Kad mozak pukne! Megacar Milenko otkriva sve: Šampion i 24sedam, prava kombinacija (VIDEO, FOTO)

Portal 24 sedam imao je zadovoljstvo i veliku čast da posle Milice Mandić i Tijane Bogdanović ugosti još jednog osvajača olimpijske medalje za Srbiju.

Uz širok osmeh, u redakciju nam je stigao Milenko Sebić, a posle uručenja skromnog poklona koji smo spremili za njega, usledila je zanimljiva priča.

Najpre smo našem šampionu čestitali na ogromnom postignutom rezultatu, zahvalili mu što nas je tako silno obradovao, i to baš u danima kada našim sportistima nisu tekli med i mleko u Tokiju. A onda smo s neobaveznog ćaskanja prešli na ono ozbiljnije. Da pokušamo da vam dočaramo kako se dolazi do olimpijskog odličja u streljaštvu, da objasnimo da se radi o ozbiljnom sportu, iako to neki neće da priznaju, da približimo svu težinu, ali i lepotu gađanja u metu.

Moramo da počnemo od te unutrašnje snage pojedinca, snage koja nas impresionira. Nema u streljaštvu protivnika, zapravo ima, ali to nije niko od sportista koji se takmiče sa vama. Protivnik je jedan, i to onaj najteži. Protivnik ste sami sebi. I samo kad sebe pobedite možete da računate da ste uspeli nešto da uradite.

Postoji li neka posebna tehnika za održavanje mentalnog mira u napetim trenucima u kojima jedan uzdah može da odnese ili donese sve? Da li se na tome posebno radi ili je to stvar karaktera?

– Hvala na čestitkama i pozivu da dođem. Da, postoji vežba, ali svako takmičenje sa sobom nosi određeni pritisak. Ne postoji pravilo kakvo će biti ovo takmičenje, kakvo će biti ovo finale. Svako je priča za sebe i treba se snaći u toj priči. Ja to gledam ovako, ako ne ide, da se da minimum, a ako ide, da se to iskoristi i da se da maksimum. To je taj neki odnos u mojoj glavi. To je neka psihologija, nešto što se uči još u školama, a onda se te osnove usko vežu za streljaštvo i malo se prošire. Trener i ja imamo nekoliko taktika za to.

Tražimo i dodatnije pojašnjenje. Koliki je, zapravo, izazov pobediti sve svoje unutrašnje stvari, izboriti se sa tim najtežim rivalom, sa samim sobom?

– Za mene je veliki izazov, ali i dobar način da proverim sebe. Meni je gađanje uživanje, to fokusiranje na centar, to uživanje ne može niko da mi oduzme. To mi je glavna stvar.

Nekoliko reči i o tehničkom segmentu. Čuje se često kako ljudi ne shvataju da neko može da “puca ceo život” i onda se tako ispromašuje na takmičenju. Ima toga i u drugim sportovima (promašeni penali, slobodna bacanja…), ali je naša tema streljaštvo. Zbog toga će nam Milenko objasniti kolika je tačno meta koja se gađa sa 50 metara udaljenosti. Šta to treba uraditi da bi se upucao vredan rezultat, a naučili smo da je to desetka sa što većom decimalom iza zapete.

– Najlakše je objasniti kada kažemo da je centar 14 milimetara. To vam je malo manje nego novčić od jednog dinara. I kad pogodiš ivicu to je 10.0. To je onaj moj poslednji hitac koji mi je doneo medalju (osmeh). To je najslađi centar. Baš posredi kad pogodiš to je 10.9.

Mi smo se ispred TV zabrinuli i uplašili kada smo videli da pored Sebićevog imena stoji hitac od 9.5, a onda i 9.3. Zanima nas kako se u takvim momentima očuva mir i ne potone, odnosno da li ti, nešto slabiji hici probude “inat” pa se onda puca još bolje.

– To i nije toliko strašno u stojećem stavu. Pod pritiskom se desi da ljudi pogode i šestice, pa i u tuđu metu. Jednom od najboljih strelaca, Amerikancu Metjuu Emonsu, desilo se da izgubi olimpijske medalje u poslednjem hicu. Jednom je pogodio četvorku, a jednom promašio metu. Dešava se i to. Tako da devetka i nije loša ako posle toga pogodite još par dobrih centara i pokrijete to.

Mozak rasut na komade

A onda smo shvatili da su šanse za medalju prilično velike. Nama je ispred ekrana sve delovalo veoma uzbudljivo, gotovo da smo i sami osetili pritisak pred odlučujuće hice. Milenko je ostao miran i hladan. Kako?

– Ja sam tu najveću patnju na celom takmičenju preživeo u osnovnom delu. Tu sam baš dao sve od sebe. Mozak mi se rasuo na komade. Potrošio sam svu snagu da se izborim za finale. A finale ko finale. Ima pritiska, ali postoji i šansa. Ta šansa me vukla, znao sam da svi krećemo od nule. Moram da se izborim, kad postoji šansa, treba probati i iskoristiti je.

Poslednji strelac koji se izborio za vizu za Tokio doneo je medalju. Da li je bilo teže doći do Igara ili u kvalifikacijama u Tokiju?

– Poslednje (smeh). Uh, podjednako teško. Činjenica je da se ne bih ni pojavio na Olimpijskim igrama da nisam uzeo tu kvotu na EP. Samo to uzimanje kvote bilo je izuzetno teško, ali sam bio i izuzetno spreman. Najmilije od svega mi je to što sam kvotu osvojio u vazdušnoj pušci, za koju svi kažu da nisam konkurentan dovoljno. Tu sam se skroz opustio. Neodstajalo je malo sreće da uzmem medalju.

Ali bolja je ova medalja nego ta koja je izmakla, ubacujemo se.

– Ovo je bio prioritet. Olimpijske igre su kruna karijere i glavno takmičenje.

Mnogim ljudima pažnju je privukao ožiljak na obrazu našeg asa. Zagolicalo je to onu tananu nit znatiželje kod navijača, a nemali broj je onih koji su pomislili da mora da se radi o nezgodi s puškom. Pa hajde da razbijemo i tu nedoumicu i saznamo kako je Milenko zaradio uspomenu za ceo život.

– Ne. Nije puška. Bio sam treći razred kada sam protrčao kroz staklena vrata na zgradi moje pokojne bake. Odatle ožiljak.

Dao nam je Milenko medalju u ruku (poteška je vala), a mi smo mu je okačili oko vrata (u Tokiju je morao sam da se posluži), da se ispoštuje tradicija. Primetili smo da je “ima”, što bi rekao narod, a onda saznali i koliko je tačno teška. A jeste!

– Medalja ima 550 grama i napravljena je od recikliranog materijala, odnosno od starih mobilnih telefona. Naravno, ima i bronzu u sebi.

Motiv je sad još veći

Olimpijska bronza sigurno donosi rasterećenje, a može da se dogodi i zasićenost. Ostvareno je nešto ogromno, stiglo se do cilja koji svi sportisti sanjaju, i već danas sve je to prošlost. Zanima nas kako će naš strelac pronaći motiv da nastavi sa svakodnevnim radom, trenizima, žrtvama…

– Sad sam još motivisaniji. I spreman sam. Baš mi je selektor Dragan Donević rekao da sam se plasirao za finale Svetskog kupa, koje se održava u Azerbejdžanu od 16. oktobra, i pitao da li ću se takmičiti. Naravno! Spremamo se za Pariz. Imamo tri godine, ovo je kraći ciklus i već sledeće godine krećemo sa kvotama.

Često se čuje da streljaštvo baš i “nije neki sport”. Ali istina je drugačija.

– Pa nije neki sport zato što nije dovoljno medijski ispraćen. Što se tiče rada i priprema za ozbiljan rezultat, sve je mnogo zahtevno. Zna se tačno šta se jede, kad se jede, šta i kad se pije. Mnogo je važna i fizička priprema, ali na drugi način. Ne teretana i nabijanje mišića, jer nama mišići smetaju. Prave tremor i onda nam puška više “radi”. Potrebno je biti u kondiciji, to nam je najbitnije.

Slažemo se da strelaca nema dovoljno u medijima, ali i konstatujemo da će portal 24sedam pokušati da to promeni. Naravno, uz pomoć samih strelaca. Tome će svakako doprineti i ova Milenkova bronza. Medalja koja nas je naterala da sedimo na ivici fotelje i nestrpljivo iščekujemo rasplet.

Sreća i suze zbog Bobane

Srbija je prvo bila oduševljena zbog osvajanja medalje, a onda smo se svi rasplakali zbog fotografije Bobane Momčilović Veličković (strelkinja koja je preminula prošle godine nakon porođaja), koju ste poneli na pobedničko postolje. Odakle ideja?

– Nije to bila ideja, to je došlo samo od sebe. Bobana je ostavila veliki trag u našim životima, a posebno srcima. Ja Bobu mnogo volim i poštujem. To kakav je ona čovek i sportista bila, to ne sme nikad da se zaboravi. Moramo da se stalno podsećamo na to – sa suzama u očima kaže nam Milenko.

Preteška je ta priča. I dalje se ne zna ko je kriv za preranu smrt naše šampionke, i to je nešto što nipošto ne sme da ostane nerazrešeno. Neće Bobanu ništa vratiti njenom suprugu i sinčiću, niti će se ona ponovo nasmejati sa pobedničkog postolja. Ali ako je neko kriv za tu strašnu tragediju – morao bi da odgovara. Da se nikada više ne desi.

Misli su odlutale ka Bobani, ali intervju valja nastaviti. Pokušavamo da i nama i Milenku malo olakšamo, pa opuštamo atmosferu. Pitamo stoga postoji li neko pitanje koje mu dosad nije postavljeno.

– (osmeh) Ne znam. Mislim da sad više ne postoji.

Testovi se svima smučili

Iako je medalja iz Tokija oko vrata, Igre će se pamiti i po nekim drugim stvarima. Dan nije mogao da počne bez PCR testa, obaveznog merenja temperature i sitnica koje utiču na mir sportista. Kako se sve to podnelo?

– Teže je bilo u početku. Radili smo PCR testove svako jutro, a onda smo imali aplikaciju, popularni OČA, koju smo morali da popunjavamo do 11 sati. Ako to slučajno zaboravimo, slede upozorenja, i onda telefon samo sija. Non-stop signalizira da je nismo popunili. Nije to nešto mnogo, traje tridesetak sekundi, ali jednostavno zaboraviš. Pišeš kako se osećaš, moraš da izmeriš temperaturu, pa da i to upišeš. I onda dobiješ “zeleno svetlo” i ideš dalje. Mada, bilo nam je drago kad smo dali tu poslednju epruvetu. Gotovo je! Super! Imali smo neku našu olimpijsku grupu, pa je neko od kolega napisao da sa zadvoljstvom brišu “Oču”.

Bilo je teško sa “Očom” i svim tim testovima i sitnicama koje pomeraju iz ravnoteže, ali mali broj ljudi pomišlja na to kako je sportistima bez porodice tokom Olimpijskih igara. U Milenkovom slučaju to se odnosi na suprugu i ćerku. Puca se finale, a u glavi je sigurno misao da je blizu susret s najbližima.

– Prošlo je mnogo dana da se nismo videli, tako da sam jedva čekao da se vratim. Ali bio je tu taj još jedan veliki zadatak, i onda – idemo.

Supruga nije mogla da gleda finale

Supruga Alina je i lični trener Milenka Sebića, pa smo logično pretpostavili da je prva čestitka stigla od nje. Ipak, nije bilo baš tako. Izgleda da smo “uboli” to nepostavljeno pitanje…

– Evo, mislim da ovo nisam nikom rekao, totalno sam zaboravio. Ja sam, posle dva stava, izašao napolje i pozvao je, da popričamo pred predstojeći stav. Ona je spavala (smeh). Rekla je da ne može da gleda i pitala me kako je bilo. Rekao sam da je OK zasad, ali da treba samo kratko da popričamo pa da se vratim da gađam. Osetio sam potrebu da bude tako, i tako je i bilo. Čuli smo se, dugi niz godina već radimo zajedno, znamo kako funkcionišemo, i onda sam morao čisto da se konsultujem o nekim stvarima.

Imali smo priliku da vidimo trening Milenka Sebića i njegove supruge Aline malo pre odlaska za Tokio. I ostali smo začuđeni. Alina sedi pored Milenka, on puca u ležećem stavu… I to tako traje. Onda Alina priđe, nešto mu ispriča, ne potraje to ni ceo minut, i Milenko se vrati “za pušku”, pa puca kao preporođen. Šta to trener u streljaštvu može da kaže pa da tako popravi stvar?

– Nekad kad uđemo u taj fokus jednostavno ne vidimo neke stvari. Toliko se fokusiramo na nišanjenje i opaljenje da zaboravimo da radimo na nekim osnovama. Kod nas je to opuštanje, priprema… I kad je trener tu, on vidi i zna šta nisam dobro odradio. Dođe i kaže mi: “Zaboravio si to, to i to”, i ja se onda vratim i nastavim dalje. I onda se desi da posle dobrog saveta nastavim da gađam bolje.

Doček u selu i srpska sloga

Svi osvajači medalja naglasili su da je doček od ostalih sportista u Olimpijskom selu bio za pamćenje. Utisak je da su svi u srpskom timu zaista “disali kao jedan”. Iz prve ruke, kako je izgledalo?

– Odlično. Baš odlično. Bio sam oduševljen. Tu su bile kolege iz reprezentacije i iz misije Olimpijskog komiteta, a doček su  upotpunile naše košarkašice i odbojkašice, koje su sišle malo pre povečerja da čestitaju. Bilo je fantastično. Zbog toga se i budim da ih gledam. One su mi bile velika podrška, stalno smo pričali o nekim stvarima i razmenjivali isksutva, i naravno da navijam za njih.

Za kraj, bronza sa Olimpijskih igara mnogo vredi, ali imamo utisak da postoji nešto još vrednije što svi donosite iz Tokija. Nova prijateljstva.

– U, to da. Baš mi je drago zbog toga. Svi momci i sve devojke su fenomenalni i bilo je veliko zadovljstvo družiti se s njima.

Pročitajte još:

Trubači i navijači dočekali bronzanog srpskog Gruzina: Srbija je sada moja kuća, u Parizu na zlato

Nemoćne! “Lavice” udarile u američki zid, sledi borba za bronzu

Instalirajte iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi