Željko Petrović za 24sedam: Ne diži tri prsta, ne ljubi grb, već izađi na teren i gini za Srbiju!

14.11.2020

15:29 >> 18:27

0

Bivši reprezentativac i pomoćnik selektora Srbije rezigniran rezultatom i igrom orlova na meču sa Škotima

Željko Petrović za 24sedam: Ne diži tri prsta, ne ljubi grb, već izađi na teren i gini za Srbiju!
MN Press

Skupilo mi se u želucu, uhvatila me neka muka posle Škota i još me drži. Tako se iznerviram samo kad Novaku ne ide, pa počne ono njegovo, da vrti glavom pre nego što izgubi, kreće sa pričom za 24sedam naš fudbalski stručnjak Željko Petrović, trenutno na poziciji asistenta Dika Advokata u holandskom Fejnordu.

Dok je igrao bio je požrtvovan do fanatizma, neustrašivi borac i veliki radnik na terenu. Te osobine nisu mu nestale preseljenjem na trenersku klupu, pa zato pričajući o utakmici sa Škotskom pokušava da u svojoj analizi što manje priča stručnom terminologijom, iz ugla nekog ko se 24/7 bavi taktikom, i da detalje sa “Rajka Mitrovića” komentariše kao navijač:

MN Press

– Za neke utakmice ti nije potreban trener, znaš i sam šta treba da uradiš. Srce te vodi, pa kad ti i ne krene kako treba, a ti onda moraš malo snagu da pokažeš, uhvatiš onog sa brojem 6, 8, “desetku”, udariš ga, vikneš da mu srce siđe u pete. Ne treba trener da ti kaže “ej, pokaži mu da ti je više stalo”, već mu ti staviš do znanja da će morati krvavo da zaradi tu pobedu. Kod nas izlaze na teren, tri puta se krste, pogled u nebo, diže tri prsta, moli se, pa poljubi grb na dresu, ljubi tetovažu krsta na ramenu, samo još fali da se liturgija organizuje na centru da bi se dokazala ljubav prema veri i srpstvu. Usiljeno, brate. Kome dokazuješ? Misliš da si veći Srbin od onog domaćina koji u svojoj kući to uradi pred ikonom. Ajde, ljudi, igrajte fudbal za svoju zemlju, za narod. Pokažite da ih volite tako što ćete deset puta uklizati, tako što neće moći da stojite na nogama od umora posle utakmice. Nemoj, molim te, da mi posle 120 minuta po kiši izlaziš sa belim dresom, malo ih beše prljavih – iz srca priča Petrović.

Jedna od najčudnijih karijera: Igrao protiv Zvezde i Jugoslavije, a nije hteo iz 3. lige u Ajaks! Odbio i Bajern, Real, Arsenal…

Kako to promeniti?

– Da se razumemo. To su sjajni momci. Neke znam i lično. Tadić je sjajan čovek, pravi gospodin, odličan fudbaler. Ostali isto. Ali kad smo u paketu, tu nešto ne štima. Znam da će sada mnogi reći “vidi ovoga, javio se on iz Holandije da popuje”, ali neka kažu. Baš me briga. Da me neće neko od njih ubediti kako smo izgubili od bolje ekipe Škotske? U čemu su bolji, timski, pojedinačno? Nisu, jasno ko dan? Ali imaju strukturu, koncept igre, disciplinu, poštuju zadatke i trče, brate mili! Bore se za Škotsku! Ako smo krenuli da igramo sa Tadićem i Mitrovićem gore, nemoj da im kad prime loptu najbliži saigrač bude na 30 metara od njih, valjda Lazović i Kostić moraju biti visoko da bismo u napadu došli što pre do situacije za centaršut. Ne može Tadić da izdribla trojicu pa da krenemo napred.

Spori smo?

Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic

– Prespori! Mislim da je došao trenutak kada se najpametnije glave treba da uključe u rešavanje pitanja budućnosti srpskog fudbala. Ovako ne valja! Pogledajte košarku, vaterpolo, odbojku, pa i tenis. Ne osvoje ništa, vrate se sa takmičenja, podvuku crtu, kažu  ovako više ne može i onda godinu, dve, tri traje reanimacija pacijenta, pa se stvori nova generacija igrača. Napravi se tim, dođu neke medalje. Gde je fudbal, gde smo mi?

MN Press

Alo, 25 godina traje reanimacija, znači nisi više živ. Vreme je da se sastanu Piksi, Savo, Jugović, ima tu još mnogo, mnogo ljudi koji moraju da usaglase koncept. Ako nisi bogat i ne možeš da kupuješ, moraš sam da stvaraš. Prvo napraviš sistem iz kojeg će krenuti da izlaze igrači. Pa, ne možeš se ti ugledati na Nemce ili Engleze, koji kupuju šta im zafali. Kad Holanđani, bogati ljudi i zemlja, stvaraju, onda i mi, kakvi smo, moramo da pravimo igrače.

Piksi u šoku: Mi smo medicinski fenomeni kada smo ovo uprskali

Šta podrazumeva sistem?

– U najkraćem, sprovesti jasna pravila u selekciji, načinu igre i ponašanju. Ne može U 17 da igra 3-5-2, U19 da je u formaciji 4-4-2, a  A selekcija da igra nešto treće. Da mi toliko dugo ne možemo napraviti beka ili krilo, koje je brzo, sposobno da igra “jedan na jedan”, pa to mi stvarno nije jasno. Što se tiče ponašanja… I ovde dođe Memfis Depaj sa slamnatim šeširom u prečniku od jednog metra, ali ga neko zaustavi, pa mu kaže “aj, polako momak, ovo je nacionalni tim, ne ide se u njega ko u cirkus”, pa on to razume i sledeći put dođe pristojan. Međutim, kod nas je mnogo problema i oni se još umnožavaju zahvaljujući medijima.

Na šta mislite?

– Mislim na to kako mediji izveštavaju o fudbalu i fudbalerima. Pa, kod nas se tek bila završila utakmica sa Škotskom, naciju pritisla tuga što nećemo imati tim na EP ni posle 20 godina čekanja, a kod nas glavna vest šta je zakačila žena fudbalera na nekoj društvenoj mreži u toku poluvremena. Još reč jedna nije bila zapisana o igri, a već smo obavešteni o tome. Gledam derbi između Partizana i Zvezde, a tu najvažnije šta je žena jednog od igrača imala da poruči drugoj strani i kako su oni njoj uzvratili. Stanite, ljudi! O čemu se ovde radi? Šta radite od fudbala? Otkad je mišljenje nečije supruge bilo važno za odigravanje jedne utakmice? Gledamo li to Ronaldovu ženu, pa pokušavamo da dobijemo sličan primer za domaću upotrebu? Grešimo! Ona ne priča o fudbalu, slika to što slika i od toga zarađuje milione. Ove naše mogu samo da sanjaju o tome.

Reklo bi se po interesovanju stranaca za naše mlade igrače da nema zime za srpski fudbal?

Da se zahvalimo menadžerima. Prvo njima. Čitam skoro Partizan prvi po izvozu igrača, ispred Ajaksa i Dinama, a gde je danas Partizan, gde Ajaks, pa i Dinamo. Strašna razlika, najpre zato što biraju momenat kada će prodati svoj proizvod. Izvedu dvojicu spremnih na tržište, jer znaju da već nadolaze druga dvojica. Ide se planski, na velike zarade. Kod nas… Sve mi je jasno, mnogo para treba za plate, održavanje stadiona, sportskog centra, sve to košta, ali onda ti se provuče priča o teškoj materijalnoj situaciji, bili pod sankcijama, ratovi…Hoćemo li više izaći iz ratova. Bio rat ’45, pa smo ’60-tih izlazili na teren da tučemo Engleze, Nemce, Italijane. Uh, besan sam zbog ove utakmice i iz mene samo izlazi neka ljutina. Ovako me još samo iznervira kad Nole izgubi, pa kad mu ne ide i krene da vrti glavom, a ja sebi kažem “ne gledaj, ne nerviraj se više”. I ne vredi! Volim da gledam Noleta i reprezentaciju.

Šta vam je rekao Dik Advokat na meč sa Škotskom?

– Odmah mi pogledom sve rekao. Ništa nije pitao samo je glavom pokazao “šta bi ono”. Šta da mu kažem? Ćutim! Navikao sam u Holandiji da ne dam na svoje, ne kritikujem kao ovo sad što je izašlo iz mene za vaš portal!

Onda bolje da vas ne podsećamo na Srđana Jovanovića i tri penala protiv VAC iz Austrije u Ligi Evrope?

– Bolje! Šta nam uradi. Bar dva penala su bila problematična i morao je od pomoćnika da dobije drugačiju sugestiju. Kod 1:2 ne svira za nas penal i mi još promašimo tri zicera. Umesto da vodimo 3:2 ili 4:2 mi odemo u veliki poraz, ali život ide dalje. Ništa mu nismo rekli. Pre utakmice smo se pozdravili, poželeli sreću i posle toga ništa.

Šta su vama rekli vaši u klubu?

– “Vide li onog tvog šta nam napravi”. I šta da im kažem. Kad nemam ništa pametno i lepo, onda zaćutim. Ne mogu da pljujem, pa makar ko Jovanović dosudio tri penala.

Tanjug/AP Photo

Kakav vam je Uroš Spajić?

Fenomenalan momak, pravi profesionalac, lepo vaspitan, primeran! Dugo smo ga čekali zbog problematične administracije, ali brzo se uklopio u sistem i biće sve bolji. Mnogo problema nam zadaje korona, pa i povrede. Imali smo zaraženih, jedva smo mogli da organizujemo treninge. Čak nam i U21 ekipa bila komplet u karantinu zbog korone, pa ni odatle nismo mogli da uzimamo igrače. Valjda će i ovaj problem da se reši na svetskom nivou, jer svi već osećamo premor od silnih pravila i osećaja nesigurnosti – rekao je Željko Petrović za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi