Princ Mihailo i princeza Ljubica Karađorđević ekskluzivno za 24sedam: Koreni su presudili da ostanemo u Srbiji

Dakle, poreklo je presudilo da princ i princeza ne žive u Londonu, nego u svojoj Srbiji.

U iskrenom razgovoru za 24sedam objašnjavaju Ljubica i Mihailo, snaja i sin princa Tomislava Karađorđevića.

– Želeli smo da živimo u svojoj zemlji, sa svojim narodom, tu nije bilo nikakve dileme. Preselili smo se iz Beograda u Topolu sa željom da bliže upoznamo mesto koje je moj otac toliko voleo, koje je bilo kolevka moderne srpske države i iz kog su moji preci vodili naš narod. Vremenom smo u ovoj varoši otkrili izvanrednu ljubaznost i velikodušnost Šumadinaca koji su nas raširenih ruku dočekali i učinili da se brzo osetimo kao kod kuće.

Na pitanje da li je privilegija ili mana preseljenje u malo, ušuškano mesto, odgovaraju:

– Svako bira svoj način života prema sopstvenim navikama, okolnostima i prohtevima. Nama izuzetno prija život u Topoli, manje je stresa nego u velikom gradu, a i bliska je povezanost sa selom. Za decu je ogromno bogatstvo ako mogu da odrastaju na selu, zato su dragoceni bake i deke koji unucima mogu da pokažu kako zapravo izgleda život uz životinje, odakle dolazi naša hrana, kako se iz bašte može ubrati sveže povrće, ili pojesti neoprana voćka sa neprskanog drveta… To su uspomene koje traju čitav život.

Mihailo nam otkriva da je selo u kome je odrastao daleko manje od Topole.

– Za nas je jedan od osnovnih razloga ostanka ovde bila i želja da porodicu stvaramo u manjoj sredini, gde je moguće provoditi puno vremena napolju, gde se skoro svi poznaju i gde deca odrastaju uz podršku okoline.

Iz Engleske mu, kaže nam, nedostaju prijatelji i članovi porodice koji tamo žive, ali savremene mogućnosti komunikacije rešavaju problem.

– Tehnologija svakako pomaže da održavamo kontakt, ali ne može da nadomesti fizičku razdaljinu koja se naročito oseti u lepim, ali i u teškim trenucima.

Poznato je da je Mihailov otac Tomislav Karađorđević bio omiljen u srpskom narodu, te tako danas o svom ocu uči kroz sećanja ljudi ovoga kraja, koji su ga poznavali.

– Nažalost moj otac je rano preminuo, kada sam imao 14 godina. Zato danas učim o njegovom životu u Topoli kroz priče ljudi koje upoznajem ovde, i to mi puno znači. Ljudi koji su ga poznavali često sa mnom podele anegdote kojih se sećaju, ili primere njegovog humora, i mene raduje što će i moja ćerka moći da uči o svom dedi iz očiju ljudi oko nje. Moj otac nam je ostavio u nasleđe veliku odgovornost i veliko ime, i moja porodica i ja se svim silama trudimo da to nasleđe ne izneverimo.

Koliko je činjenica da je Mihailo kraljevskog porekla njihovu vezu u početku činila neobičnom?

– Mihailo je izuzetno prizemna osoba sa kojom je bilo lako razgovarati i osećati se opušteno, bez potrebe da budete nešto što niste. Ali ne mogu da kažem da nisam osećala dozu pritiska skoro od samog početka naše veze. Bila sam svesna obaveze koju titula sa sobom nosi, i uvek sam se trudila da tu ulogu iznesem najbolje što mogu.

Ljubicu Karađorđević pitamo kako je to biti princeza?

– Sa jedne strane, tu su očekivana ograničenja i smernice koja utiču na to kako se oblačite, kako se ponašate, i td. A sa druge strane, tu je i privilegija da upoznajete izvanredne ljude, i bavite se projektima koji donose dobro našem narodu. Zahvalna sam na tome, i trudim se da svoju titulu nikada ne uzimam zdravo za gotovo, već da svojim postupcima opravdam poverenje koje mi je poklonjeno.

Princ Mihailo nam priča da ljudi koji ih ne poznaju uglavnom misle da žive u raskoši, u palati, i to od državnog novca. Realnost je, međutim, sasvim drugačija.

– Nažalost, posledice komunističke propagande se osećaju i danas, pa je u narodu i dalje prisutno puno predrasuda i netačnih verovanja o mojoj porodici. Moja supruga i ja živimo od sopstvenog rada, i ponosni smo na svoju samostalnost i sposobnost da deo svog radnog vremena doniramo u dobrotvorne svrhe.

Svoj doprinos Topoli prinčevski par daje pre svega kroz humanitarni dečji festival.

– Dečji festival Oplenac smo osnovali 2018. godine sa grupom ljudi koji dele naše vrednosti. Sada, nakon tri održana Festivala, mogu da kažem da smo stvorili jedan tradicionalan događaj za koji se nadam da će još mnogo godina radovati mališane širom Srbije. Namera nam je bila da deci ponudimo aktivnosti koje možda i nemaju priliku da upoznaju u svakodnevnom životu, a koje se odigravaju pod otvorenim nebom, u stoletnoj hrastovoj šumi iza crkve Svetog Đorđa. Festival je dobrotvornog karaktera, i svi učesnici doniraju svoje vreme, trud i sredstva kako bi ovaj događaj živeo, na šta sam ja naročito ponosna, iskrena je Ljubica Karađorđević.

Zvona spomen crkve i mauzoleja dinastije Karađorđević posle pola veka zvonila su da najave njihovo venčanje. U njoj su krstili i ćerku Nataliju. Snažne emocije Ljubicu i Mihajla vežu za Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.

– Za nas Oplenac ima veliki emotivni značaj, kako zbog toga što predstavlja mesto počivanja Mihailovog oca, princa Tomislava, tako i zbog blagoslova koje smo mi primili pred ikonom Svetog Đorđa. Za mene je bila velika čast što su se ova dva, za nas vrlo važna, događaja odigrala baš tu, pod okriljem Mihailovih predaka, ponosno ističe Ljubica.

Oplenac je i mesto na kome je Mihajlo praktično odrastao.

– Moj otac je ovde živeo od početka devedesetih, pa do svog poslednjeg dana, pa smo moj brat Đorđe i ja ovde stvorili neke od najlepših detinjih uspomena. Svaki put kada kročim u Crkvu Svetog Đorđa prisetim se tih dana, svog oca kako orezuje ruže ispred vile, ili svih ljudi koji su nam u to vreme puno pomagali. Zato Topola i Oplenac imaju posebno mesto u mom srcu, i presrećan sam što će i moja ćerka moći da odrasta na ovom prelepom mestu.

Za naš portal Ljubica i Mihailo otkrivaju da sate slobodnog vremena provode porodično, u dugim šetnjama u prirodi, uređivanju dvorišta ili jahanju.

– Često putujemo po Srbiji i upoznajemo bogatstva iz svih krajeva naše lepe zemlje. Trudimo se i da naša ćerka Natalija provodi što više vremena napolju, da se igra sa životinjama, da pravi kolače od peska ili gaca po baricama. Od najranijih dana smo Nataliju „zarazili“ konjima. Prvi put je sela na konja sa nepunih 6 meseci, i danas ih obožava, ne možemo je skinuti sa sedla. Ta ljubav prema životinjama je nešto što pažljivo negujemo, kao i poštovanje svoje okoline i život u prirodi. Mihailo je umetnički nastrojen, pa često zajedno crtaju ili majstorišu po kući. Ne delimo igre na „ženske i muške“, već je podstičemo da razvija svoja interesovanja u svim pravcima.

– Šire gledano, izuzetno nam je važno da Natalija od malih nogu razume svoju ulogu, onoliko koliko je to moguće, da poštuje Crkvu i naše običaje, i da vremenom upoznaje i istoriju svoje porodice. Čini nam se da u tim malim godinama ne razumeju šta im se govori, ali mislim da grešimo, i da mališani razumeju mnogo više nego što mi mislimo, kažu nam na kraju razgovora Ljubica i Mihailo Karađorđević.

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi