Ovako je pričao legendarni Hasanagić: Došao sam za zimski kaput u Partizan, a želeo sam da platim da bih bio crno-beli

Legendarni Mustafa Hasanagić otišao je sa životne scene u svojoj 82. godini.

Ostaće zapamćen kao jedan od najboljih stzrelaca u istoriji Partizana i član njegovih "beba" koje su kao krunu svoje karijere imali u finalu Kupa evropskih šampiona 1966. godine na briselskom Hejselu protiv Real Madrida. 

Hasanagič je došao u Partizan 1961. godine iz rodnog Priboja, gde je nastupao za FAP.

- Došao sam u leto 1961. godine i odmah sam poslat da gledam turnir omladinaca u Opatiji. Nisam nastupao, jer nisam imao pravo, ali sam po povratku odigrao u Sisku jednu prijateljsku utakmicu. Sećam se da je bio i Bora Milutinović na toj utakmici, a ja sam postigao dva gola - prisećao se Hasanagić svojih početaka u jednom osd svojih poslednjih intervjua.

 

 

Publika je skandirala "Muja, Muja"

- Kad sam došao u Beograd, odmah su me odveli u Kenz Mihajlovu. Bilo je leto, ali za zimski kaput sam potpisao ugovor! Za mene je bila čast da potpišem i da budem u Partizanu, da sam deo Partizana!!! Nama kada bi dolazila Sloboda iz Užica u naša mala mesta nama je bila čast da igramo taj meč, a zamislite da dođe Partizan! Pa, ja bih platio da igram za Partizan!

- Mene je publika ubaciula u tim. Ja bih igrao za mladi tim četvrtkom, pa bih tu pokazao koliko vredim, da bih bio onda kada ne ide prvoj ekipi u nedelju ulazio u igru tako što su navijači skandirali "Muja, Muja".

Mustafa Hasanagić odigrao je 337 utakmica i postigao je 335 golova za crno-bele!

printscreen

 

- I to nikad nisam izvodio penale, ni slobodne udarce! Bez toga! Bio sam reprezentativac Jugoslavije, bio sam golgeter 1966. godine. Da su mi priznali dva gola u KEŠ bio bih najbolji strelac Kupa Evropskih šampiona. Svim ekipama sam davao golove - Verderu, Sparti, Nantu... Dao sami Mančester junajtedu, jedino mi žao što nisam dao u Briselu jedan gol, a imao sam priliku!

Turci pokušali da me vrbuju

- Ponosan sam što sam igrao sa takvim igračima. Bilo mi je zadovoljstvo, imao sam 25 godina, svi smo bili godinu dve stariji ili mlađi.  Jedini je bio malo stariji pokojni Šole (Milutin Šoškić). Imali smo sve preduslove da pobedimo finale. Puno puta kažem koliko sam srećan što sam igrao taj meč, toliko sam i tužan što smo to izgubili. Bili smo velika, velika ekipa...

- Te 1966. godine kada sam dao te silne golove ... Majka imala rođenog brata u Istanbulu, ali član uprave Partizana Dragan Papović kod kojeg je bio moj pasoš nije želeo da me pusti da idem sa majkom kod ujaka. Rekao mi je da sam još mlad, da tamo imam rodbinu i da će oni pokušati da me vrbuju. Ja onda potegnem neke veze preko mog kuma generala Miloša Zekića. Kažem mu takva i takva stvar, a on okrene Papovića i kaže "ja garantujem za mog kuma".

printscreen

- Tačno ono što su predviđali da će da me vrbuju, to se i obistinilo kad sam došao u Istanbul. Vodili me svuda, obećavali mi svašta. Bio je pritisak i od moje familije. Toliko su me ubedili si koro da su me ubedili. Ali ja se setim mog kuma Zekića, ustanem jedno jutro da me niko ne vidi i odem nazad za Beograd. Partizan je moja druga kuća! Nadam se da to uzvratio Partizanu!

Najdraži gol...

- Puno sam ih stvarno dao. Dao sam Mančesteru, Santosu Milanu tri gola na jednom meču...  Ali protiv Zvezde mi je najdraži, prva pobeda Partizana na novom stadionu Zvezde. Bio sam povređen pred taj meč, primio sam i neku injekciju. Meč počinje, 90.000 gledalaca, prva šansa koju sam imao to je bilo glavom, ja sam pogodio stativu. U sledećoj situaciji, skočim u buketu i pogodim, Nije neki gol, ali taj bio izdvojio!

Po odlasku iz Partizana Hasanagić je igrao jednu sezonu u Serveru i jednu u francuskom Šon de Fonu.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi