Partizanu će posle Stanojevića i ove uprave biti potreban barem jedan čudotvorac!

Odlazak Aleksandra Stanojevića iz Partizana posle poraza u finalu Kupa Srbije od Crvene zvezde označio je definitivan poraz jedne ideje o sadašnjosti i budućnosti crno-bele ekipe. Njegov koncept sa povratnicima kao okosnicom tima nije stvorio vrednost, za to je plaćena strašna cena i tek će se plaćati, jer ništa nema tako izraženo produženo dejstvo kao što ga ima loš rad u fudbalu.

Klub je treću sezonu zaredom, drugu s njim na klupi, završio bez trofeja, potpuno napušten od navijača, sa timom prepuštenom samom sebi bez logističke pomoći uprave. U takvoj atmosferi, sa najgorim rukovodstvom u poslednjih 40 godina klupske istorije i bez podrške sa tribina, možda se i nije moglo više postići, ali treba biti realan - nije moć Zvezde od juče, niti je Stanojević prvi koji je poklekao od snage njenog "proleća".

Pa gde je onda problem?

Pristajući na Stanojevićevo viđenje izlaska iz senke večitog rivala, Partizan je rešio da se odrekne svega što je iza sebe ostavio njegov prethodnik Savo Milošević. Preko noći dovedeno je pola tima, promenjen je način igre, pa čak ni mladi više nisu bili tako talentovani kao što su se mnogima ranije činili. Napadi su u 90 odsto slučajeva tekli po šablonu, koji se nije menjao od prvog do poslednjeg dana, a samo je van toga mogao Natho da se kreće i da uživa u malo slobode na terenu. Kad njega nije bilo, ekipi je ostajao taj šablon protiv koga su pojedini timovi Superlige znali da se postave na pravi način.

Posebna priča vremenom su postale utakmice sa Crvenom zvezdom. Od Gobeljićeve totalne rezignacije sa "brate, je.u nas kako stignu", u pretstanojevićevskom ciklusu, do zone totalnog beznađa, došlo se posle svega sedam derbija. Nigde Partizanovo odustajanje od sebe samog nije bilo toliko očigledno kao u susretima sa zvezdašima. Jedino vredno pomena odigralo se u prvom Stanojevićevom derbiju kada je posle pola sata igre u Humskoj trebalo da bude 3:0, a sve posle toga bilo je "smućkaj, pa prospi" i nekakvo natezanje konstatacijama "bili smo bolji, stvorili smo više prilika, oni su svoje iskoristili ...".

Tek na kraju priznata je istina - "oni su imali Kataija, mi ga nemamo", a treba dodati još "oni su izgurali mladog Erakovića do dresa reprezentacije, dok je Partizanu "bonus" moranje na koje se pristajalo po sili propisa FSS".

Sve što je Partizan godinama činilo drugačijim od Zvezde na jedan lepši način forsirajući strance koji prave razliku i najbolju decu iz sopstvene Omladinske škole, pretvorilo se u oružje protiv njega. Mnogi će Rikarda izvući kao Kataijevu protivtežu, ali da ne bismo upadali u statističke zamke sa njihovim golovima i asistencijama treba se u ovom poređenju ograničiti na derbije: Katai pet golova na sedam poslednjih mečeva sa crno-belima, Rikardo bez pogodaka i asistencije na četiri utakmice protiv Zvezde.

Ako bismo gledali uticaj na igru ekipe, zaključci bi bili još porazniji za Partizan, jer najbolji centarfor Superlige počinje da gleda oko sebe tek kada na svom kontu ima ubeležena dva gola, a dotad se ponaša kao da je sam! Sve se to dopuštalo, pravdajući njegovom neobuzdanom željom da bude što duže na terenu i postiže golove, iako su se interesi kluba kosili sa njegovim ličnim. Da su se i oni uzimali u obzir, Marko Milovanović bi igrao barem po pola sata na svakoj utakmici u Superligi, Nemanja Jović nikad ne bi bio krilo, već polušpic ili drugi napadač pored Rikarda. Navodno, sve to nije moglo, jer Rikardo nije želeo da igra u formaciji 4-4-2, niti da ustupa svoje mesto drugima ako se dobro fizički oseća, pa se tako dolazi do toga da je jedan veliki klub čitavu sezonu bio talac svog centarfora. Priznaćemo svi da je teško poverovati u ovakav scenario, ali ... Hoće li se od ove statistike Rikardove napuniti budžet kluba za sledeću sezonu? Ako neće od njega sa 31 godinom, od koga će?

Postoje i objektivne okolnosti koje umanjuju odgovornost Stanojevića za još jednu proćerdanu sezonu. Najvažnija je da nije imao navijače na svojoj strani. Jedini put kada su tribine ponele ekipu dogodilo se protiv Sočija u kvalifikacijama za Ligu konferencija i Kolubare u poslednjem meču pred odlazak na zimsku pauzu. U drugom slučaju kapije su bile otvorene za sve, pa je oko 6.000-7.000 ljudi nosilo tim do minimalne pobede od 1:0.

Druga činjenica koja ga amnestira nalazi se u njegovom zaleđu. Reč je o tome da se iza njega nalazila uprava koja će po malo toga dobrog biti pamćena, a navijači željno iščekuju objavljivanje finanijskog izveštaja na sajtu APR da bi se konačno saznalo koliko je duboko dno na kome se nalazi njihov klub.

Do danas nema tog finansijskog izveštaja o poslovanju kluba za 2021. godinu i veliko je pitanje kada će on biti kompletno završen, jer i prethodni ostao je nedorečen zbog sumnje iskazane u zaključku nezavisnog revizora o planu kluba za ekonomsku konsolidaciju. Istina je da se duguju plate igračima, premije bivšim članovima, državi za porez, nisu plaćene komunalije...

Stanje je teško dotle da zli jezici pričaju kako je i picerija obustavila dalju isporuku pica za ekipu koja ih redovno konzumira posle utakmica u Beogradu, jer mesecima nisu dobili nadoknadu za isporučenu hranu. Čak da se ovakva jedna banalnost pokaže na kraju neistinitom, vrlo brzo će se pojaviti neka koja će ogoliti stvarno stanje kluba na još brutalniji način. Recimo, dan kada FIFA razreže kaznu o zabrani registrovanja pojačanja zbog duga od 250.000 evra prema Luganu ili još gore, pre toga, kada se Asano javi iz Japana da je pobegao iz kluba sit nepoštovanja od strane uprave kluba.

Treća činjenica protiv Stanojevića je Zvezdina moć! Ništa netačnog nema baš u Stanojevićevoj izjavi da glavni rival za titulu na svojoj klupi drži igrače od milion i po evra, dok njegov klub nikad nije imao takav komfor. Nije ni Lazar Marković jeftin, a posebno je skup onako neproduktivan bez gola u prvenstvu, ali šta je jedna promašena investicija naspram para potrošenih na drugoj strani za "Mesija iz Salenta" (Falko), "Crnog bika iz Anžea" (Dioni), holandskog Srbina (Rišairo), Pičinija, Krstičića ... Takođe, nije normalno da se jedan te isti sudija pojavljuje na šest od poslednjih sedam Zvezdinih mečeva, ali i to pokazuje na kom nivou rade i razmišljaju rukovodstva dva najveća kluba.

Stanojević, takav kakav jeste, radan, krut, strog, odan do fanatizma svom stilu, nije bio spreman da pobedi ovu tešku bitku. On je kao golman koji će odbraniti sve što se brani, ali teško će napraviti čudo.

A Partizanu će posle Stanojevića i ove uprave biti potreban barem jedan čudotvorac!

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi