Ohijeva životna priča: Roditelji bili siromašni, pamti prve patike! Mogao da postane hokejaš, izabrao fudbal zbog Anrija

Najveće zimsko pojačanje Crvene zvezde Ohi Omoijuanfo vrlo brzo je ušao u sistem koji forsira Dejan Stanković i na pravi način se predstavio crveno-belim navijačima.

A, potom se istim dodatno približio kroz klupsku emisiju. Norvežanin je igrao stoni fudbal sa voditeljkom Zvezda TV Tatjanom Šajković u emisiji "Nema roštiljanja".

Otkrio je više zanimljivih detalja iz života i karijere. Vrlo je zanimljivo da se seća prvih patika za fudbal.

- Poseban trenutak u mom životu kad sam bio dete je kad su mi roditelji kupili prve patike za fudbal. Bio sam mnogo srećan, jer moji roditelji nikada nisu bili bogati. Moj otac je došao iz Afrike kao student u Norvešku, majka je takođe odrasla u porodici koja nije imala mnogo novca. Radili su po ceo dan i nisam ih često viđao. Sećam se toga i danas. Jedno lepo sećanje - rekao je Ohi.

MN Press

Novca nisu imali, ali su Ohijevi roditelji bili puni pažnje i podrške.

- Roditelji su me uvek podržavali. Sa njima nije bilo problema. Bito im je bilo da sam srećan. Moj otac je igrao fudbal, ali je imao problema sa kolenima i leđima i zato nije napravio karijeru. Otac je moj veliki navijač, gleda sve moje utakmice, ako i najjača prvenstva u Evropi. I brat je igrao fudbal. Tako da ja dolazim iz fudbalske porodice. Zato sam od prve plate kupioo majci prsten koji joj se dopao i na to sam baš ponosan. Nisam tada mnogo zarađivao, ali činjenica da sam mogao da majci tako nešto priuštim značila mi je mnogo.

Iskreno je izneo stav da profesionalni fudbaleri treba da budu srećni zbog posla koji rade.

- Kao fudbaleri mi zarađujemo novac radeći nešto što volimo. Nije muka ići na trening svaki dan, zabavno je. Plaćeni smo za to i zbog toga smo privilegovani. To mi kažu da zapamtim i da uvek budem zahvalan. Da ne razmišljam o pritisku i da se zabavljam na terenu, jer zbog toga se i bavim ovim poslom. Zato što je zabavno! Ne oećam se kao da radim. Za mene je ovo uživanje.

Zanimljivo je i da je Ohi mogao da ode lako u neki drugi sport. Zanimalo ga je mnogo toga dok je bio dečak.

- Dok sam bio klinac najviše sam voleo da igram fudbal. Ali, ne samo to. Voleo sam i hokej. Svašta sam igrao, ali je fudbal uvek bio najzabavniji za mene. Stalno smo igrali "pet na pet". Kada sam napunio 13 godina, odlučio sam da želim profesionalno da se bavim fudbalom. Kada sam odgledao jednu utakmicu Arsenala i video kako Tjeri Anri postiže dva ili tri gola, posle toga sam postao navijač tog kluba i opredelio se za fudbal. Tada sam rešio da postanem neko, a ne da samo gledam fudbal na TV.

MN Press

Prisetio se i kako je provodio vreme kao mali.

- Tokom škole imali smo jedno posebno mesto gde smo igrali igrice. Najčešće FIFA, igrali smo košarku, fudbal, bilijar. Kupovali smo grickalice. To je bilo mesto gde sam provodio slobodno vreme sa svojim drugarima. Lepe su to uspomene, imao sam dobro detinjstvo - kazao je Ohi i nastavio:

- Loše sam podnosio poraze. Uvek. Kako sam bivao stariji, nekako sam učio da se nosim sa tim. Bio sam mnogo ljut, znao sam da vrištim. Takva je bila sredina u kojoj sam odrastao. Nikome nije prijalo da gubi. Sve je to normalno.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi