Kada putevi vode do „božanskog pića“: Zoran Rapajić, predsednik „Vinskih puteva Srbije“, vodi nas do najboljih vinskih podruma u našoj zemlji

U prošloj godini stanovnici Srbije su se iz razumljivih razloga okrenuli domaćem turizmu. Opterećeni letovanjima u Grčkoj, Egiptu, Turskoj, izgubili su pojam o lepotama svoje zemlje. Zato gledaju u mape koje upućuju na to u kojim banjama ćemo se najbolje odmoriti, na koje planine se popeti i u kojim jezerima najlepše okupati.

A kako da znaju gde da popiju čašu dobrog vina? Odgovor na to pitanje nudi Zoran Rapajić, predsednik Udruženja „Vinski putevi Srbije“, gost našeg portala.

– Dok sam sa svojim timom obilazio vinarije i druge objekte koji pružaju enološke i gastronomske usluge, upoznao sam se sa širokim značenjem pojma vinski turizam. Tako su 2010. godine nastali „Vinski putevi Srbije“, kao udruženje koje se bavi isključivo vinskih turizmom. Udruženje, kroz svoj klub, okuplja prevashodno vinoljupce, ali i vinare i sve druge učesnike na vinskim putevima koji imaju srodnu ponudu. Naša ideja, koju sprovodimo kroz udruženje, jeste širenje vinske kulture, i među onima koji pružaju usluge i među onima koji su njihovi korisnici.

Za jedanaest godina postojanja, učinili su mnogo. Učestvovali su u organizaciji mnogobrojnih vinskih festivala, održali su veliki broj edukacija, predavanja, obuka, promotivnih vinskih tura, izložbi, i tim aktivnostima širili jednu lepu priču. Pokrenuli brojne projekte: „Panonski vinski koridor“, „Vinski put Vranac“, započeli realizaciju projekta „Vinsko-turističke kartice“ i izradu internet aplikacije u okviru koje ta kartica funkcioniše.

Na koji način spajate ljubitelje vina i piće „u kome je istina“?

– Prevashodni način spajanja vinoljubaca sa onima koji to božansko piće proizvode jeste organizacija vinskih putovanja i izleta. Formirali smo nekoliko zanimljivih vinskih tura, od onih na blic, jednodnevnih, dvodnevnih do sedmodnevnih. Ideja nam je bila da se u okviru jedne vinske ture ljubitelji upoznaju sa vinarima lično, njihovim vinogradima, vinom, gastronomskom ponudom, nekim kulturno-istorijskim spomenikom koji se nalazi u blizini vinarije, čak i rekreativnim i sličnim sadržajima, ako postoje.

Kojim putem poći kada poželimo čašu dobrog vina?

– Svaka vinarija i svaki prateći sadržaji koji mogu da ponude gostoprimstvo su na svoj način izuzetni. Ponuda je raznovrsna, od Subotice i severa Srbije do Kosova i Metohije i krajnjeg juga Srbije, od Valjeva na zapadu do Negotinske Krajine na istoku. Vino je samo jedna crvena nit koja povezuje našu sjajnu tradicionalnu eno-gastronomsku ponudu i običaje i neverovatan broj kulturno-istorijskih spomenika koje su nam naši preci ostavili. Ne postoji razlika između malog podruma i velike, velelepne vinarije. Najvažniji su vino i domaćin koji ga iznosi na sto.

Naša zemlja ima dugu tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje vina. Kako biste ocenili današnje stanje na terenu?

– Danas naši vinari, posle perioda socijalizma kada je došlo do masovne proizvodnje grožđa i vina, obnavljaju stare vinograde i sade nove. Poštujući moderna pravila uzgoja i prerade, stvaraju sjajna vina. Dokaz za to su brojne nagrade na svetskom nivou. Što se tiče objekata za prijem turista i ponude, moja procena je da ne zaostajemo ni za kim, naprotiv, mnogobrojni turisti koji dolaze u našu zemlju potvrđuju da imamo šta da ponudimo.

Sagovornik nam dalje kaže da se gajenje vinove loze u našoj zemlji proteže kroz vekove i da nikada nije prekidano.

– Tradicija gajenja vinove loze u Srbiji, tj. na ovim prostorima, kako god da su se oni nazivali, datira iz doba pre Hrista. Zvanično, za one koji vole da citiraju neke neproverene izvore, datira iz 4. veka nove ere, kada je rimski car Prob zasadio lozu na padinama Fruške gore. Mi možemo da se vežemo za taj termin, ali se zna da su naši preci uzgajali vinovu lozu i pili vino davno pre toga.

Imamo li kao zemlja vino za trku sa ostatkom sveta?

– Moje mišljenje je da ne bi trebalo da trčimo bilo koju trku, osim da vodimo računa o modernim kretanjima u svetu, da obnovimo svoje autohtone sorte i prihvatimo novonastale. To vino koje nastaje od takvih sorti grožđa je ono što bi trebalo ponuditi svetu, i to je ono što stranci žele da probaju kod nas. Smatram da bi gastronomsku ponudu trebalo pojačati, u smislu obnavljanja recepata za stara ili odomaćena srpska jela. Tako bismo dobili autentičan spoj hrane i vina, ono što samo u Srbiji može da se proba. To i jeste misija „Vinskih puteva Srbije“, dovođenje gostiju iz inostranstva na kućni prag naših vinarija i svih drugih učesnika na vinskim putevima, objašnjava nam sagovornik.

Za sve nas iz „Vinskih puteva Srbije“ tradicija predstavlja svetinju. Očuvanje svega onoga što su nam preci ostavili i upoznavanje sveta sa vinskim blagom Srbije deo je naše misije. Zato naš slogan i jeste „Vinski putevi Srbije – Čuvari vinske tradicije“, objašnjava Zoran Rapajić.

Projekat signalizacije „Vinskih puteva Srbije“ proglašen je za jedan od najuspešnijih turističkih projekata u zemlji. Turistima pruža mogućnost za nova saznanja, a vinarima pomaže u promociji njihovih podruma.

– Kada je prva faza završena 2012. godine, projekat je proglašen za najuspešniji od svih projekata na teritoriji čitave Srbije. U to vreme on je predstavljao veliki korak napred iz mnogo razloga, a jedan od glavnih jeste to što je Srbija počela da pokazuje svoje lepo lice i u smislu vinske kulture i kulture uopšte. Projekat je kreiran tako da bude spoj onog najboljeg, što su uradile i druge zemlje poznate po proizvodnji vina.

Zoran Rapajić je i strastveni kolekcionar starih vina.

– Ove godine ćemo na skroman način obeležiti dvadeset godina od kada je počela da se rađa moja kolekcija koja nosi naziv „Vinsko blago Srbije“. Te 2001. godine, prva boca vina koju sam dobio na Hvaru (plavac mali, Medvid Bod, 1997, numerisana boca od 0,5 l) otvorila je ovu priču. Radi se o vinima iz vremena Jugoslavije, gde najveći deo čine vina iz tadašnjih velikih srpskih kombinata. Pored vina, kolekciju čine i stare knjige i časopisi vezani za vinogradarstvo, vinarstvo i podrumarstvo. Tu su i brojni originalni predmeti kao što su stare prese, muljače, pleteni baloni za vino i rakiju, širometri, vinogradarske makaze i alati, prskalice, čaše i bokali, čepilice, otvarači, kao i brojni reklamni predmeti, plakati sa starih vinskih izložbi, umetnička dela i drugo. Već sada ova kolekcija sa svojim postavkama zavređuje status muzeja, kakav do sada u Srbiji nije postojao. On će biti svedočanstvo jednog vremena i Srbiju će dostojno reprezentovati u svetu. Zato mu i naziv „Vinsko blago Srbije“ najbolje pristaje.

Pročitajte još:

Tiago Fereira, Brazilac zaljubljen u Srbiju: Posle druge posete Srbiji, srce mi je ostalo ovde!

Olivije je došao u Srbiju i sa sobom poneo “Francusku tajnu”: Zbog jedne stvari je odlučio da zauvek ostane ovde

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi