Matija Ljujić za 24sedam iz Tel Aviva: Kad krenu rakete Hamasa sklanjam se u "sigurnu sobu" sa Fatosom Bećirajem
15.05.2021 | 09:23 >> 09:34
Dete Partizana čeka u Tel Avivu trenutak kada će se povući na bezbednu teritoriju
Copyright Tanjug/AP Photo/Khalil Hamra/Profimedia
Dete Omladinske škole Partizana, sada već iskusni 27-godišnji fudbalski internacionalac Matija Ljujić u Tel Avivu čeka najbolji trenutak da se povuče na bezbednu teritoriju. Rata i raketa mu je već preko glave. Još nije zaboravio ni razaranja od NATO agresije koja je kao dečak doživeo u Srbiji 1999. godine, a sada se morao svega podsetiti u Izraelu dok oko njega padaju rakete Hamasa. Srećom nije sam. U stanu mu društvo pravi crnogorski reprezentativac i Albanac iz Peći Fatos Bećiraj, sa kojim zajedno nastupa za izraelski tim Bnej Jehudu.
Tačno dva dana trajale su pripreme za ovaj razgovor. U nekoliko navrata zakazani intrevjui propadali su zbog sirena opasnosti – “E, nema šanse sada da pričamo. Moram da se sklanjam, javljaju da za 20 minuta počinje napad”, jedna je od mnogih poruka koje su svedočile o drami koju preživljava naš fudbaler. I nisu samo pozivi na početak opasnosti bili razlog za česta otkazivanja. Tu su bili i pozivi supruge iz Beograda, ostalih članova porodice, prijatelji… Svi su uplašeni, a Ljujića dok slušate, stekli biste potpuno drugačiji utisak:
רק מחזור שלישי בליגה, ומתיאה ליואיץ' Matija Ljujic (26) כבר עם שתי מסירות עומק (זהות כמעט לחלוטין) שמשאירות חלוץ מול שוער.
מסירה 💯
ראיית משחק 💯 pic.twitter.com/PfkYuaybAu
– Možda vam delujem hrabro dok vam pričam, ali verujte nije baš tako. Pre par sati Fatos mi je zalupao na prozor da vidim nešto, a ja sam se trznuo i od buke odmah pomislio da su ponovo počele rakete da padaju. Nije svejedno. I raspoloženje varira. Čas sam spreman sve da izdržim, čas mi je svega dosta i želim da odem odavde što pre. Iskreno, već mi predugo ovo traje i ne vidim da će uskoro doći kraj – priča za 24sedam Matija Ljujić, bivši fudbaler Partizana koji trenutno igra u Izraelu, za tim Bnej Jehudu iz Tel Aviva.
Ljujić poput mnogih stranih građana u Izraelu očekuje dozvolu tamošnjih vlasti, kao i njegovog kluba, da napusti zemlju. Situacija, međutim, za tako nešto ne da nije povoljna, nego se odlazak može graničiti sa ludilom, ako se zna da su rakete padale i oko aerodroma u Tel Avivu.
– Tu sam u stanu sa Fatosom Bećirajem, sa nama je bio i Aleksandar Pešić, ali je on uspeo da izađe iz svega ovoga i sada je sigurno negde u Nišu na ćevapima. Nadamo se da ćemo i mi uskoro. Bar mi je porodica u Srbiji, to me smiruje, jer ne znam kako bih sve ovo podneo da mi trudna žena mora kroz sve ovo da prolazi. A otišla je u Srbiju samo da odradi lekarski pregled i da završi registraciju auta da ne bismo gubili vreme kad ja dođem, već da bismo mogli odmah na odmor. Prema tom planu, ja bih sutra odigrao poslednju utakmicu i u ponedeljak bih otišao na let za Beograd. Sve je, ipak, neko drugi isplanirao umesto nas.
Copyright Profimedia
Niko se na rat ne može navići, pa čak ni Izraelci koji svakodnevno žive i suočavaju se sa raznim opasnostima, od raketnih napada do terorističkih pretnji. Dugo, međutim, nije bilo strahota na tom delu Bliskog istoka, sve do pre desetak dana:
– Strašno je, ne samo za nas, već i za Izraelce koji su navikli da na pet-šest godina uđu u ovakve sukobe. Kažu da nikad nije snažnije tuklo po njima, a ni Izrael nije jače odgovorio. Sad nije tako opasno kao na početku, ali prvo veče neću nikad zaboraviti. Krenuo sam sa drugom na večeru u jedan restoran kad su počele sirene i eksplozije. Ne preterujem, bar 20 tih nekakvih raketa prošlo je iznad naših glava. Izašli smo iz auta i videli da svi ljude trče ka jednoj zgradi, pa smo i mi otišli u to sklonište. Onda se to malo smirilo, pa smo krenuli ponovo ka restoranu. Tamo nas je opet dočekalo novo raketiranje i sirene, ponovo bežanje u prvo sklonište zajedno sa još 100 ljudi. Kad padne čuješ i osetiš da se zatrese zemlja. Odmah se vrate slike iz detinjstva kad smo mi bili bombardovani.
Ljujić kaže kakva je procedura kada se oglase sirene za uzbunu:
– Pravilo je takvo da kad se oglase sirene moraš se povući u “sigurnu sobu”, zatvoriš čelična vrata za sobom i tu provedeš vreme dok ne prođe opasnost. Ove nove zgrade projektovane su tako da svaki stan ima jednu “sigurnu sobu”. Procenjuje se da će ti ona sačuvati život čak i ako udari raketa u zgradu, jer je od čelika napravljena. Znaš da si zaštićen, ali nije ti svejedno. Ako si u autu kad počne napad, staješ izlaziš i ideš u zaklon. Ukoliko nema toga, zalegneš negde. Loša stvar je što padaju i delovi od presretnutih raketa, koje je uništila odbrana Izraela, pa i to može da povredi ili ubije čoveka. Gine se na ulicama, zato mi ovo ne liči kao da ću u skorije vreme ovde igrati fudbal – zaključio je Ljujić.
Pročitajte još
A-League still alone in Asia.
But there are good goals in Round 16.
The Best one is here.
Wellington Phoenix – Western Sydney Wanderers
1:1 – Matija Ljujic #aleague #bcin #wswanderers pic.twitter.com/dvI8waDnRd