Da li je došlo vreme za buđenje srpskog rukometa? Možda...

Dve dobre utakmice nisu razlog da se podigne euforija i da očekivanja postanu nerealna. Ali dva izdanja koja su na startu 2021. godine prikazali rukometaši Srbije protiv selekcije Francuske mogla bi da budu najava lepše budućnosti kad je ovaj sport u našoj zemlji u pitanju. Nekada su ljudi na ovim prostorima slavili olimpijske i svetske zlatne medalje, a poslednjih godina su vera i nada u srpski rukomet potpuno ugašene. Kad god bi se i desio neki bljesak, ubrzo bi došlo i razočarenje. Poslednja medalja osvojena je na EP 2012. u Beogradu – srebrna. Posle su se menjali selektori kao na traci, rezultata nije bilo, a interesovanje naroda i medija samo se smanjivalo…

Dva meča su malo da bi se doneo neki zaključak – ali sve ljubitelje rukometa može da raduje slika koja je viđena na terenu – sreća, naboj, strast. Izgledali su “orlovi”, iako oslabljeni, kao pravi tim na čelu sa selektorom Tonijem Đeronom koji zna šta radi i zna šta hoće. Kvalifikacije za EP 2022. godine su tek počele, ima još mnogo da se igra, ali početak je svakako nadmašio očekivanja. Gledajući društvene mreže može da se zaključi da se u Srbiji rukomet voli i da bi ljudi rado ponovo uživali u njegovim čarima – ali za to su potrebne pobede i kontinutitet dobre igre.

– Igrači i svi oko tima su stvarno oduševljeni pobedom na startu našeg zajedničkog rada – rekao je posle prvog trijumfa Toni Đerona. –  To će nam pomoći da igrači lakše shvate šta želimo od njih. Rezultati će doći, ali je uvek lepo kada odigrate ovakvu utakmicu posle samo nekoliko dana saradnje. Stvorili smo dobar ambijent. Imali smo mnogo sastanaka, videa, uradili veliki broj korekcija. Njihovo ponašanje i zalaganje bilo je odlično. Tokom meča u Zrenjaninu nisam često gledao u semafor. Više me je zanimalo kako tim igra i da pronađem neke slabe tačke kod Francuza, a znamo da gotovo i da ih nema. Hemiju koju smo stvorili od prvog dana ovde, to je ekipa prenela i na teren. Francuzi su ostali iznenađeni. Imali su mnogo igrača na fajnal-foru Lige šampiona, ali u broju dana za pripremu gotovo isti su kao i mi, možda su imali neki trening manje.

Kada su Marsenić i drugovi zabeležili pobedu u Zrenjaninu na startu kvalifikacija protiv Francuske – 27:24, mnogi navijači su, iz prethodnog iskustva, pomislili da će brzo raspoloženje da se pokvari, čim ih realnost udari po glavi. Međutim, to se nije desilo sinoć u Kreteju, jer je Srbija ponovo izgledala jako na terenu, bila je nadomak pobede, ali je na kraju zadovoljna i remijem – 26:26. Već 13. ih čeka okršaj sa Grčkom… Posle šest kola na EP će se plasirati prve dve selekcije iz svake grupe i najbolje četiri trećeplasirane iz svih osam kvalifikacionih grupa. Rival je još i Belgija.

Razloge zbog kojih narod nema poverenja u rukometnu selekciju treba tražiti u prethodnim godinama koje su donele preveliku dozu razočarenja. Ukoliko bi se pogledao period od poslednje medalje 2012. godine, ujedno i jedine od osamostaljenja Srbije – malo toga pozitivnog ima da se kaže.

Evropsko prvenstvo u Beogradu 2012. godine – srebrna medalja

U januaru 2012. godine Srbija je iskoristila priliku koju je dobila kao domaćin Evropskog prvenstva i na krilima publike stigla je do srebrne medalje. U polufinalu je pobedila Hrvatsku – 26:22, a u finalu je izgubila od Danske – 19:21.

Sastav: Marjanac, Vujin, Nikčević, Manojlović, Toskić, Stanić, Ilić, Marković, Prodanović, Stojković, Beljanski, Vučković, Čutura, Stanković, Nenadić, Šešum, Rnić, Kostadinović. Selektor: Veselin Vuković.

Ni nekoliko godina pre ove medalje, rukometaši nisu pravili velike rezultate kao u 20. veku, ali je ovaj uspeh trebalo da bude temelj za sve što dolazi u budućnosti. Međutim, kvalitet i talenat ovih igrača nije iskorišćen i materijalizovan u dresu Srbije.

Iste te 2012. naša selekcija je preko kvalifikacija stigla do Olimpijskih igara. U Londonu je završila takmičenje u grupnoj fazi – osvojeno je deveto mesto. Učinak na pet utakmica: jedna pobeda i četiri poraza. Ovo je bilo poslednje učešće na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri, jer se Srbija nije plasirala na OI 2016. u Brazilu.

Previše promena na klupi

Selekciju je posle Veselina Vukovića preuzeo Ljubomir Vranješ, u toku kvalifikacija za EP 2014. godine. On je preuzeo klupu u maju 2013. Na toj poziciji se zadržao veoma kratko, jer RSS nije uspeo da nađe zajednički jezik sa njegovim tadašnjim klubom Flensburgom. Pod njegovom komandom reprezentacija je ponovo prodisala, ali ispostaviće se na kratko… U oktobru ga je zamenio Vladan Matić, godinu dana kasnije je na klupu stigao Dejan Perić. Posle su se ređali Jovica Cvetković, Ljubomir Obradović, Nenad Peruničić i od 2020. godine Toni Đerona.

Kad su svetska prvenstva u pitanju – Srbija je 2013. završila takmičenje u osmini finala – ukupno na desetoj poziciji. Naredna dva je propustila – 2015. i 2017. godine. Vratila se 2019. i osvojila 18. mesto. Na kontinentalnim takmičenjima – “orlovi” su 2014. u Danskoj bili na 13. poziciji, dve godine kasnije u Poljskoj na još nižim granama – 15. mesto. Pa 2018. godine na 12. mestu, a prošle na dalekoj 20. poziciji. Na tom poslednjem EP 2020. godine, pred početak svetske pandemije, naša selekcija je zabeležila tri poraza u grupnoj fazi – od Belorusije, Crne Gore i Hrvatske.

Nisu samo navijači izgubili poverenje u reprezentaciju, nego i sami igrači, pa zbog toga poslednjih godina selektori nisu ni mogli da imaju najjači sastav na raspolaganju. Srbija je mogla da se pohvali da ima zvanično najboljeg rukometaša Evrope Petra Nenadića, ali istovremeno da žali jer isti taj igrač od 2018. godine dres nacionalnog tima ne nosi.

Prošle godine na klupu je došao Toni Đerona, na spisak se ponovo vratio Nenadić. Stigao je nagoveštaj da se polako stvari menjaju, jer su odavno bile potrebne korenite promene. Nedavno je promenjeno rukovodstvo Saveza, na čelo je došla bivša rukometašica Milena Delić, koja je oko sebe okupila ugledne ljude iz rukometa poznate po velikoj borbenosti na terenu.

Biće potrebno strpljenje i vreme da se poprave stvari koje su godinama loše, kao i da se vrati poverenje navijača. Ukoliko Srbija iskoristi trenutnu postavu – igrača, trenera, čelnika – da zaigra moderan i atraktivan rukomet i vrati se u završnice najvećih takmičenja, možda mlađi naraštaji počnu da veruju roditeljima i bakama i dekama, da je ovaj sport nešto posebno. Možda se na fizičkom ponovo bude vežbao “cepelin”. Možda se poveća zainteresovanost za upis u klubove. Možda neko odluči da uloži novac. Možda neki dečak poželi da brani kao Cupara ili pogađa kao Marsenić. Možda…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi