Da li će stadion u Leskovcu poneti ime heroja sa Košara? Porodica želi, njegov brat kaže: Neka bude makar ulica pored ili jedna tribina

Fudbalski stadion u Leskovcu se vredno gradi, očekuje se da bude spreman na proleće, ali ime još nema. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom posete predložio lokalnim vlastima da pitaju narod koje ime da ponese ovaj objekat.

Javnost je posle toga saznala za predlog koji postoji odranije. A dobila je priliku i da čuje priču o Radošu Ceroviću, heroju sa Košara, pripadniku 63. padobranske brigade, talentovanom fudbaleru i pravom srpskom junaku.

On je svoj život položio u odbrani države. Poginuo je u okršaju sa teroristima OVK, 28. jula 1998. godine. Istog dana su poginuli legendarni major Goran Ostojić, načelnik štaba 63. padobranske brigade, vodnik prve klase Srđan Stančetić i rezervni vodnik prve klase Dragan Dušanić.

Privatna arhiva

Radoš Cerović je, u znak zahvalnosti, dobio ulicu u Nišu, gde je sedište 63. brigade. Ali ne i u njegovom Leskovcu.

Radošev brat Bojan Cerović, koji je i sam služio u 63. brigadi, kaže za 24sedam da se nada da će po Radošu da se nazove makar ulica koja prolazi pored stadiona, ili bar tribina.  

- Za ovaj grad, Leskovac, nije samo to ime stadiona, to ima mnogo dublju priču. Mi smo u porodici učeni da treba voleti svoju otadžbinu. On je svoj život dao za nju sa 19 godina. Ja sam služio godinu dana pre, ali bih se i ja odazvao. Radoš je sa 19 godina stigao u prvi tim Dubočice, upisao DIF sa služenja vojnog roka. Bio je uzor i ponos. Nije moguće da dobije ulicu u Nišu, a u Leskovcu je podignuta samo spomen-česmu, koja je… Kad biste došli da je slikate, zapitali biste se da li je to dostojno obeležje palim borcima.

Bojan nastavlja u dahu:

- Mogao bih priču da ispričam o njegovom životu, kakav je to život, od rođenja do pogibije, i kakva je to porodica... Voleli bismo da stadion ponese njegovo ime. Možda je to nerealno sa moje strane i nas kao porodice palog borca, ali hajde da po njemu nazovemo ulicu koja tuda prolazi ili jednu tribinu. On je najmlađi iz Leskovca koji je nastradao na Košarama i Kosovu uopšte. Poginuo je kada ljudi nisu ni znali da se ratuje.

Privatna arhiva

O dostojanstvu Cerovića govori i priča nedugo nakon Radoševe pogibije.

- Mi smo tada živeli u Ulici Boška Buhe. Malo posle njegove pogibije dobili smo ponudu da ta ulica ponese Radoševo ime, ali je moj otac to odbio, jer je i Boško bio nečije dete, i on je dao život za neku zemlju u koju smo svi verovali.

Bojan je pre dve godine organizovao memorijalnu utakmicu sa veteranima Partizana, čiji su veliki navijači, na stadionu Dubočice, ali kaže da ne veruje da će stadion poneti Radoševo ime.

- To bi bilo lepo, ali ja sam realan, ima tu još mnogo imena, fudbalera po kojima bi stadion mogao da se nazove. Ali svi oni su, Bog da im dušu prosti svima, preminuli u starosti, a Radoš sa nepunih 20 godina. On je postigao nešto u fudbalu, a i pored toga se odazvao pozivu, tako smo učeni u porodici – kaže Bojan, pa naglašava:

- Ovo nije pitanje politike, apsolutno, apsolutno. Ako je zaslužio, neka dobije makar ulicu koja prolazi pored stadiona, ako to nije veliki zahtev od nas. Dobio je ulicu u Nišu, a on nije iz Niša, on je iz Leskovca.

Radoš Cerović, gornji red, prvi sleva/Privatna arhiva

Na kraju, Bojan je ispričao koliko je jako prijateljstvo i snažna veza među pripadnicima 63. brigade.

- Moram da zahvalim svim ljudima. Njegovi drugovi sa Košara i dan-danas su svake godine na pomenu. To su 24 godine. Nekog zaborave posle godinu-dve-tri, a oni 24 godine, svakog 28. jula su na pomenu. Čak su svojoj deci preneli da moraju da dolaze kad njih ne bude, jer je takva zakletva kod nas. Dolaze i oni, i veterani 63. brigade, i sadašnji njeni pripadnici.

Ako želite, možete i sami podržati peticiju.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi