Zlatni basketaš Strahinja Stojačić za 24sedam o Svetskom prvenstvu, Ubu i bratu: Stefan je motivacija i uzor, mogu ga dostići (VIDEO)

Razgovor sa svetskim šampionom Strahinjom Stojačićem, ugovarali smo malo duže, bilo je tu obaveza obe strane, turnira, zvanična gostovanja, ali dogovor je "pao" na jutarnji trening na poznatoj lokaciji - Enter teren na Limanu, nadomak Štranda.

Ekipa portala 24sedam, stigla je nešto ranije, kako bi izvidili teren, te se pripremili za šampionske priče.

Parkiramo auto tik do terena, i već smo "snimili" nekolicinu mladih igrača iz Kine, kako nam je kasnije sagovornik objasnio, basketaši, koji su u Novi Sad došli da od najboljih uče, a pored njih dvojica gorostasa, nekadašnji, dugogodišnji broj jedan - Dejan Majstorović i sadašnji predvodnik FIBA rang liste - Strahinja Stojačić.

Pozicionirali smo se na tribine, ne bi li uhvatili malo hladovine, društvo nam prave dečaci iz kraja, ali i Starih Banovaca, koji "kradu" fore majstorima, u tom trenutku Strahinja menja poziciju na terenu, te prelazi na 45 stepeni i dobacuje - Evo brzo smo gotovi, još 10 minuta, samo da ga dobijem.

U toku je jutarnji šuterski trening ekipe Uba i oslonaca najbolje svetske reprezentacije, a Majstorović i Stojačić koriste svaku priliku za nadmetanje.

24sedam/Goran Sivački

 

- Pazi, sad te snimaju dve kamere - dobacio je Dejan nešto mlađem sagovorniku, ali nije uspeo da ga zbuni.

Pokazali su zavidnu šutersku formu za ovaj deo sezone, kada su bez pravog basketa nešto duže, ali pravi majstori su uvek spremni da reše, pa i na treningu, po jakom suncu.

Ko je pobedio, ne sećamo se, ali smo na delu imali prilike da vidimo sjajnu atmosferu među srpskim basketašima. 

Gotov je trening, Strahinja se posvećuje ekipi portala 24sedam, raspoložen da nam otkrije kako mesec dana kasnije izgleda osvajanje svetskog zlata.

- Sigurno da smo imali malo vremena i da razmišljamo i da su se emocije malo smirile, ali sigurno da je jako veliki uspeh i tek kad smo se vratili u Srbiju smo videli ustvari koliko je propraćeno i koliko ljudima u Srbiji znači to naše zlato - otvorio je ovu priču Strahinja Stojačić, prvi basketaš na FIBA rang listi, igrač Uba i nacionalnog sastava.

Iz aktuelnog sastava prve ekipe na svetu, Uba, za reprezentaciju su pored Stojačića igrali i Dejan Majstorović i mladi Marko Branković, koji je debitovao u dresu sa nacionalnim grbom. 

- I atmosfera i sve je bila slična. Mislim da je to naš glavni razlog, što je i kondicioni trener i fizioterapeut  i treneri i dva saigrača su bila iz kluba i nije se taj neki pristup promenio, malo je bilo veće opterećenje  i teret smo imali, ali generalno nije se primetilo da je reprezentacija, a da nije klub.

Četvrti igrač bio je Mihailo Vasić, basketaš Limana sa dugogodišnjim stažom u vrhu svetske liste, kao i reprezentacije Srbije.

- Dejan i Marko su moji saigrači u Ubu, jedino na šta sam trebao da se naviknem je Vaske, ali Mihailo Vasić je stvarno jedan od najboljih igrača i lako mu se prilagoditi. Mislim da smo se i mi njemu i on nama, baš brzo prilagodili i da je išlo sve putem kojim smo zamislili. 

U jednom dahu je Strahinja govorio, staloženo, a i dalje emotivno naglašavao momente koji su u Antverpenu Srbiji vratili zlato. 

Foto: FIBA

 

- Prva dva basketa, neočekivano. Otišli smo na prvenstvo i mislili smo da će taj prvi dan biti lakši i verovatno smo tako s glavama ušli u prve baskete, gde je Novi Zeland pokazao da je fenomenalna ekipa, koji ima dva igrača koja su bila dominantna u reketu, gde smo se borili do zadnjeg minuta da ih pobedimo, vodili su ceo basket. Slična stvar nam se desila i sa Portorikom, mada njih smo i donekle znali i znali smo da im Matijas, koji je verovatno njihov najbolji igrač ne igra na tom prvenstvu i očekivali smo da će biti lakši basket, ali tako se otvorili, na početku smo sve promašili, oni su ubacili i jurili smo rezultat od prvog minuta i znali smo, bili smo svesni da smo odigrali malo slabije, ali opet smo verovali u sebi i znali smo da ćemo morati da se dignemo i da ćemo igrati sve bolje iz dana u dan. Drugi dan smo u grupi bili bolji, četvrtfinale, polufinale i finale smo bili baš na visokom nivou - vratio je Strahinja film na trenutak, te kratkom rekapitulacijom analizirao put do njegovog za sada prvog reprezentativnog odličja.

- Znali smo da je četvtfinale zapravo finale i da nam je Letonija glavni konkurent za zlatnu medalju, ali se ispostavilo da su oni kiksnuli u grupi, gde su i oni igrali malo slabije, ali protiv nas su stvarno pružili dobar basket i bilo je neizvesno do samog kraja. Kada smo to pobedili, onda smo stvarno verovali da idemo do zlata. 

Avai - Vrbas - Ub

Sadašnja ekipa Uba, prvi put na basket sceni pojavila se tokom leta 2018. godine. Tada su nosili ime Avai, po brazilskom fudbalskom klubu, igrali domaće 3x3 Srbija prvenstvo iz ljubavi i uživali. Bio je tada i neki drugi sastav, a onda je u nekoliko sezona usledio vrtoglavi uspon.

- To je neka priča, ne znam ni kako je početala, u principu, ne sećam se kako je trebalo da se zovemo, ali je to ime bilo zauzeto i onda je bilo šta ćemo, kako ćemo, i u tom trenutku mislim da je Miroslav Pašajlić, koji je sad član Limana, predložio da bude Avai i tako je i došlo to ime. Ali, mi smo na početku našeg okupljanja bili Vrbas i kao Vrbas smo počeli i negde 2019. smo se prebacili za Ub kada je Ivan Popović krenuo da igra sa nama i onda uz pomoć grada i gradonačelnika Darka Glišića, dobili pomoć od grada i tako je počelo sve - podsetio je Strahinja i na period saradnje sa gradom iz Bačke, kada su u njihovom sastavu bili i Filip Simić, kao i košarkaš Danilo Mijatović.

Ali, ambicije sa domaćeg šampionata, ubrzo su narasle, a igrači su polako bili na prekretnici da li da paralelno nastave košarkašku i basket karijeru, ili da se samo posvete igri pod jednim košem. Došao je trenutak, kada su osetili da je "to, to" i presekli.

U tim trenucima, svoj šuterski trening na Enter terenu, koji osim Uba, koristi i Liman, aktuelni svetski šampion, ali i "klinci iz kraja", završio je i Dejan Majstorović, te je "Vojvoda od Banovaca" kako je poznat na domaćim terenima, seo u prvi red, te pratio nastup svog saigrača pred kamerama. 

24sedam/Goran Sivački

 

- Malo mi je krivo što to moram da kažem, ali tu neku sigurnost i iskustvo smo dobili dovođenjem Dejana Majstorovića i stvarno nam je dosta pomogao u tom trenutku - "provalio" je Stojačić ideju saigrača koji je želeo da se našali, te sa ozbiljnijim glasom nastavio dalje: I on i Marko Savić i treneri Marko Ždero i Danilo Lukić, jer iskereno dok smo bili Vrbas nismo toliko bili posvećeni basketu igrali smo svi košarku i u trenutku kada smo se sa njima spojili, došla je i ta neka velika promena gde smo  svi počeli da se bavimo basketom i da živimo basket i od tada smo svi posvećeni i generalno se vidi naš napredak, najveći napredak.

I Strahinja je, poput gotovo svih basketaša, najpre igrao košarku, a detalji iz njegove poslednje 5x5 sezone, imali su uticaja da Ub postane ono što je danas - najbolji!

- Moje poslednje košarkaške godine sam otišao u Albaniju i to je možda bio najbolji ugovor u mojoj karijeri i došla je neka situacija da ja nisam hteo da se spuštam ispod te cifre i tada je počela korona i sve je bilo jako teško te godine, a desilo se spletom okolnosti da se Novi Sad u tom trenutku razdvoji, da su Savke i Majstor otišli na jednu stranu, da su tražili ekipu i jednostavno kada smo spojili, došli smo do te neke treće, četvrte pozicije, i tu je bio trenutak da se odlučiš ili samo basket ili samo košarka, tako je i došlo do toga.

Oformili smo ekipu, te zime smo naporno radili, znali smo da smo novi i da moramo da radimo naporno i da treniramo naporno da bi stigli do našeg cilja, gde je Dejan, hteo da dokaže i on sam da  izvuče ekipu, ne mislim sam, nego bez ostatka tima Novog Sada da i dalje bude najbolji na svetu i da pokaže da je on lider u ekipi, kao što je i pokazao na Svetskom prvenstvu - istakao je Strahinja, što je pak naišlo na blago odobravanje uz klimanje glavom i smešak na licu Majstorovića.

Ubljani nisu imali lagan put od domaćih turnira do prvog velikog trijumfa na mastersu. Menjali su sastav, taktiku, igrali po regionu, pokazivali dominaciju u Srbiji, i dok je domet na čelendžerima bila titula, na turnirima iz masters serije, dugo su se zadovoljavali plasmanom među četiri najbolje ekipe, nedostajala je samo titula. A onda su ponovo morali da prelome i da shvate da su sada oni ti, koji su učinjenim na terenu zaslužili da budu favoriti i da se od njih očekuju one najveće titule. Tako je i stigao prvi veliki trijumf, u avgustu 2021. godine.

24sedam/Goran Sivački

 

- Sedam dana pre Debrecina, igrali smo finale Lozane gde se prvi put video pritisak, teret da moramo da pobedimo. Došao nam je Portoriko koji je bio sa nama i u grupi na Svetskom prvenstvu koji nas je razbio taj basket. Mislim da smo svi zajedno dali 12, 13 poena i to je neki da kažem, možda i najlošiji basket u zadnje dve godine, nismo se pitali baš ništa. Ali smo verovali da to nismo mi jer smo do finala igrali stvarno dobro i za sedam dana je bio Debrecin, koji smo od prvog do poslednjeg basketa odigrali na nivou i nekako mislim da posle prvog osvojenog mastersa smo svi počeli da verujemo da smo to mi i da moramo da igramo tim tempom i da nastavimo da radimo da ostanemo na tom nivou. Tako je bilo i sve do kraja i samo ostaje žal prošle godine za završnim mastersom u Džedi gde smo odigrali pod pritiskom, basket smo odigrali katastrofalno. Antverp nas je pobedio nisu nas pitali ništa, mislim da smo jedva iz Male izašli. I opet smo na kraju te sezoni, seli, pričali, morali smo da te nedostatke izbegnemo, da se dešavaju ponovo, pritisak od rezultata, jednostavno teret da smo mi ti od kojih se očekuje da će osvojiti većinu mastersa - bio je iskren Stojačić, a osmeh i raspoloženje vratio je na lice čim je krenuo u priču o igri:

- Nama je najbitnija stvar od svega da u odbrani igramo kako smo se dogovorili, jer stvarno verujemo da će iz te odbrane proisteći i napad. Dešava se sigurno basket gde ne možemo da pogodimo ništa i gde moramo da jednostavno svi budemo skoncentrisani defanzivno da bi na kraju uspeli da pobedimo i usled nekog lošeg procenta šuta. Sigurno da nam je fokus u odbrani, a što se tiče napada, tu stvarno verujemo jedni drugima i došlo je do tog nekog poverenja da svako uzima lako te šuteve i da nema uopšte te ljutnje ko će i kad da je šutne, da li neko izdivlja ili ne u datom trenutku, jednostavno znamo da svaki igrač želi najbolje u tom trenutku i to je ono što nas drži i što nas tera da pobeđujemo.

Na startu nove sezone, Ubljani su predstavili veliko pojačanje, Nemanju Baraća, košarkaša Sloge, za kim su dugo žalili u KLS ligi, te su tako kompletirali ekipu motivisanu da ove sezone ode i korak dalje na svetskoj sceni.

- Nemanja je sigurno jedan od fizički boljih igrača na turu i igrač kome i dalje treba vremena. Odlično je igrao ova dva turnira, ali svi od njega očekujemo dosta više, jer znamo njegov potencijal i kvalitete. Jednostavno taj prvi period prelaska sa košarke na basket nije lak, mnogo je dinamičnija igra, kraći su napadi, brže moraš da dolaziš do nekih rešenja, nekad i da improvizuješ nešto da bi realizovao to kako treba. Od Nemanje sigurno da očekujemo i bolje partije, i na treninzima je sve bolji, tako da prošlo je dva meseca od poslednjeg našeg turnira na kome je on igrao, videćemo sad u Pragu. Radili smo i sigurno da je počeo da ulazi u ritam. A što se tiče kako smo ga doveli, Nemanja i ja smo igrali dve, tri godine u Konstantinu iz Niša i naš kontakt oko njegovog dolaska je počeo vrlo rano, 2019. godine kada smo prelazili u Ub, ali je tada imao ugovor i želeo je da odigra još par godina košarku, ali sad kada su se stvari promenile i kada imamo šta finansijski igraču da ponudimo, bilo je mnogo lakše dogovoriti se i došao je trenutak kada je on želeo i da se oproba. Baš je zadovoljan.

Priča o Nemanjinom prelasku na basket, ponovo je otvorila temu i o Strahinjinom transferu. Ukoliko je on probudio želju kod Baraća, ko je Strahinju "navukao" da se oproba u igri sa manjom loptom, gde se igra na jedan koš, znatno brže i dinamičnije.

24sedam/Goran Sivački

 

- Ne mogu da kažem da me prebacio, ali Stefan, moj brat, je taj koji je uticao na to da ja zavolim basket i da počnem da ga igram. A da se skroz prebacim s košarke na basket je bio trenutak kad smo se spojili sa Dekijem i Savketom i trenerima našim i kad je bilo pitanje da li ćemo ići da budemo najbolja ekipa na svetu ili ćemo i dalje da igramo samo da bi uživali i igrali leti.

Ali, nakon preformulisanog pitanja - Ko je najviše uticao na tvoju karijeru, usledio je odgovor za kojim smo, vođeni onim što je javnost do sada mogla da vidi od braće Stojaćića, tragali - Stefan.

 - Jeste, jeste, sigurno da jeste i sigurno da je on taj koji je od malena bio i dok sam igrao košarku i basket i sve, uvek je on bio taj koga sam najviše gledao i kako igra i šta radi - iskreno je Strahinja govorio o starijem bratu Stefanu, nekada najboljem basketašu sveta i čoveku koji je u košarkaškom svetu uvek biti prepoznatljiv kao "On je sačuvao Stefa Karija na Svetskom u Novom Sadu". 

Kada je mlađi Stojačić ulazio u svet basketa, stariji je već bio na vrhuncu, suvereno je vladao. Danas, Stefan je trener ekipe Beča, s vremena na vreme odigra po koji basket, ali sve manje savetuje mlađeg brata.

- U zadnje vreme malo slabije, jednostavno došao je taj trenutak, da imamo ceo tim iza nas i da on neće da se meša. Drugačije je bilo pre dve godine kada nismo imali ni trenera, kada smo bili sami, dosta je saveta davao, a i sad nije tu, u Austriji je i ne viđamo se toliko često, tako da sve manje i manje.

Prvi možda i dalje moj jedan od najtežih basketa je bio taj Saskatun, naše prvo finale mastersa koje smo igrali, gde smo u četvrtfinalu išli na ekipu Limana i to je prvi put da smo igrali jedan protiv drugog i taj basket ću pamtiti ceo život. Nije bilo lako igrati, znaš da moraš da pobediš, a znaš da ti je brat sa druge strane i stvarno je bilo teško - dodao je Strahinja sa osmehom, te otkrio kakva je atmosfera u porodici vladala u periodu dok su gotovo svakog vikenda "rizikovali" da igraju kao veliki rivali.

- Iskreno mislim da su u tom trenutku navijali malo više za mene - stidljivo je priznao, pa pojasnio:

- Stefan je sa Limanom, koji je u tom trenutku bio prva ili druga ekipa na svetu i već je imao stvarno dobre rezultate u basketu, a ja se tek pojavio, to nam je bio drugi masters u životu i samo iz tog razloga, mislim da su nekako krišom navijali možda za mene. Ali, generalno mislim da je i njima bilo teško. Lepo, igraju dva brata jedan protiv drugog na svetskoj turneji u četvrtfinalu, znači u osam najboljih ekipa su da kažes dva sina, ali opet ima i ta neka, ne mogu da kažem tenzija, ali nije prijatno ni gledati kako igraju jedan protiv drugog.

A pre tog Saskatuna, Stojačići su se našli sa različitih strana terena i u košarci.

 

 

- Igrali smo jedne godine, ja za Smederevo, on za Vojvodinu, sad koje godine je bilo i koji je rezultat bio, ne znam, ali se sećam da je bila jedna utakmica. U basketu je teže, zato što mnogo češće dođe do tog duela. U košarci ja sam igrao pleja, on beka šutera, tako da nije bilo prilike da se čuvamo, a u basketu svakih 10 sekundi se promeni ko je na kome i ko koga čuva i imaš više i imali smo više kontakta.

Imati uspešnog starijeg brata nekada je velika prepreka da se ostvarite. Pritisak konstantno raste, ali ujedno, on je i motivacija i vaš pokretač da dosegnete njegov nivo, ali i više i od toga. U porodici Stojačić nije bilo pritiska, niti nesuglasica i takmičenja među braćom, već samo zdrava konkurencija i motivacija, da jedan od drugog uče, te zajednički napreduju.

- Generalno i dan danas pričam, možda je to moj najveži problem što nisam uspeo nešto veliko da uradim u košarci, a mislim da sam mogao, zato što nisam bio taj koji je bio posvećen sportu. Jednostavno nisam imao toliko veliku želju, ali je kasnije možda na sreću ili nesreću došao basket, kome sam se stvarno posvetio u poslednjim četiri, pet godina i da je to stavrno došlo do izražaja. Ali nisam imao taj pritisak, stariji brat uspešan, iako je on bio stvarno uspešan, u svim mlađim selekcijama je osvojio razna i svetska i evropska odličja, ali nisam imao pritisak.
Bila je motivacija, i mogu da kažem - bio je uzor. Ali pritisak, da ga stignem, nisam imao. Sada je, u Antverpenu kad smo bili, bila priča u košarci ga ne mogu dostići, a u basketu smo isti, tako da ćemo videti kako će se završiti. 

Kad smo bili mali baš, on je bio ozbiljan radnik koji je i kad izađe na koš da šutira davao 100%, a ja kao što sam malopre rekao, nije me baš zanimalo. U principu i onda je to njemu smetalo, kad izađemo zajedno negde da igramo, aj da kažem - ja se vučem, a on daje 100%, tako da tad je dolazilo do nekih malih svađa, koje to nisu ni bile, ali generalno ovako ne - otkrio nam je Strahinja i koliko se razlikuje sa Stefanom.

Stariji brat je pak, osetio trenutak važnosti te je bodrio Strahinju na Svetskom prvenstvu u Antverpenu. Bio je Stefan u Belgiji sa svojom ekipom, nacionalnim timom Austrije, ali mečeve Srbije nije propuštao, što kao nekadašnji reprezentativac, što kao brat jednog od igrača.

- Sigurno da je meni to mnogo značilo, on je bio sa ekipom Austrije tamo, ali svaki naš basket je bio uz naš stručni štab i davao nama podršku, sigurno da je bilo jako lepo imati nekog s tribina koji navija za tebe - ponovo se osmehnuo Strahinja, te polako priveo ovaj razgovor kraju.
Sa emotivne priče o bratu, preusmerili smo se na medalju, te podršku naroda i mnogo važnih ljudi koji su ih sačekali na aerodromu - gde su bile snažnije emocije:

- Aj da budem iskren, nije za medije, ali kad smo osvojili, dosta toga se i ne sećam. Ali, kad smo se vratili, taj neki prvi osećaj gde si video koliko to ljudima puno znači, koliko su ljudi ispratili celo to prvenstvo, tako da verovatno je na aerodromu bila mnogo veća emocija, jer je bilo i mnogo bliskih ljudi, ali sigurno za nezaborav i jedan i drugi trenutak - završio je Strahinja Stojačić razgovor za 24sedam u terminu jednog basketa, pravovremeno i tačno, a potom se uputio na odmor do popodnevnog treninga i pripreme za nastavak sezone.

Ubljane već poslednjeg vikenda u julu očekuje masters u Pragu, potom slede Lozana i Debrecin, a zatim se okreću reprezentativnim obavezama, 9. septembra počinje Evropsko prvenstvo u Gracu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi