Odbio sam prvaka Evrope, oni me pitaju da li sam normalan?! Rambo Petković otkrio za 24sedam kako je otišao u Brazil, zemlju svojih snova

25.01.2022

11:08

0

Autor: J. N.

Legendarni fudbaler se prisetio detalja iz bogate fudbalske karijere

Odbio sam prvaka Evrope, oni me pitaju da li sam normalan?! Rambo Petković otkrio za 24sedam kako je otišao u Brazil, zemlju svojih snova
MN Press

Od Radničkog iz Niša, preko Crvene zvezde, Real Madrida, pa do Brazila. Veoma zanimljiv je bio životni put Dejana Ramba Petkovića koji je na kraju sebe pronašao u "zemlji fudbala i sambe". Igrao je za tamošnje velikane, kao što su Flamengo, Vasko da Gama, Fluminense, Santos i Atletiko Mineiro.

I u svakom od njih je ostavio dubok trag, tako da sada sa porodicom živi baš tamo daleko od Srbije. Ali, domovinu nije zaboravio i dolazi povremeno. Ali kako je rekao u intervjuu za 24sedam, nostalgija ga vuče, sve što je stariji.

Ali nije samo o tome pričao, popularni Rambo. Otkrio je i kako pamti period u Zvezdi, a kako u Realu. Zašto nije potpisao za tadašnjeg prvaka Evrope, Borusiju Dortmund, i zbog čega žali ili ne žali, sada, u godini u kojoj će proslaviti 50. rođendan.

Iako je u penziji, Rambo Petković prošle godine je odigrao zvaničnu utakmicu za jedan niški klub. Kakvi su vam utisci i kako je bilo vratiti se na teren?

- Odigrao sam tu utakmicu za Real iz Niša. Nisam se baš vratio na teren, ali lepo je bilo videti drugare i igrati veteranski, sa mlađima od mene i sa decom koja su omladinci tog Reala. Bilo je simpatićno, zanimljivo, lep doživljaj i utisak. Iako se kao što sam rekao nisam vratio na teren zanimljivo je bilo i što je to bila takmičarska, a ne revijalna utakmica. Bilo je lepo i uzbudljivo ali mnogo, mnogo naporno. Ja nisam u formi, nisam igrao odavno fudbal, a od aktivnosti koje praktikujem igram tenis, tri puta nedeljno - rekao je na početku razgovora za 24sedam.

Pokazalo ste još jednom da ste majstor fudbala i u 49. godini možete da zaigrate?

- Bio sam majstor fudbala, vidi se da nisam zaboravio da vozim bicikl kad se igra, ali daleko je to od onoga kad se nekad igralo. U svakom slučaju mi je bilo zabavno i lepo je bilo druzenje.

Kako danas izgleda vas život i koliko se sve promenilo zbog korone?

- Kada se pojavila korona nije bilo mnogo informacija pa je sve bilo konfuzno, prošla je 2020. Mislim da smo 2021. već uspeli da se priviknemo na novi početak, na novi život, i da ćemo živeti sa tim virusom. Pojačale su se te familijarne veze, provodili smo više vremena porodično, pa se ispostavilo da je i to moguće pored dinamičnog i brzog života kakav smo ranije živeli. Manje se izlazilo, više se provodilo vremena sa porodicom što je dobro da su se malo povrate te porodične veze. Stalno se nešto radi, trči, žuri, nemaš vremena za suprugu, za decu, taj period nam je pomogao da vidimo da nije loše biti malo više kod kuće.

U Brazilu ste bili i ostali fudbalski bog, a u Srbiji ste bili veliki talenat. Da li vas je bolela nepravda što niste imali pravu priliku da igrate za reprezentaciju i da li ste to preboleli?

- Nemam šta da prebolim što nisam igrao za reprezentaciju Srbije, za Jugoslaviju sam igrao. Kao svaki patriota želeo sam da imam mogućnosti da branim boje svoje zemlje, ali to nije nešto što je bilo do mene. Sticajem okolnosti se tako desilo. Šta je i ko u tom trenutku određivao i birao sad je daleka prošlost. Voleo bih da sam imao mogućnosti da igram, ali nema poente vraćati se sad u prošlost.

MN Press
 

Sa Crvenom zvezdom ste osvojili dve titule i dva Kupa Jugoslavije. U to vreme zbog svega što se dešavalo nije bilo prilika za velike evropske utakmice. U kakvom vam je sećanju taj period?

- Vreme provedeno u Zvezdi je nezaboravno. Bez obzira što mi nismo imali te inostrane utakmice, što smo bili pod nepravdom i pod sportskim embargom, to je svima nama promenilo tok karijere. Ali smo zato imali puno prilike da proživimo zajedno neka teška vremena, nemaštinu, da shvatimo da smo u to vreme bili profesionalci... Ipak smo igrali iz ljubavi fudbal mnogo više nego zbog novca. Ja sam ispunio svoj dečački san da igram za Crvenu zvezdu.

Iako sam ja mogao da preskočim taj korak i odem "napolje” mnogo ranije, uopšte se ne kajem. To je bilo vreme kada sam stasao, očvrsnuo i vreme kada sam shvatio kako stvari treba da se rade. To mi je upravo pomoglo da kasnije lakše prebrodim teške trenutke u inostranstvu. Taj neki srpski inat, upornost, izdržljivost mi je dosta pomogla pošto nije ni u fudbalu sve lepo, ima tu i trnja i kamenja. Ali kad se to prebrodi i kad čovek uspe, onda zaboravi kroz šta je sve prošao, prepričavaju se samo lepe stvari, a meni je period u Zvezdi bio baš lep.

MN Press
 

Bili ste i član Real Madrida, ali niste dobili pravu šansu?

- Bio sam član i nisam dobio pravu šansu, dobro pitanje. Ali sam prošao dve godine letnjih priprema i odigrao tada te neke prijateljske utakmice. Možda nije tačno, ali ja mislim da sam najbolji igrač Real Madrida kada su prijateljske utakmice u pitanju, što nije veliki uspeh i ne treba se time dičiti. To samo govori da nisam dobio pravu šansu u takmičarskim utakmicama, ali to je bila sudbina koja me je posle i odvela u Brazil.

Odlazak u Brazil bio je put u nepoznato, ali je to ipak bila najbolja odluka za vašu karijeru. Da li biste i danas uradili isto?

- Jeste to bio pravi potez i jeste to bila prava odluka. Jesam ja postigao pravi uspeh i nezaboravan, i sigurno sam jedan od najboljih strelaca brazilskog fudbala, držim taj rekord, iako nisam napadač, nego vezni igrač. Donosio sam mnoge odluke u životu i nisam od onih koji se kaju i razmišljaju "šta bi bilo kad bi bilo".

Verujem da nisam otišao u Brazil, da bih sigurno negde postigao neki uspeh jer sam kao i svaki Srbin veliki borac i veliki inadžija, tvrdoglav, glavom kroz zid ako treba kad sam u pravu i kad treba nešto da se postigne. Ja sam imao veliko samopouzdanje i verovatno mi je to pomoglo da dođem u zemlju fudbala, zemlju talenta i da pokažem da jedan Srbin iz male zemlje može da bude jedan od najboljih. Mnogo sam postigao, neki kažu, mogao sam i više, ali mislim da svako postigne onoliko koliko zaslužuje.

Zanimljivo je da ste u Vitoriju prešli kada ste dobili poziv za Borusiju Dortmund koja je bila šampion, ali da ste održali reč koju ste dali i otišli u Brazil?

- Ja sam dao reč. Rekao sam da sam se dogovorio, da idem za Vitoriju. Kad je potpredsednik kluba došao u Madrid da potpišemo i kada smo došli u klub da se nađemo sa predsednikom, on se pojavio sa direktorom Borusije koja je bila u tom trenutku osvajač Lige šampiona. Trebalo je i u decembru da igraju utakmicu u Tokiju za prvaka sveta.

Rekao mi je, "Borusija te hoće", ali moj odgovor je bio da je sve gotovo i da sam dao reč. Bilo je i priče "kakva Vitorija i Brazil pored Borusije" i pitanje da li sam normalan? Rekao sam "ne znam da li sam normalan, ali sam dao reč i da ste me juče pitali, možda bih pristao". Predsednik kluba mi je rekao da definitivno nisam normalan, ali mi je potpisao papir pred direktorom Borusije i ja sam otišao u Brazil.

Da li ste nekad razmišljali u kom smeru bi otišla vasa karijera da ste se ipak odlučili za Borusiju?

- Kao što sam rekao, ne razmišljam o tome šta bi bilo jer sam morao da donesem brze odluke, jake odluke, važne odluke, ne samo za mene i moju karijeru već i za porodicu. Mislim i dalje da sam doneo više dobrih odluka nego loših.

U Brazilu svi znaju za vas, počasni ste građanin Rio de Žaneira, osvojili ste sve što ste mogli, tri puta ste bili proglašeni najboljim igračem Brazila. Da li imate neostvarene snove vezane za karijeru u Brazilu?

- Postigao sam skoro sve što sam mogao. Nisam bio prvak Kopa Libertadores, i to je nešto što se nažalost nije desilo. Nisam bio u pravom timu u pravom momentu, ili se kockice nisu složile, da tada dođemo do nekog finala. Imao sam priliku da osvojim titulu šampiona Merkosuro, to je kao Liga Evrope, ali smo izgubili u finalu na penalima. To je možda jedino važno finale koje sam izgubio u životu.

Kako vam se čini današnja reprezentacija, igrači, selektor Dragan Stojković Piksi?

- Mislim da smo postigli veliki uspeh odlaskom na Svetsko prvenstvo u Katar i vrlo sam srećan i zadovoljan zbog toga. Nažalost, gledao sam mali broj utakmica, ali mislim da se stvorio dobar ambijent, dobra atmosfera i da ova generacija čak možda ima šansu da nešto uradi na prvenstvu. Ako bude sreće i prilike, verovatno ću propratiti uživo, kao što sam 2018. bio u Rusiji. Navijam i nadam se boljem rezultatu i boljem uspehu.

MN Press
 

Ponekad objavite sliku na Instagramu sa Mariom Zagalom. Kako se on oseća, s obzirom na njegove godine i koliko vam znači to prijateljstvo sa legendarnim fudbalerom i igračem?

- Velika je čast i privilegija da mogu da kažem da sam bio učenik i igrač legendarnog Zagala. Ostali smo u mnogo dobrim odnosima, verovatno zbog titula koje smo osvojili pod njegovim rukovodstvom. Sve pohvale koje je u tom periodu i kasnije Zagalo izrekao o meni, učinile su me srećnim i nemam reči kojima bih opisao tu sreću i zadovoljstvo. Čovek koji je jedan od najvećih i najuspešnijih sportskih radnika sa toliko titula, svetskog prvaka kao igrač i trener i kao rukovodilac. Imati njega kao profesora, kao roditelja i kao prijatelja i mentora je stvarno velika čast.

Niste nikad skrivali da vam je Ziko idol? Danas ste i sa njim prijatelj. Šta biste izdvojili iz tog prijateljstva sa velikim igračem?

- Prijatelji smo, viđamo se često kad god je on u Brazilu. Nedavno je radio u Japanu, boravio tamo, mnogo putuje i radi, ali da, prijatelj sam sa njim i sa njegovom porodicom, sinovima i unucima, igramo fudbal. Osećam se isto kao kad sam ja nekom idol, pa mi postane komšija i provedemo vreme zajedno. Kad sam bio klinac, jedan od mojih najvećih idola je bio Ziko i sada igrati sa njim, družiti se, popiti piće, pričati... Stvarno nemam reči - to je fantastično.

 

 

Šta je presudno bilo da život posle karijere nastavite u Brazilu?

- Brazil sam doživeo kao drugu kuću. I dalje živim na relaciji Srbija - Brazil, živim ovde i radim. Verovatno veličina mog uspeha je bila presudna da ostanemo ovde. Spojilo se to ovde da privatan život i poslovni život idu kako treba. Kada to postignete tamo gde živite, onda vam je lepo. Tako se desilo sa mnom i mojom porodicom, tu smo, deca su već odrasla, jedno vreme su supruga i deca proveli u Srbiji, školovali se posle moje završene fudbalske karijere. Sada smo svi na okupu u Brazilu i lepo nam je za sada.

Ćerka se bavi pevanjem u Brazilu. Kako gledate na to?

- Meni je to prelepo, svi volimo muziku, volimo da pevamo. Evo, ja sam uvek voleo, samo šteta što nikad nisam znao ni da pevam ni da sviram. Ali ćerka je veliki talenat i bavi se time profesionalno. Da pohvalim svoje dete, peva, piše, komponuje, svira... Super to ide, bilo je malo kočenja karijere zbog kovida i cele ove situacije, ali mlada je ona i sad će nastaviti dalje. Baš sam zadovoljan, ali nije to lako.

Kako volite da provodite vreme kada ste u Srbiji? Šta vam najviše nedostaje kada niste ovde?

- Kako godine prolaze, nostalgija je sve veća. Dolazak u Srbiju znači biti pored familije, prijatelja, dolazim dva puta godišnje i vreme najviše provodim u Nišu. Ona naša domaća srpska atmosfera. Kafana, to malo nedostaje, mada poslednje dve godine nije bilo kafane, ali bilo je druženja.

Šta bi veliki Dejan Petković poručio malom Dejanu?

- Poruka malom Dejanu i svim klincima je sanjajte, trudite se, radite, idite i trčite za svojim snovima, verujte u sebe i naporno radite. Ta vera, to samopouzdanje je mnogo bitno. Svako ima neki talenat samo treba da pronađe sebe. Talenat je odskočna daska, trud, rad, upornost, izdržljivost su ono što dovodi do uspeha.

Uspeh ne dolazi sam, on se traži, bori se za njega, i kad dođe, to je samo prvi korak. Treba ići dalje. Nisu samo medalje i trofeji uspeh. Uspeh je postati dobar čovek, imati dobru porodicu, postati dobar građanin, biti uzor nekome, ostvariti svoje ciljeve. Biti ambiciozan nije loša stvar, samo morate da poštujete neka pravila, imati domaće vaspitanje i znati prave vrednosti - zaključio je Petković za 24sedam koji je igrao i u Italiji, ali i Kini.

BONUS VIDEO:

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi