Ogenji Onazi ekskluzivno za 24sedam: Možda, ipak, dođem u Zvezdu

Nekada velika nada Lacija i Serije A, defanzivni vezista Ogenji Onazi, bio je letos blizu dolaska u Crvenu zvezdu, međutim, posao nije zaključen.

Nigerijac je u međuvremenu potpisao za danski Senderjiske, ali u razgovoru za 24sedam otkriva da i dalje postoji mogućnost da dođe na “Marakanu” i zaduži crveno-beli dres.

– Zvezda je stupila u kontakt sa mojim menadžerom, imali smo usmeni dogovor i želeo sam da dođem, ali je klub bio u problemu sa novcem. Rekli smo im da to nije presudno i da možemo da rešimo, međutim, nisu ponudili ugovor. Čekao sam ih, a onda morao da se okrenem drugom klubu jer mi je bilo važno da počnem da igram kako bih se vratio u formu – priseća se Onazi za naš sajt.

Iza 27-godišnjeg fudbalera je povreda Ahilove tetive, zbog koje je pauzirao godinu dana (od decembra 2018. do decembra 2019), a kako je ova 2020. poremećena virusom korona, nije se baš naigrao u poslednje vreme.

Prošao je, ipak, lekarske preglede u danskom klubu i tokom novembra počeo da dobija minutažu.

– Moguće je da u januaru ponovo razgovaramo i dođem u Zvezdu. Videćemo – najavljuje Onazi.

Kvalitet ovog igrača nije sporan i, ukoliko bi bio potpuno spreman, nema sumnje da bi predstavljao pojačanje za crveno-bele. Lacio ga je angažovao još kao 19-godišnjaka, 2011, pobedvišvi jaku konkurenciju u trci za potpis.

– Imao sam u to vreme mnogo poziva. Bio sam u Čelsiju, Panatinaikosu, Totenhemu, Sent Galenu, ali u Laciju su pokazali najveću želju da ostanem.

Došao je zajedno sa talentovanim napadačem Sanijem Emanuelom, ali su im karijere otišle različitim putevima. Onazi je uspeo da se nametne i igra, a Sani je zbog povreda prerano morao da se povuče sa terena.

Zajednički boravak u Rimu ih je toliko zbližio da je Onazi 2019. platio sve troškove lečenja svom prijatelju, u nadi da će mu to pomoći da nastavi karijeru.

– Sani i ja smo bili saigrači u reprezentaciji i postali smo veliki prijatelji. Bili smo sami, bez porodica i nije nam bilo lako, ali moj mentalitet je da preživim, da budem jak i brzo se prilagodim.

Ispričao nam je i kako je stekao takav način razmišljanja.

– Odrastao sam u Josu, gradu u kom nije lako živeti. Prvi ugovor potpisao sam u Švedskoj, za Bodens, a kada sam stigao tamo, nisam mogao da verujem koliko je hladno. Bilo je -20, ali morao sam da se prilagodim ili da se vratim u Nigeruju. Tada sam rekao sebi: “Ako drugi momci, koji su takođe od krvi i mesa, mogu da igraju po ovoj hladnoći, možeš i ti”.

U Laciju je uspeo slušajući savete starijeg Stivena Makinve, u to vreme reprezentativca Nigerije i prvotimca rimskog kluba.

– On je sada moj menadžer. Mnogo mi je pomogao svojim savetima i ohrabrivanjem da brzo zaigram za Lacio.

Trojica najboljih igrača Nigerije?

– Teško je izabrati samo tri ili pet. Mogao bih bar 20 da ih nabrojim. Tu su Daniel Amokači, Sandej Oliseh, Stiven Keši, Taribo Vest, Džej-Dežj Okoča, Nvankvo Kanu, Džordž Finidi, Viktor Ikpeba, Selestin Babajaro, Tijani Babangida…

Saigrači u Rimu bili su mu srpski internacionalci Dušan Basta, Filip Đorđević i Sergej Milinković-Savić.

– Odlični momci i pravi profesionalci. Filipu sam dosta asistirao pošto je bio napadač, a Dušan je bio odličan bek. Kada je Sergej došao bili smo baš bliski, trudio sam se da mu pomognem i sada je jedan od najboljih igrača na svetu. Mnogo mi je drago zbog njega.

Da je došao u Zvezdu – ili ako dođe – trener bi mu bio Dejan Stanković, koji je ostavio veliki trag igrajući u Seriji A za Lacio i Inter.

– Kao malog, dok je Stanković igrao za Inter, saigrači su me zvali po njemu jer sam bio ista pozicija i trudio sam se da ga kopiram. Bio sam oduševljen kada sam čuo da je on trener Crvene zvezde. Nažalost, nisam imao priliku da razgovaramo, ali šta da se radi. Možda će se i to dogoditi.

I sam Onazi dao je doprinos dobrim rezultatima rimskog kluba. Golom u 85. minutu za 3:2 protiv Napolija (na kraju 4:2) u poslednjem kolu sezone 2014/15. pogurao je svoj tim u Ligu šampiona. Imao je tada 23 godine i bio standardan prvotimac.

– Bio je to veliki treutak u mojoj karijeri. Kao mlad igrač iz Afrike trudio sam se da iskoristim svaku šansu koju bih dobio od trenera. Kada si mlad igrač u Laciju naravno da postoji pritisak, jer je mnogo sjajnih fudbalera koji su zbog tebe na klupi i zato moraš uvek da pružaš maksimum. Meni to nije smetalo.

Mnogi su bili iznenađeni kada je iz Lacija prešao u Trabzonspor, iako je imao “zvučnije” ponude.

– Ne žalim zbog odlaska u Trabzon, bilo mi je lepo tamo, ali žalim zbog povrede koja me je usporila.

U slobodno vreme svira

-Da, sviram klavijaturu, bubnjeve i još neke instrumente. Sviram gospel muziku, koja je značajna za moj duhovni mir.

Upravo je zbog povrede Ahilove tetive drugi deo prošle sezone proveio u Denizliju, gde su problemi unutar kluba uticali da jedva dočeka kraj saradnje.

– Bilo mi je potrebno da što više igram kako bih se vratio u formu, a da sam otišao iz Turske, morao bih ponovo da se prilagođavam i to bi uticalo na moju minutažu. Otišao sam u Denizli na šest meseci, ali nažalost, nije sve ispalo kako treba. Ne kažem da se ne bih opet vratio u turski fudbal, ali bih pažljivo birao klub, jer nisu svi dovoljno profesionalni.

U Danskoj pokušava da “oživi karijeru”.

– Prošao sam sve lekarske preglede i sada želim što pre da se vratim u formu. Imam dovoljno vremena da opet igram na najvišem nivou, kao i za reprezentaciju Nigerije – veruje Onazi.

Reprezentacija Nigerije dobro je igrala na poslednjem Svetskom prvenstvu, u Rusiji 2018, a uspešno gura i u tekućim kvalifikacijama za Afrički kup nacija. Veruje Onazi da “Super orlovi” mogu da povrate staru slavu.

– Nigerija ima dobar tim, sigurno jedan od najboljih u Africi trenutno i verujem da mogu opet da beleže uspehe.

Nada se da će to biti sa njim na terenu, a da li kao igračem Zvezde ili nekog drugog kluba, ostaje da vidimo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi