EKSKLUZIVNO Partizanov Smajli ojačao trenirajući pored zatvora: I dalje sam šokiran kada čujem da sam reprezentativac

Pre godinu dana Alen Smailagić nosio je dres Golden Stejta i delio svlačionicu sa Stefom Karijem. Put ga je letos doveo u Partizan, a sada mu, umesto Stiva Kera, zadatke daje Željko Obradović. Kada se sve to uzme u obzir, i na to doda činjenica da je Smailagić 2000. godište, kao i da je već igrao za reprezentaciju, jasno je da je to igrač koji je biser naše košarke za vreme koje dolazi.

U intervjuu za portal 24sedam, Smailagić je govorio o odrastanju u Kotežu, odlasku u NBA, dolasku u Partizan, saradnji sa Željkom Obadovićem…

Izneo je brojne anegdote u vezi s nekim od najvećih košarkaša današnjice, poput Stefa Karija, Drejmonda Grina, Kleja Tompsona i Kevina Durenta.

Sve je to lepo, ali zna se gde je najlepše. Kod kuće. I zato je Smailagić ovog leta rešio da se vrati među svoje i da potpiše ugovor za Partizan.

- Sada, kada sam se vratio u Partizan, gledam na NBA kao na neko lepo iskustvo koje mi je dalo samopouzdanje da mogu ovde da igram i da budem ono što zaista jesam. I stvarno ne bih menjao ništa. Svaki čovek ima svoj put i tim putem treba da se vodi – objašnjava Smailagić za 24sedam.

Prisetio se i svojih početaka. Treninzi pored zatvora su ipak nešto kroz šta ne prolazi mnogo igrača. A popularni Smajli je i to prošao. Učio je košarku u Padinskoj skeli, gde se nalaze zatvor i institucija za mentalno obolele osobe.

Jednostavno, tako nešto mora da te očvrsne.

- Trenirao sam u Padinskoj skeli. Znate da su tamo i „ludnica” i zatvor. Imali smo halu tamo, stvarno je bilo zanimljivo da budeš u tom okruženju. Očvrsnulo me je. Morao sam da se snalazim da ne bih… Sa 13-14 godina sam video kako biju dečka u autobusu zato što navija za „pogrešan” klub. Moraš da razmišljaš o tome. Znaš u kom si kraju, za koga treba da navijaš. U Kotežu su navijači Zvezde, u Skeli Partizanovi. Teško je to objasniti nekome sa strane. Najdraži basket sam igrao na betonskom Plavom terenu u Kotežu. Dok nema krvi, nema faula – prisetio se sjajni košarkaš Partizana.

24sedam/Goran Sivački

Počeci u NBA ligi mu nisu bili laki. Čak je posle prvog treninga razmišljao da sve batali i vrati se odakle je došao. Jednostavno, kada je video šta sve znaju njegovi saigrači, na njega je to imalo šok-efekat.

- Prvog dana kada sam došao nisu mi dali da treniram, da bih se odmorio od aviona i svega. Posle mi kažu: „Dođi da gledaš trening.” Odem ja, a tamo čovek skače i zakucava „vetrenjaču” kroz noge. Zovem posle toga trenera i kažem: „Ne znam šta ja tražim ovde.” Sve je to lepo preko televizije, ali uživo kada vidiš potpuno je drugačije - kaže Smailagić, pa objašnjava pažnju srpske javnosti koju je naprasno zadobio:

- Pa jako mi je bilo čudno, prvo na tim društvenim mrežama, na Instagramu. Imao sam 1.500 folovera, i tada preko noći dobjem 20.000. To je noć NBA drafta. I gledam, šta je sad ovo? Šta se desilo? Samo pišti, zvoni, a ja još nisam bio dobar sa tom tehnologijom. Ma, nisam ni sada, a-ha-ha.

GRIN JE „ĆALE”, BUDIO ME TOMPSONOV PAS JER GROKĆE NOĆU, KARI JOŠ „LUĐI” NA TRENINGU

24sedam/Goran Sivački

Da samo prođete pored zvezda sa kakvim je Smailagić sarađivao odmah biste postali bolji košarkaš, a kamoli da sa njima delite svlačionicu Golden Stejt Voriorsa.

Smailagić za 24sedam prepričava anegdote s najvećim imenima. Hajde da krenemo od jednog od favorita za ovogodišnje priznanje MVP - Stefa Karija.

- Razgovarali smo, naravno. Kad god sam bio u nekoj „depri”, ili pred operaciju, prišao sam njemu. Čovek ima, ne znam kako da kažem, nekako umilan glas. Zna šta da ti kaže. Vidi se da je iskusan, da zna šta radi i da planira da bude najbolji u tome što radi.

Oni Karijevi šutevi za tri poena deluju kao da nisu sa ovoga sveta. Kako to sve izgleda uživo? Prosto je neverovatno iz kakvih uglova je spreman da pogodi, sa kolike udaljenosti. Da vam pamet stane.

- E, to ne može da se opiše. Čak na utakmicama to nije ništa kako je na treningu. Na utakmici daje 50 odsto, a na treninzima 90 odsto, pa je još čudnije. Još luđe.

Sjajni trojkaš Klej Tompson postao je Smailagićev vrlo blizak prijatelj. Čak toliko blizak da je sadašnji Partizanov centar čuvao Klejovog psa.

- Družio sam se i sa Drejmondom Grinom, on me je non-stop zvao. Ali sa Klejom sam se ipak najviše družio. Igrali smo igrice, sedeli zajedno, uživali... Toliko smo bili bliski da mi je, kada se operisao i morao da ide u Los Anđeles, dao psa, engleskog buldoga, da mu ga pričuvam. Pas mi nije davao da spavam jer grokće noću, a-ha-ha – priseća se Smajli.

24sedam/Katarina Mihajlović

Milioni košarkaških zaljubljenika žale zato što je Tompson imao baš toliko velike probleme sa povredama.

- Neverovatan igrač, neverovatan čovek. Ne znam šta da kažem, tolike emocije… Kada ga gledate nikada ne biste pomislili da čovek ima emocije za košarku, kao da ga ne zanima ništa. A, u stvari, van kamera pokazuje takvu emociju da ti nije svejedno zbog njega što ne igra. Čujemo se. Skoro sam se čuo i sa Grinom – objašnjava Smailagić.

Jeste Kari najbolji košarkaš, ali jedan bivši Smajlijev saigrač se izdvaja po ponašanju i uticaju na ekipu. Veliko srce Drejmonda Grina vidi se na parketu, ali i kada je u svlačionici.

- Grin je „ćale“ ekipe. Bio sam tamo ruki, ali me nisu tako doživljavali, mi evropski igrači se drugačije postavimo. Neće da nas diraju. Ali on je bio ćale, on je pravi vođa. Jeste da je Kari najbolji i sve, ali za liderstvo… Srce kao srce, dao bi sve za vas, to je Grin.

A Kevin Durant? Kakav je on utisak ostavio?

- Nisam ga znao dobro, bio sam u Razvojnoj ligi kada sam ga upoznao, a baš tih dana su mu ubili drugara, pa nije bio raspoložen.

 

Jedna stvar je svakako posebna. Kada možete da zakucate pored Lebrona Džejmsa i Entonija Dejvisa. To je Smailagiću pošlo za rukom.

- To je stvarno osećaj koji bih ponavljao svakoga dana! Kada vidite tu dvojicu igrača pored sebe kada doskočite… Vidite Lebrona kako vas gleda, Dejvisa kako vas gleda. Da vam to sve moral, iskru – objašnjava Smailagić.

Posle Lebrona, nema težeg protivnika?

- Nije to baš istina, totalno je drugačija igra u Evropi. Moraš da budeš u reketu, skupljaju, udvajaju... Ovde je više timski. Najbolji tim pobeđuje. U NBA mi je najteže bilo protiv Valančijunasa. Bio je mnogo jači od mene, a ja nisam bio toliko iskusan da bih se gurao sa njim. Stvarno je prevejan, hoće i da udari i da namesti lakat… Iskustvo čisto.

DA MOGU OPET DA BIRAM, PONOVO BIH DOŠAO U PARTIZAN! NAJBOLJA ODLUKA U KARIJERI

24sedam/Goran Sivački

Posle NBA iskustva, usledilo je nešto sasvim posebno. Kao opcija se pojavio Partizan, a Alen sa ove distance nema dilemu kada je ta odluka bila u pitanju. Crno-bele boje mu savršeno odgovaraju, za sada.

- Prezadovoljan sam odlukom da pređem u Partizan i mislim da je to najbolja odluka koju sam doneo u karijeri. Ne novčano ili bilo šta slično, nego je igrački to najbolja koju sam mogao da donesem. Osećam se fenomenalno. Navijači te poštuju i vole, i ta spona navijača i kluba ne može nigde da se vidi, a bio sam u NBA.

Na konstataciju da je Željko Obradović verovatno imao velikog uticaja na takav ishod, Smailagić se nadovezuje:

- Možda je on čak i najveći razlog! Kada sam čuo za Partizan, razmišljao sam, nisam bio siguran. Nisam bio dugo u Beogradu, zaboravio sam kako to sve izgleda, i sa navijačima i sve ostalo. I onda, kada su mi rekli da Željko dolazi, da ću imati od koga da učim, da će da me usmeri u odgovarajućem pravcu, naravno da sam rekao da želim da budem pored njega. Zadovoljan sam time kako sve ide, ali imam još mnogo da učim od njega – kaže Alen, pa dodaje:

- Nije da je lako, ali imamo poštovanje prema njemu. I kada se ne prodere mi poslušamo. Jer znamo kakvo iskustvo ima čovek i šta ima iza sebe. I da to što radi ima smisao - objašnjava Partizanov teškaš.

Partizan je vrlo specifičan klub, sa armijom navijača, i nosi posebnu emociju. Kaže Smailagić da je to osetio kada je došlo do utakmica u „Pioniru“. Dok je bio na pripremama nije dolazio u kontakt sa tolikim brojem navijača, ali je posle toga usledilo ono pravo.

- Na početku, kada sam došao, tokom priprema, nisam osećao pritisak ni veličinu dok nisu došle prve utakmice, ali u „Pioniru“. I onda je drugačija akustika, počelo je da grmi, i tada sam osetio moć koju imam iza sebe, koja će da te brani i da ti da sve samo da se ti osećaš dobro i da budeš ono što jesi. Da tako pomognemo Partizanu. Želim da odemo u Evroligu – konstatuje reprezentativac naše zemlje.

Navijačima Partizana su posebno pažnju privukla zakucavanja koja Smailagić izvodi kao da su šetnja pored parka.

- Ne planiram da zakucam, nego je to instinkt, kada se nađem u situaciji želim ne da nekoga ponizim, već da pokažem moć. Znam i ja kada saigrači zakucaju, kako se svi „naložimo“. Recimo, Zek ili neko drugi. Naravno da ću i ja da uradim to isto kada mogu. Počnemo da igramo moćnije kao tim. U NBA smo dosta radili na zakucavanjima. Gleda se da bude atraktivna igra,  da budeš zanimljiv za publiku, da budeš atrakcija, da dolaze navijači da te gledaju... Oni ne doživljavaju košarku kao mi, kod njih je to zabava, a kod nas ljubav prema sportu. Zato smo mi zemlja košarke – kaže mladi košarkaš Partizana i ističe da mu je sada u Srbiji mnogo lakše za život nego u SAD.

- Ljudi ovde govore moj jezik, ne moram telefonom da pričam da bih razgovarao sa nekim na srpskom. Bilo je poteškoća tamo kada sam otišao… Nisam jeo burger nikad do svoje 18. godine, prvi put sam ga tada probao

REPREZENTACIJA? ŠOKIRAN SAM!

24sedam/Goran Sivački

Zanimljiva je činjenica da je Smailagić imao dve godine kada se reprezentacija Jugoslavije popela na postolje namenjeno najboljem na svetu 2002. godine u Indijanapolisu.

Zato njegova prva sećanja na uspehe počinju od Poljske 2009, kada je Dušan Duda Ivković vratio nacionalni tim na pravi kurs. Tada je krenuo neki novi talas posle godina neuspeha, koji je kasnije preuzeo i nadogradio Aleksandar Đorđević.

- Pre svega pamtim srebro u Poljskoj. Sećam se svega. Kasnije, kada sam prvi put bio pozvan u reprezentaciju, za Evropske igre mladih, nisam bio najbolji u timu. Nisam bio ni blizu najboljih. To mi je bio neki prvi zarađen novac. Očvrsnulo me je.

A sada je došlo vreme za A reprezentaciju. Poseban osećaj za svakog srpskog košarkaša koji je sanjao da osvaja znamenja u nacionalnom dresu. Smailagić prepričava kako je došlo do poziva u A tim.

- Selektor Pešić je došao baš na kraj našeg treninga u Partizanu i porazgovarao sa nama petoricom-šestoricom. Rekao nam je šta očekuje od nas, šta misli o našoj igri. Neočekivano mi je sve to, ljudi mi kažu da sam A reprezentativac Srbije. Šokiran sam! I jako mi prija. Reprezentujem svoju zemlju, svakog našeg čoveka… Želja mi je da osvojim medalju na Olimpijskim igrama sa Srbijom i Evroligu sa Partizanom.

Kako izgleda saradnja sa stručnjakom kakav je Svetislav Pešić? I koliko se on razlikuje u radu u odnosu na Obradovića? Nema baš mnogo mladih ljudi šansu da raste uz takve košarkaške veličine koje bi i daleko manje talentovane igrače od Smailagića načinile uspešnim.

- Vrlo zanimljiv trener je Pešić, potpuna suprotnost u odnosu na Željka. Dosta toga rešava pričom, zaustavlja na treninzima... Zanimljivo je kada vidiš dva vrhunska trenera koja imaju drugačije stilove, a opet ogromne rezultate. Iskreno sam mnogo zahvalan i menadžerima, i prijateljima, i roditeljima kada sam donosio odluke za karijeru. Ovo samo može mlad igrač da poželi. Niko nije večan, a teško će se ponoviti takvi asovi i trenerske legende. Sa takvim igračima iza sebe.

Mogao je Smailagić da uživa i u radu sa Stivom Kerom, trenerom Golden Stejta. Kakav je on u odnosu na Obradovića?

- Potpuno drugačiji, ne može ni da se uporedi. Stiv Ker je takođe odličan trener, samo ima drugačiji stil rada, ne bih mogao da ih uporedim uopšte.

Za kraj 2021. godine… Siže, podvlačenje crte. Sve u svemu, godina je bila uspešna za Smailagića.

- Prezadovoljan sam svime i ne bih menjao ništa. I da me neko opet pita, ponovio bih sve i došao u Partizan – jasan je i zadovoljan Alen Smailagić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi