Kulturista Boško Kozarski: Postoje mesta u Srbiji gde ljudi bukvalno žive na dragom kamenju, a žive skromno, čak i bez vodovoda u selu

21.04.2021

20:45

1

Autor: Ana Gligorijević

Tragom predanja skita i otkriva turističku egzotiku Srbije

Privatna arhiva

Boško Kozarski je svetski putnik i novinar koji nam svake nedelje predstavlja nedovoljno poznata mesta, običaje i ljude u Srbiji. Sa svakom novom epizodom putopisnog serijala „Kulturista“, čiji je autor i voditelj, otkriva nam novo kulturno-istorijsko blago ili lokalno predanje sa ovih naših prostora, za koje kaže da obiluju misterijama.

– Maltene svako selo u Srbiji ima neku svoju legendu. Tragom tog nasleđa i biram destinacije za neka od mojih putovanja. Kako prirodnih lepota Srbiji ne manjka, te misterioznosti dobro dođu kao začin za putopis po ukusu većine.

Ne manjka ni egzotike, naravno na srpski način, kaže Boško za naš portal.

– Ima je mnogo! Osim ako egzotikom ne smatrate samo tropske biljke i životinje. Mada i toga ima na mestima gde ih najmanje očekujete, ali u veštačkim uslovima. Po mom mišljenju, turistička egzotika u Srbiji su divlje banje, rudnička okna, vodopadi, gejziri i, naravno, autohtoni gurmanski specijaliteti, poput peglane kobasice, đubeka, mokrinskog sira i slično.

Privatna arhiva

Podelite sa nama neko dragoceno otkriće. Čime ste bili posebno fascinirani?

– Možda paradoksom sela Gornji Bučumet kod Medveđe, gde ljudi bukvalno žive na dragom kamenju, od koga prave štale, poljske toalete i bunare, a žive skromno, čak i bez vodovoda u selu. Upravo takve priče pokazuju da još uvek ne umemo da koristimo sve resurse koji su nam bogomdani. U svakoj epizodi „Kulturiste“ postoji poneko „otkriće“, pa ako ste gladni takvih saznanja, ne propuštajte nove epizode na televiziji “Balkan Trip”.

Na koji način pronalazite sve ta posebna mesta, zanimljive ljude, običaje, priče koje nam pričate?

– Prosto skitam Srbijom, pričam sa ljudima koje srećem, slušam ih, što je najvažnije, i tako priče pronalaze mene. Dešava se i da mi se neko javi sa nekim predlogom za snimanje, ali najčešće taj predlog bude tek prva stranica priče koju otkrijemo. U suštini, najvažnije je svemu i svakome prići otvoreno, neformalno, ljudski, pa se mozaik sam složi.

Privatna arhiva

Pročitajte još:

Koliko je Srbija otkrivena? Koliko toga nam je ispred nosa, a ne primećujemo?

– Kako kome. Svakom ko voli da vikende provodi na točkovima i van standardnih turističkih ruta, Srbija se u potpunosti otkriva. Glupo je očekivati da najlepše lice Srbije upoznajete preko interneta. Tu je ponuda pretrpana selfijima sa nekoliko najpoznatijih vidikovaca, manastira, gondola… Pravo lice Srbije je van asfaltnih puteva, daleko od popularnih palačinkarnica i dalje van vidika mnogih. Evo, na primer, koliko ljudi u Srbiji zna gde se nalazi gejzir termalne vode, jedini u kontinentalnoj Evropi?

Koliko smo kao narod svesni turističkih potencijala Srbije?

– Narod koji je svestan neiskorišćenosti potencijala, okrenuo se onome što Srbija može da ponudi i čime može da bude konkurentna na međunarodnom tržištu. To je seoski i zdravstveni turizam. Ne možemo se takmičiti sa Grčkom ili Emiratima, jer će ljudi i dalje tamo odlaziti na letovanje, ali za ljubitelje etno-turizma, Srbija je lider. To smo osvestili i na tom polju je vidljiv pomak.

Privatna arhiva

Postoji li nešto što biste voleli da istražite, a niste imali prilike?

– Da! Voleo bih da pročačkam misterije Carigrada! A ako mislite na nešto bliže, onda svakako Skadar, Drač i Elbasan. To mi je ta, neka nama bliska egzotika. Nadam se da ću u doglednom periodu i tu temu pokriti.

Da li ste uvek u niskom startu i sa spakovanim koferom za novo putovanje?

– Realno, jedna torba je uvek spakovana i spremna, jer gotovo da nema vikenda koji provedem u Beogradu. Pogled ka spakovanim stvarima u toku radne nedelje daje dodatni elan, jer je putovanje na vidiku!

Privatna arhiva

Pročitajte još:

Predložite nam destinaciju u Srbiji koju ćemo zauvek pamtiti?

– Manastir Dečani i Pećka patrijaršija, kao i Prizren. Definitivno, to su destinacije koje vam se urežu u pamćenje, ali i u srce i dušu. Mislim da su to turistički ili poklonički aranžmani koji su bez konkurencije u Srbiji. Tu se doživi sve ono što treba da bi se doživela Srbija – prirodne lepote, kulturno-istorijsko i duhovno nasleđe, istorija i zavetni temelj čitavog naroda. Eto, to je moj predlog.

Privatna arhiva

Boško ponosno nosi titulu kozačkog majora. Otkud kozaci u Srbiji i otkud vi među kozacima?

 – To je priča duga par vekova, još od velikih seoba o kojima je Crnjanski pisao. Ipak, da se ne raspišem preterano, navešću samo neke crtice iz istorije. Na primer, znate li da je prvu Karađorđevu gardu činilo 30 kozaka srpskog porekla? Znate li da su kozaci čitavog 19. veka učestvovali u borbama za slobodu srpskog naroda? Na kraju krajeva, znate li da je jedan od najvećih kozačkih vojskovođa bio Arsen Karađorđević, rođeni brat kralja Petra? A ja… Ja sam samo prihvatio poziv da pristupim, kako bih i na taj način iskazao poštovanje prema tom svojevrsnom staležu u pravoslavnom svetu. Čast je zadužiti kozačku uniformu i na duhovnom frontu pobediti prvo sebe, a služiti časno Bogu i svome rodu.

Instalirajte našu IOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (1)

Comment(1)

  1. Svaka kaže:

    Kulturizam je pomalo i avantirizam!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti