Balaševićeva ulica danas je bila najtužnije mesto na Balkanu: Nek ti je laka zemlja, Đole (VIDEO, FOTO)

Tužan je danas bio ceo Balkan, a najviše Novi Sad…

Na večni počinak u krugu najuže porodice ispraćen je veliki kantautor i pesnik Đorđe Balašević, koji je preminuo u 67. godini života. Tišina poput one na Novom groblju, bila je gotovo identična u celom gradu, gde je Đole živeo sa porodicom. Nakon ispraćaja kantautora, otišli smo na mesto koje mu je bilo utočište, gde su ljudi ranije očekivali da će ga najpre sretati, jer Đole je najviše voleo svoj dom i svoju porodicu i – Ulicu Jovana Cvijića.

Pročitajte još:

„Drukčije bih život disao da sam znao da postojiš, Olivera”… O pesmi uz koju je sahranjen Đorđe Balašević: Uvek bi je izvodio na poseban način

Na pretek ljudi koji pali sveće, ostavlja cveće i prolaznika u čijim se pogledima vidi iskrena tuga.

Jednog mladića zatičemo kako donosi cvet i sveću. Gleda okolo, pa spušta na zemlju…

– Nek ti je laka zemlja, Đole – rekao je tiho. Izvinjavamo se i pitamo ga da li se poznavao sa Balaševićem.

– Ne, ne. Nisam. Ali, kao da jesam. Slušam ga odmalena, živeli smo u istom gradu, nekako sam ga doživljavao kao da smo se poznavali. A jednom smo se i sreli, bez razmišljanja sam mu rekao “dobar dan”, a on je onako gospodski klimnuo glavom i uzvratio mi – rekao nam je mladić kroz blagi osmeh, ne želeći da se fotografiše. Malo dalje, prolazi i omladina, a zatim i mnogo njih generacije Panonskog mornara.

I ne samo njegovi Novosađani, ispred kuće Balaševića danas je došao veliki broj ljudi iz Kikinde, Sombora, Beograda i šire. Kada se pročulo da će se sahrana obaviti u nedelju 21. februara, mnogi su poželeli da ga poslednji put pozdrave. Ipak, neki su i zakasnili.

– Prvo sam došao ovde da upalim sveću, a na sahranu sam kasno došao. Svejedno, zapalio sam i tamo sa suprugom sveću. Mnogo mi je žao, jer sam ga mnogo voleo i cenio. Na mnogo njegovih koncerata sam bio, i na poslednjem onom u Novom Sadu. Divio sam se njegovoj harizmi, inteligenciji, a o muzici da ne govorim – poručio nam je vremešni Miroslav, koji je stigao iz Kikinde.

Posle nekog vremena, na momenat smo pomsilili da je stigao deo njegove familije. Uplakane devojke, majke, komšije koje su nekoliko trenutaka stajale ispred Đoletovog dvorišta, a potom sa podočnjacima i uplakanim očima u najvećoj tišini napuštali Ulicu Jovana Cvijića. Smenjivale su se generacije mlađih i starijih, devojčica i dečaka, baka i deka kojima je Balašević kumovao u ljubavi.

Na samo nekoliko koraka od porodičnog doma Đoleta Balaševića, na prozoru smo ugledali komšiju koji je sa knedlom u grlu i očima punim suza govorio o ovom velikom čoveku i umetniku. Kako kaže, sa njim je popio mnogo kafa, ispričao mnoge priče, a sada više ništa neće biti isto.

– Najbolji je bio. Prvo mi ga je žao kao komšije, koji je bio jako dobar. Nepojmivo mi je, Novi Sad više neće biti to što je bio sa Đoletom. Izađem na ulicu, sretnemo se, družili smo se. Ali sad, sama pomisao da ga neću sresti… Jako mi je žao. Kao da mi je neko od rodbine umro. Bio je veliki čovek – rekao je za 24sedam komšija pokojnog Balaševića, koji živi u kući pored dvorišta poznate porodice.

Život Panonskog mornara je utihnuo, a mi smo ugasili kameru i ostavili iza sebe tužne prolaznike kojih je iz minuta u minut bilo sve više.

Plamen na stotine sveća uprkos laganom vetru nije prestajao da gori, a na adresu Đoletovog dvorišta pristizali su novi buketi ruža, kala i njegovih zeka.

Pročitajte još:

Sahranjen Đorđe Balašević u najužem krugu porodice: Kantautor ispraćen uz pesmu koju je napisao svojoj Oliveri (VIDEO, FOTO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi