Bio je sinonim Obradovićevog Panatinaikosa, prošla je skoro decenija, ali uspomene ne blede: Željko je evropski Fil Džekson

U trenutku kada je shvatio da za njega nema mesta u NBA ligi stigao je poziv iz Atine, koji je prihvatio iako nije znao gde ide. Posle prve dve sezone u dresu Panatinaikosa nadao se povratku u najjaču ligu na svetu, po završetku treće mu nije padalo na pamet da mrda iz Grčke prestonice.

Ovo je priča jednog od najboljih centara u istoriji Evrolige, Majka Batista, koji je za devet godina u zelenom dresu osvojio osam šampionskih titula i šest trofeja u Kupu Grčke, te tri pehara elitnog kontinentalnog klupskog takmičenja.

– Trebalo mi je neko vreme da se prilagodim, ali danas Atinu smatram drugim domom. Ponekad pogledam fotografije iz Grčke i osećaj je veoma intenzivan, kada vidite slike vrate vam se sve lepe uspomene. Iskustvo mi je bilo odlično – rekao je Batist, i otkrio zbog čega su mu prve godine u Atini bile veoma teške.

– U to vreme su u Evropi drugačije gledali na američke košarkaše, svi su mislili da smo lenji i da igramo samo za lične ciljeve. Pokušao sam da se prilagodim drugačijem stilu, imao sam veoma zahtevnog trenera, koga nije bilo briga ko se nalazi u okolini kada vam objašnjava stvari u kojima grešite. Nije bilo lično, ali to je bio njegov način da pošalje poruku. Zbog toga su moje prve dve godine bile veoma teške.

Stvar koja je promenila sve bila je jedna odluka Panatinaikosovog stručnog štaba, na čijem je čelu bio najtrofejniji evropski trener Željko Obradović.

– Od trenutka kada su odlučili da me spuste na centra, radio sam sve što je tim želeo od mene. Treneri su mi rekli: “Makjk, brži si od većine, jak si, možeš da napreduješ.” Rekao sam im da ne brinu i da me spuste u reket. To me je lansiralo u orbitu. Naravno, bilo je i drugih igrača, jedan čovek ne može sve sam, ali ta promena nas je učinila jednim od najboljih timova u Evropi i bilo je veoma dobro biti deo te priče.

Jedan od tih “drugih” igrača je legendarni kapiten Panatinaikosa i grčke reprezentacije Dimtris Dijamantidis.

– On i ja smo bili najbolji tandem u Evropi. Dijamantidis je tihi ubica. Ne priča puno, ali kada je na terenu dres sa brojem 13, svi znaju gde ide lopta u poslednjih pet minuta utakmice. Njegova igra je stvorena za NBA, voleo bih da je pokušao da dođe, ali on je iz malog grada u Grčkoj, čak i prelazak u Atini je za njega bio šok, toliki da u prvim godinama nije ni vozio. Da je imao priliku da ode u NBA, mislim da bi imao isti šok.

Pročitajte još

Oglasio se i Željko Obradović: Osećamo se bespomoćno, patimo…

Jedini motiv za Željka Obradovića je odlazak u NBA

A tadašnji “mašinovođa” atinskog velikana, koji je od Panatinaikosa stvorio brend jednog od najboljih klubova u Evropi…

– Obradović je evropski Fil Džekson. On je poseban trener, trener igrač… On je bio jedno od naših tajnih oružja, naš šesti igrač… Žoc je jedan od razloga zbog koj smo osvojili toliko trofeja, mnogo sam naučio od njega. Kada sam stigao u Atinu, bilo je kao da sam došao u školu. Na svoj način nam je pomagao da razumemo igru. Inteligentan je i bio je luksuz imati ga uz sebe. Dobro smo znali njegove osnovne principe, kako da se nosimo sa pobedama i porazima. Pokušavao sam što više da naučim od njega – ispričao je Majk Batist.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi