Partizan izgubio dragoceno vreme u Larnaki: Stolica je morao da bude bivši i pre Kipra

Larnaka je donela još jedan poraz Partizana i još jedan meč upisan u svesku dokaza da su u Humskoj 1 otišli potpuno pogrešnim putem tražeći najbolji mogući tim i trenera koji bi ga vodio kroz ovu sezonu.

Ilija Stolica definitivno nema trenerski kvalitet potreban Partizanu.

Došao je nespreman ne samo za izazove koji se tiču stvaranja ekipe, već nije skenirao ni najveće probleme u igri prethodnika Saše Stanojevića. Odbrana je stoga i dalje raštimovana, svaki protivnički korner joj deluje kao težak izazov i potencijalna je opasnost za golmana Stevanovića.

Teško je odlučiti se da li ovaj Partizan tužnije izgleda kada se brani ili kad napada.

Priča o insistiranju na pasu i izgradnji napada od svog gola već postaje dosadna i kontraproduktivna za samog Stolicu, jer govoriti o njegovoj nekakvoj trenerskoj filozofiji jednako je besmislena kao priča o master studijama za đaka u petom razredu. Stolica pada već na osnovama trenerskog posla i zašto onda pričati o finesama ako je poznavanje prvih lekcija diskutabilno. Nije tu samo reč o prekidima. Na primer, Igrači su mu nedopustivo fizički nespremni, iako je znao koliko će početak sezone biti važan i njemu i klubu kojem je izlazak u Evropu imperativ.

Postaje već negledljiva fizička inferiornost Bibarsa Natha, ali kao da nije bilo dovoljno to što se unapred računalo na slabu pokretljivost Izraelca, već je doveden pravo sa plaže i Andrade. Najavljivan kao zadnji vezni sa odličnim završnim pasom, realno nije pokazao ništa! Nema ga prema napred, neubedljiv pozadi.

FK Partizan

A baš to najviše brine. Bez agresivnosti, bez duela i što je najgore, bez predstave o tome gde je stigao. Tužno ga je bilo gledati kako ga fudbaleri Radničkog i Novog Pazara probijaju i ostavljaju iza sebe, zatrčavajući se u punom trku na dvojicu štopera.

Neko će reći da su ovakvi rezultati očekivani kada je jedina preporuka za transfer bila reč njegovog zemljaka Rikarda i neće pogrešiti. Andrade sa ovim navikama nije igrač za Partizan, ali se toleriše uprkos činjenici da je sa Nathom i Rikardom luksuz imati još jednog fudbalera tako neobavezne igre u defanzivi.

Iz svega nabrojanog mogao bi se izvesti i zaključak da Stolica i nije raspolagao pravim materijalom, što je, takođe, potpuno tačno, samo ga to ne može osloboditi krivice. Dani su izgubljeni u pogrešnom radu. Igru nije prilagođavao fudbalerima koje ima, već su igrače dočekali unapred pripremljeni zadaci.

Može on tražiti od golmana Stevanovića igru nogama, ali tako će se jedino pojačati njegova nesigurnost jer ga u 30. godini primorava na igru levom nogom koju realno nije razvio na vreme za taj stil igre. I tako kad svakog "Partizanovog Stevanovića" nastavite da secirate gledajući ga kroz prizmu Stolicinine igre za rezultat ćete dobiti da je jednostavnije promeniti trenera, nego deset igrača čije anomalije izlaze na površinu zbog nametanja pogrešnog stila.

BONUS VIDEO:   

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi