Prijatelj iz vojničkih dana otkriva: Istra je za Balaševića bila „na pola puta do raja"! Tu je i kuću kupio za stare dane, ali nije ih dočekao

26.02.2021

10:40 >> 13:07

0

Autor: M. Gudžulić

Kantautor je često isticao kako bi voleo da što više vremena provodi tamo, jer istinski uživa

Prijatelj iz vojničkih dana otkriva: Istra je za Balaševića bila „na pola puta do raja"! Tu je i kuću kupio za stare dane, ali nije ih dočekao
ATA Images/Antonio Ahel

Đorđe Balašević je tokom služenja vojnog roka u zagrebačkoj kasarni „Maršal Tito” upoznao i združio se sa Milanom Naperotićem, kojem je kasnije i kumovao i to na sopstvenu inicijativu. Naperotić je bio taj koji je Đoleta pozvao da nastupaju zajedno u vojsnom orkestru, kao vođa istog. S druge strane, ovog poslovnog čoveka iz Istre je kantautor opevao u stihovima „a u vojsci sam stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane“, 1983. godine u hitu „Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja”.

Danas, Milan se dobro seća tih dana, ali, nerado ih deli sa javnošću, smatrajući da je to deo njihove intime, te prijateljstva dužeg od četiri decenije. U razgovoru za „Novosti”, pak, prisetio se minulih dana, pa i spomenuo kuću u Istri koju je pevač u pesnik pazario „za stare dane”, koje na veliku žalost, nije dočekao. Podsećanja radi,  Đorđe je u vojsku došao u februaru 1980, tri meseca nakon Milana, u vreme dok je Josip Broz već vodio životnu bitku. Svako ko je želeo da svira u sastavu morao je da prođe audiciju, a Milan je odmah „propusio” Đorđa, koji je u stavu „mirno” čekao odgovor. Tokom vojničkih dana bilo je bezbroj anegdota – poput one kada je u kasarnu trebalo da dođe admiral Branko Mamula, tadašnjni načelnik Generalštaba JNA. Vojni orkestar se, mnogo pre dolaska visokog gosta postrojio, ali Balašević je ogladneo, prenose pomenuti mediji. Zamolno je Milana da odu do prodavnice, što pred Mamulin dolazak nije bilo baš jednostavno. Milan se dosetio – „prijavio” je kvar mikrofona i izneo ideju da sa još jednim vojnikom treba da ode u grad kako bi rešili problem.

Izašli su do prodavnice, kupili sendviče i bostan, a kada su se najeli, vratili su se u kasarnu i mikrofon je odjednom profuikcionisao.

– Govorio mi je: „Pomogao si mi u vojsci, a neću ti moći ničim uzvratiti – priča Milan.

– Odmahnuo sam rukom, jer čime bi trebalo da mi uzirati, a Đorđe je rekao: „Da li bi mi dozvolio da ti budem kum?

Pročitajte još:

I tako je dvojicu prijatelja povezalo i kumstvo, a Milan u šali kaže da ga je Đole „zaprosio”. Druženja po Istri su se nastavila godinama kasnije i bili su to, priseća se Naperotić, divni, nezaboravni trenuci. Kada bi Balašević dolazio u Istru uvek su bili zajedno.

– Bio mi je više nego brat, naše prijateljstvo smo sami izabrali – naglašava Naperotić.

Milan je, takođe, odlazio na Đoletove koncerte u Sloveniju, a onda je došlo vreme i za koncert u Puli, čiju organizaciju je i sam pomogao:

– Bilo je to 16. juna 2001, a koncert je bio humanitaran, za pulsku bolnicu. Teško je opisati atmosferu koja je vladala, bilo je prepuno emocija, jedan, slobodno mogu da kažem grandiozan koncert. Nije bilo ni posebne reklame pred nastup Balaševića, a mnogi su bili skeptični hoće li koncert uspeti, da bi to na kraju bio trijumf, nezaboravno veče u Puli. Mogu samo da kažem – nešto posebno.

Balašević je voleo da ode kod svog druga iz vojske, a Istru je tek obožavao; obilazili su mesta zbog kojih je Istra zaista raj. U jednoj od poslednjih poruka svom prijatelju, Balašević je za Istru rekao: „To je pola puta do raja.” Šarmirao je Istrijane svojim humorom, kada su shvatili njegov način komunikacije, oduševili su se.

– Znate, sve ove godine od Đorđa nikada, ali doslovno nikada, nisam čuo da kaže neku ružnu reč za bilo koga – kazao je Milan.

– Bio je zaista svetski čovek i tako su ga ljudi doživljavali i razumeli. Naravno, bilo je i onih koji ga nisu razumeli, ali takvih uvek bude.

Dvojici prijatelja bili su najvažniji razrovori pre i posle koncerata u Istri, u kojima je Balaševih ponavljao kako bi voleo da bude što više tamo, jer uživa.

– Dobri ljudi pobeđuju – kaže Naperotić dok se seća svih Scila i Haribda koje je prošao veliki umetnik i čovek.

Sada, više nema Arsena Dedića, Olivera Dragojevića, te Đoleta Balaševića… Trojica velikana su otišla, a Naperotić kaže da smo izgubili predivne ljude: „Neponovljive. Imali su i sličnu životnu liniju, voleli su život, živeli su ga punim plućima. A meni će moj prijatelj silno nedostajati.”

Pročitajte još:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti