Da nije smešno, bilo bi tužno, ili beše obrnuto? Svakako je crno-belo, svakako je Partizan!

Fudbaleri Partizana nisu dosanjali san da ove sezone zaigraju u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja.

Njihova realnost je u šest lakih koraka postala noćna mora, nalik onima iz najpoznatijih horor filmova. Holivud se takvih filmova nasnimao, Partizan se takvih utakmica naigrao.

Kao neko ko voli Partizan, tu ulogu mi je život namenio, mnogo sam se nanervirao i napatio kroz godine koje su prošle. Sada sam već iskusan, pa kad razmislim shvatim da, ako sam već morao da "pazarim" mazohističku crtu, onda se pokazala na najboljem polju. Bar mi ne može ozbiljno nauditi.

Nego, da se vratimo Fudbalskom klubu Partizan. Rekosmo već u naslovu - da nije smešno, bilo bi tužno (ili obrnuto), ali svakako je crno-belo i svakako je Partizan.

Ne onaj Partizan koji se voli, nego onaj koji uspešno sve dublje i dublje u blato guraju rukovodioci. Nema tu više dileme, ako se iz dana u dana kopa sve dublja raka i dotiče sve dublje dno, onda to nije ni do trenera, struke, igrača... Tu je problem daleko ozbiljniji. Koren propadanja je na vrhu stabla (čitaj kluba).

Zna se zbog koga navijača nema u Humskoj, zna se i šta bi ti navijači značili da su uz igrače, može se zaključiti i da bi Partizan bio deo Evrope ove sezone da su tu. Ali nisu tu zato što su u foteljama oni koji jesu tu. I koji te fotelje ne daju nipošto. Utonuli, srasli, pa im baš lepo.

Naš narod bi rekao da treba da "radi metla", ali se čini da je u slučaju vrhuške Partizana potreban neki mnogo, mnogo snažan usisivač. Teško je očistiti kada se godinama prlja i u blato gura.

MN Press

A fudbaleri? Svašta se moglo videti od onih koji su zaigrali u evropskim utakmicama ove sezone. Nema ih mnogo koji mogu biti pohvaljeni, ali je jedan od njih, i prvi među njima, golman Aleksandar Jovanović. Među stativama Partizan ima znalca kakav se dugo čekao. Šteta je samo što je baš u ovim lošim godinama crno-belih stigao u Humsku.

Problem Partizana nije među stativama, problemi su gotovo na svim ostalim delovima terena. Bez ikakve namere da nekoga omalovažimo ili uvredimo, konstatujemo da su igrači bili borbeni koliko su mogli. To što ne znaju je ključ svega.

Desni bek Natan de Medina... Prečesto smo se zapitali u čemu je "fora", da li je on stvarno fudbaler sa kvalitetima koji su najavljivani. Utisak je da u većini slučajeva ne zna šta da radi na terenu, a nećemo pogrešiti ako kažemo da bi za Partizan bolje bilo da nije igrao. Posebno u revanšu sa Luganom.

MN Press

Ili recimo Ksander Severina. Statistika kaže da je bio u timu Partizana, a mi kažemo da igrao nije! Potpuno nevidljiv, bezvoljan, trom. Loš, jednostavno loš.

Pa Ibrahim Zubairu, suv dokaz da pokazano u jednoj sredini ne garantuje isto to u drugoj. Posebno kada je razlika među tim sredinama ogromna. Od Jedinstva iz Uba do Partizana u ovom trenutku, ista je udaljenost kao i od Partizana do evropskih klubova osrednjeg kvaliteta.

Ima tu igrača koji mogu da odgovore na zahteve Superlige, ali su to njihove granice. Bolje ne mogu i za bolje nisu. A Partizanu bolje treba. Bolje mu je moranje.

Trener Aleksandar Stanojević je, bar smo takav utisak stekli, već posle prve evropske blamaže, a možda i ranije, shvatio gde je došao i sa kim treba da radi. Čovek ne traži alibije, ali i ne popravlja kvarove. Nije isključeno da ih je nemoguće popraviti.

Ali, sa strane gledano, nije to onaj Stanojević koji je kupio Grobare, baš kao što ovo nije onaj Partizan koji je tada vodio. Rekao je da su mu potrebna tri prelazna roka da sklopi tim. Pitanje je ima li za to vremena, a sada je pitanje i hoće li za to biti novca.

MN Press

Ali ona "metla" ranije pomenuta mogla bi da odradi posao u igračkom kadru. Imamo mi po Srbiji igrače koji su na sličnom nivou kao brojni trenutni asovi crno-belih. A jeftiniji su sigurno od brojnih stranaca. I to mnogo!

To u ovim danima, u kojima je postalo jasno da Partizan neće biti deo Evrope, i neće sa te strane imati značajne prihode, može mnogo da znači za preživljavanje kluba. Šta bi se moglo zaključiti posle istorijske serije neuspeha Partizana? Da, promene su neophodne i neminovne. Od vrha, pa do igračkog kadra.

Partizan mora da nađe nekog ko će da pljune u ruke i povede radnu akciju za spas. Taj spas se sa ove pozicije zaista ne nazire, ali način mora da postoji. Samo je potrebno pronaći onog ko će pronaći taj način.

Ljudi koji sada vode Partizan to ne umeju. Njihovo umeće svelo se na urušavanje Partizana. I, priznajemo, vrhunski su primenili to svoje umeće. Njihov odlazak sa kormila broda je prva stvar koja mora da se dogodi. Odmah! Unakazili ste Partizan, idite dok je još živ!

I tako... Partizana u Evropi nema. Crno-beli će se sada okrenuti Superligi, moraće da pronađu način da koliko-toliko ožive, pa da probaju da kroz domaće prvenstvo ponovo izbore pravo da igraju kvalifikacije za neko evropsko takmičenje.

Valjda dogodine neće ispasti baš iz svih kvalifikacija!

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi