Sonja Vasić sa knedlom u grlu o Olimpijskim igrama: I dalje imam osećaj da je nama nešto oduzeto

Sada već bivša košarkašica Srbije, Sonja Vasić, sumirala je utiske o sjajnoj karijeri i sezoni u kojoj se oprostila od terena.

Godina u kojoj je postala šampionka Evrope, a zatim i igrala Olimpijske igre, na kojima je sa saigračicama na kraju zauzela četvrto messto, bila je turbulentna i poučna, ali, kako je rekla u velikom intervjuu za Tanjug, ostaće joj u lepom sećanju.

Vasić je u minuloj godini završila igračku karijeru dugu 17 godina osvajanjem zlata na Evropskom prvenstvu u Španiji, kao član idealne petorke i najkorisnija igračica (MVP) turnira.

- Sigruno je jedno od najlepših prvenstva, bilo je zaista specifično jer smo mi zbog situacije sa koronom bile osuđene jedna na drugu, nikada više vremena nismo provodile zajedno. Došle smo do rezultata iz tolike usmerenosti ekipe i zaista je činjenica da imamo to nešto u timu, da to nije puka slučajnost. Mislim da sam na to najviše ponosna što se naše ekipe tiče, što smo s godinama stasale i sazrele u tom smeru da možda igrački i košarkaški taj nas uspeh nije bio očekivan i opravdan, ali smo to nadoknadile drugim stvarima. Izvukle smo najbolje iz nas i mislim da smo zbog toga ponosnije više nego ikad - kazala je Sonja za Tanjug.

Bila je lider ekipe, koja je u Valensiji napravila veliki podvig.

- Možda je zbog toga drugima bilo teže da prihvate moju odluku, jer je većina ljudi bila gde ideš sada kada si na vrhu. Moja želja je uvek bila da odem pod svojim uslovima, da odlazim jer ja tako želim, a ne zato što sam prinuđena. Činjenica da sam u tome uspela iako sam meseci pre toga nisu obećavali čini me još ponosnijom.

Nakon evropskog zlata, usledile su Olimpijske igre u Tokiju, gde su branile bronzu osvojenu 2016. godine u Rio de Žaneriu.

Nažalost, nije bila u stanju da pruži maksimum, jer je dve nedelje pre puta u Japan stigao pozitivan nalaz na koronavirus.

- Iskreno, nadam se da ću sada ostati smirena, pošto je to jedna tema, koja će mi zauvek ostati bolna tačka jer ne znam sportistu kome to ne može da ostavi žal - počela je priču o tom poglavlju Sonja Vasić, pa istakla da je dodatni problem bio je i taj što je i njen suprug, veslač Miloš Vasić, takođe olimpijac, bio zaražen.

- I dalje imam osećaj da je nama nešto oduzeto što je u tom trenutku delovalo kao gotov posao. Period posle EP je delovao stvarno kao isuviše dobro, nešto će se desiti. Možda je to onako za nas dosta tužno, jer smo mi učinili sve što je bilo do nas. Čuvali smo se godinu i po dana, mi nismo do tada preležali, bili smo vakcinisani i bili smo disciplinovani u tom pogledu da nešto ne zakačimo. Ali, naravno, ne možeš sve stvari da iskontrolišeš. Miloš i ja smo u istom trenutku saznali da smo pozitivni.

Tih 15 dana su bile agonije, jer je svaki dan išla neka druga priča. Na početku je bilo najteže, jer je Miloš tamo u Japanu bio sam i zatvoren u hotelu, nije imao nikakvu medicinsku pomoć i nekako osećaj da on nema luft koji sam možda ja imala, jer ja sam imala ekipu koja će svakako otići i učestvovati, ja imam već olimpijsku medalju, a da je njemu sve to opet oduzeto.

Ja sam završila u bolnici i do bukvalno sat pre poletanja selektorka i ja nismo znale da li je uopšte mogu da idem u Tokio i u kom obliku mogu da idem. Moji pregledi dosta iskomplikovali i da dobijem zelenu svetlo. Sve je to bilo veoma stresno, dosta ljudi nije imalo razumevanja kroz kakav ti period prolaziš. Ostaće to zauvek bolna tema.

Mislim da je to neka škola za nas, jer smo Miloš i ja bili fanatici po pitanju sporta. Ti si zacrtao, trenirao dao sve od sebe, izgarao i nadaš se da će se to za šta se spremaš i desiti. Prvi put je bila situacija gde to tako nije bilo moguće. Možda je to bila neka lekcija.

Srbija je na kraju stigla do polufinala Olimpijskih igara, zajedno sa Sonjom u timu, a poraz u meču za bronzanu medalju, sjajnom krilnom centru je bio poslednji u karijeri.

- Stvarno sam se trudila da se ne opterećujem time. Na samoj utakmici protiv Francuske, već sam pocela da "pucam", što je bilo donekle očekivano. Samo sebi na tome zameram, jer se to osetilo i na ekipi da je to naša poslednja utakmica i bilo je mnogo emotivnog naboja. Pitanje je da li su svi uspeli da se iznesu sa tim i da li smo iz prevelike želje izgorele. Ali to je timski sport, ne možeš sve da iskontorlišeš. Nije idealno što smo turnir završile porazom, što je prvi put da naša reprezentacija dođe u borbu za medalje i da ne pobedimo. Ostaje žal, jedan deo mene će uvek žaliti - rekla Vasić.

Bez Sonje i Jelene Bruks, košarkašice Srbije krenule su novu etapu, počele su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2023. godine, a u februaru u Beogradu očekuje ih i kvalifikacioni turnir za Svetsko prvenstvo u Australiji. Sonja je sada i na na funkciji sportske direktorke Olimpijskog komiteta Srbije.

- Mojima u OKS-u kažem da ja njih očekuje na Olimpijskim igra u Parizu. Jelena i ja smo zauzimale veliki prostor u toj ekipi, ali sada da taj prostor može da popuni neko ko nije to mogao da se nametne dok smo nas dve igrale. Vidim mnogo lica koja sposobna za to, sve su one to prošle sa nama. Devojke imaju potencijal, radi se kvalitenim igračima, imaju iskustvo jer su bile deo svega onog što smo zajedno napravili. Nadam se da će se kvalifikovati na SP, jer je sve lakše kad se drži kontinuitet nastup na takmičenjima. Verujem u njih, navijam, trudim se da održim kontakt sa svima. Nadamo se da će nas predstavljati i u Parizu - zaključila je Vasić.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi