Darko Brašanac za 24sedam: Španci se čude i pitaju me zašto Srbije nema na EP

Posle 77 dana od povrede ramena i operacije, srpski internacionalac Darko Brašanac vratio se na teren u dresu španske Osasune. Raspored je sam iscrtao krug. Prva disclokacija ramena dogodila se u julu na “Nou Kampu”, u duelu sa Leom Mesijem. Krug se zatvorio na istom mestu u nedelju, gde je bivši igrač Partizana dobio priliku da odigra svojih prvih pola sata u novoj sezoni.

Pročitajte još: Novinar koji je prvi objavio da je Maradona umro, otkrio sve o smrti legende fudbala

Za 24sedam Brašanac priča o novom meču sa Mesijem, detalju posvećenom preminulom velikanu Dijegu Maradoni, reprezentaciji Srbije, aktuelnoj podeli u srpskom fudbalu, Partizanu…

Da li je Mesi bio svestan toga da su vaši problemi s ramenom počeli od duela koji ste imali u julu?

– Mesi nije mogao da ga bude toga svestan, jer se to sve tako neprimetno odigralo, čak i za moje saigrače. Taj problem sa dislokacijom, koji mi se dogodio na utakmici protiv Barse, ponovio se i na pripremnom meču. Moji saigrači nisu ni znali kakav sam bol osetio, samo su videli da napuštam teren. Već tada sam shvatio da taj problem neću drugačije rešiti nego operacijom, tako da se nisam iznenadio kada su mi lekari preporučili odlazak kod hirurga. I dobro je da se tako završilo. Posle nekoliko dana mogao sam da radim određene vežbe, da vozim bicikl, pa mislim da i nisam tako loše prošao kao neki igrači sa drugim povredama – rekao je Brašanac za 24sedam.

Kako se vama činio Mesijev oproštaj od Maradone? 

– Kad nema navijača, sve to što se dešava na terenu ne pravi toliku emociju kao kad su oni na tribinama. Maradona je bio dve godine igrač Barselone, pa je zbog toga, a i zato što je Mesi u pitanju, taj događaj privukao pažnju medija. Dao je i Argentinac Burgos gol za Ejbar, ali nije bilo mnogo priče o njegovoj posveti Maradoni.

Šta mislite o Osasuninom početku sezone?

– Mi smo u onom delu lige koji želi da što pre obezbedi opstanak. Ovo je godina kada slavimo 100 godina od postanka kluba i, zbog situacije sa koronom, nažalost, moramo da igramo bez naših navijača. Usput nam se renovira i stadion, pa oni koji znaju temperament ljudi u ovom delu Španije, mogu lako da zamisle kako bi izgledale naše utakmice da živimo u normalnom vremenu bez straha od virusa. Mi smo na rođendan pobedili Atletik Bilbao, koji je naš najveći rival, i završilo se sve sa vatrometom na nekoliko lokacija u gradu i našom proslavom u svlačionici. Bez navijača, nije to ono pravo. Mnogo nedostaju, i ja jedva čekam da se pronađe lek za ovu koronu, jer ovo stanje moglo bi da se pretvori u agoniju.

Kako vam se sa ove vremenske distance čine utakmice reprezentacije u Oslu i protiv Škotske u Beogradu?

– Nešto slično se dešavalo svakome od nas ko je igrao za reprezentaciju, bez obzira na uzrast. Odemo motivisani, podignemo temperaturu i u timu i u medijima, pa pobedimo Norvešku, a kasnije izgubimo od slabije ekipe Škotske. Dok sam igrao za mlađe selekcije dešavalo se da sa U21 pobedimo Belgiju ili Španiju, a da izgubimo od lošijih timova. Ti Belgijanci i Španci danas osvajaju Ligu šampiona, a za ove druge ne znamo gde su.

Možda su razlog izostanci Filipa Đuričića i Aleksandra Kolarova?

– Vrlo moguće. Kolarov je probao, trenirao sa ekipom, dok Đuričiča nije bilo od početka priprema. Kad nema tako važna dva igrača, mnogo toga se menja u samoj pripremi za meč i u vežbama koje se postavljaju, a da ne govorim o tome šta se sve može promeniti u samoj igri.

Da li vas se je neko od Španaca pitao: “Kako vi Srbi ne igrate na evropskom prvenstvu?”

– I u klubu i na drugim mestima, veoma često ljudi me to pitaju. Što se tiče saigrača, svi oni znaju za Maksimovića, Jovića, Dmitrovića, Gudelja, Joni je čak igrao u Laciju i dobro poznaje Milinković-Savića, i čude se kako imamo tako dobre igrače a nema nas na EP i nema nas baš dugo. Više od 20 godina. Stvarno nemam odgovor.

Aktuelna je i podela na one koji podržavaju saopštenje Nemanje Vidića i one koji su stali iza novog rukovodstva. Čuli ste za to?

– Naravno. Ako uzmemo u obzir da nas toliko dugo nema na EP, a čak i kad nas ima, kao 2018. godine na SP u Rusiji, gde smo opet bili nečim nezadovoljni, onda postaje jasno da nam nešto ne štima u fudbalu kako treba. Ne znam šta je to što nam nedostaje, jer nemam kontakt sa ljudima koji bi mogli da mi kažu šta je problem.

Partizan je druga bolna tema?

– Pa, jeste, jer sezona je počela onako kako niko nije želeo. Ispali smo iz Evrope rano, pa je napravljen zaostatak koji se u srpskom fudbalu teško dostiže. Ali dobro… Napravljene su neke promene, videli smo i da je malo krenulo nabolje na ovom meču sa TSC, pa ostaje nada da će se u januaru ekipa dobro pripremiti i da će nastaviti sa pobedama u drugom delu sezone.

Koja je prva asocijacija kada vidite fotografiju vaše krvave arkade sa zavojem preko čela, koja se i danas objavljuje po društvenim mrežama?

– Prva asocijacija mi je borba i želja da se u svakoj utakmici pobedi. Uvek polazim od toga da smo mi igrači željni da damo svoj maksimum da bi naš tim pobedio i navijači bili zadovoljni. I ja sam navijač. Gledam ceo svoj život i fudbal i košarku. I meni se desi da kad neko promaši pomislim, možda bih ja bolje, ali nikad ne treba sumnjati u želju, čak i onda kad se ne dobije utakmica, uprkos našem maksimumu. Ja sam tu povredu zaradio protiv BATE Borisova u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Čini mi se da je Šaponjić dao gol u zaustavnom vremenu i da smo onda bili na gol od prolaska. Da me sudija ne bi izbacio iz igre zbog krvarenja, ja sam skidao krv rukom i nastavljao da trčim samo da me on ne bi primetio. Na kraju nismo uspeli, ali ostala je ta slika nas igrača ispred tribine sa navijačima – ispričao je Brašanac svoje sećanje na meč sa Belorusima iz avgusta 2015. godine.

Pročitajte još: Srce Dijega Maradone je u rukama forenzičara – da li ono krije tajnu?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi