Psihologija sporta: Kako bildujemo telo, tako bildujemo i psihu, objašnjava za naš portal psihoterapeut Marija Milenković.

Koliko puta ste čuli da je u meču između dva igrača približno jednakih sposobnosti pobedu odneo onaj koji je mentalno jači? Šta vrhunskog sportistu odvaja od onih koji to nisu? Šta se dešava u sportu kada nema psihološke potpore?

Da li se mentalna snaga stiče ili uči, kako je prepoznajemo i kako je jačamo, za 24sedam objašnjava psihoterapeut Marija Milenković.

– Svaki sportista je individua za sebe i mora se posmatrati psihološko-emocionalna strana svakoga od njih, jer sport bez emocija i strasti nije sport. Jako je vazno posmatrati sportistu pre svega kao čoveka sa svim svojim ulogama. Svaki igrač je nekome i otac i sin, svaki sa svojim životnim okolnostima i nedaćama.

Kako dorasti do vrhunskog sportiste i kako pronaći put ka ostvarivanju visokih ciljeva?

– To više nije pitanje tehnike ili specifičnosti sporta, već je pitanje ličnih afiniteta, karakteristika. Sušina je naučiti kako da izvučemo iz sebe ono najbolje i da uvek budemo spremni na izazov. Još važnije, da naučimo, kako da kontrolišemo svoje emocije i kada stvari ne idu u našu korist.

Da li je talenat dovoljan da bi se postigao uspeh?

– On može biti samo prečica do uspeha. Tako recimo prva stvar kojom se treba baviti, kada dete poželi da se bavi sportom, jeste rad na njegovoj motivaciji i uživanju u igri, bez ikakvih pritisaka i uslovljavanja.

Kao što je struktura svake ličnosti različita, tako se i rađamo sa različitim kapacitetima za emotivnost, kaže nam Marija Milenković, psihoterapeut koji pomaže mnogim sportistima u karijeri, od skoro i igračima fudbalskog kluba Voždovac

– Svako od nas ima urođene resurse, ali se oni moraju upotrebljavati, inače će zakržljati. Često čujemo da su ljudi otupeli, da su bez emocija i empatije. To je dimenzija bez koje polako ostajemo. „Kako doći na teren i pobediti kada me je ostavila devojka, kada mi je neko umro, kada mi je teško?“, pitanja su na koja nije lako naći odgovor. Na psihologu, odnosno mentalnom treneru je upravo da sportisti pruži potporu za razvoj takvih veština.

– Nema ništa od talenta i upornosti ukoliko unutar naše duše nije sve kako treba. Tako da je mentalni trening neodvojiva komponenta uspeha u bilo kom sportu.

Pozitivan primer takve tvrdnje je Novak Đoković koji svoj maksimum pruža zahvaljujući i svojoj ogromnoj mentalnoj snazi.

– Kod sportista se taj mentalni trening ogleda u mnogo čemu. U boljim fizičkim veštinama, u boljem kretanju po terenu, u poenima i bodovima.

Kao psiholog koji radi i u kolektivnom sportu, kaže nam da je izuzetno važno da se igrači u timu povezuju među sobom

– Kolektivni sport podrazumeva dobro poznavanje svog saigrača, poznavanje kapaciteta drugih i popunjavanje onih mesta gde nešto nedostaje. Tamo gde je jedan igrač slab, drugi je jak i obrnuto. Ta vrsta objedinjenja, odnosno mentalnog osnaživanja i povezivanja je od velikog značaja za tim.

– Momci sa kojima ja radim u fudbalskom klubu Voždovac, a koji su radili na sebi, su na terenu toliko uigrani i povezani da nema nepredviđenih situacija. Vidi se koliko su oni vapili za ovakvom vrstom podrške. To su mladi ljudi koji su došli iz manjih sredina, koji su odlaskom od svojih kuća već malo emocionalno zarobljeni u svojoj nezrelosti, a koja ih sputava da razluče šta je za njih dobro, a šta ne. Ja sam oduševljena koliko ti mladi ljudi nemaju predrasuda, koliko su širokih pogleda. To je jedan sjajan mladi tim pun entuzijazma i otvorenosti za nove ideje i jako su dobro prihvatili naš zajednički trening.

Srbi kao nacija imaju sve predispozicije za inat i upornost u sportu

– I još kada se na tome radi, rezutat je neminovan. Mnogo znači ugao gledanja na stvari, motivacija, unutrašnja snaga. Mi nismo ni svesni koliko možemo i šta sve posedujemo. A mentalni trening je dug proces, zahteva vreme, ulog sopstvenih snaga i kapaciteta i najvažnije na njega se ide dobrom voljom, otvorenog srca i uma. Suština je u spremnosti da se suočite sa strahovima, sa nadanjima, sa neuspesima, ali i uspesima.

Sportista ne treba da ima problem da bi angažovao spotskog psihologa

– Ljudi koji su samosvesni i uspešni su oni koji tragaju za najboljom verzijom sebe, a onima koji su kratkovidi, napredak nije zagarantovan i često završe nezadovoljni pozicijom na kojoj su. Oni koji imaju cilj, do njega dolaze i jačanjem sebe. Kako bildujemo telo, tako bildujemo i psihu. I jedno bez drugog ne može.

U životu ili danu jednog sportiste i mentalni trening treba da zauzme svoje mesto, kao i bilo koji drugi trening. Mišići nam ne rade ako nemamo volje da trčimo. Nema gola ako nemamo motivacije da ga damo. Ništa nam telo neće dati ukoliko mi i srcem i dušom i glavom nismo u tome, zaključuje psihoterapeut Marija Milenković.

Pročitajte još:

Empatija kao obavezni školski predmet

Šta je zajedničko fudbalu i Hendlu?

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi