Molio sam Boga da ne preživim! Dejan Petrović, iskreno o strašnoj nesreći: Ceo tunel prespavao, pa se autom survao u provaliju!
Čuveni trubač jedva je izvukao živu glavu u Ovčar Banji pre četiri godine. Od tada ne putuje umoran, a i ima ličnog vozača
Trubač Dejan Petrović prisetio se stravične nesreće koju je doživeo pre četiri godine u Ovčar Banji. On je te 2017. zaspao za volanom pa se survao autom u provaliju i zamalo upao u jezero. Govoreći o svemu u emisiji „Preživeli”, otkrio je da je u jednom momentu poželeo da pogine, od straha od vode i davljenja. Samo puka sreća sačuvala mu je glavu, a u tom trenutku na pameti mu je bila samo ćerka Jovana, jer je mislio da je više nikada neće videti.
– Kupio sam novi auto i išao da ga pokupim na carinu. Bio sam već jako umoran jer smo prethodno imali svirke. Još sam u Čačku hteo da svratim na tehnički pregled i u poslednjem trenutku sam se predomislio i produžio za Užice. Da sam to uradio, ne bi mi se desila nesreća, ali sam žurio da vidim ženu i ćerku. Bio sam svestan da sam umoran, a taj dan je bio jedan od najtoplijih. Bilo je tri sata popodne i šiber mi je bio otvoren, a sunce mi je grejalo konstantno u glavu, te je to dodatno otežalo situaciju. U jednom trenutku sam shvatio da nemam snage da vozim i zvao sam suprugu i rekao joj da ću stati na pola sata, samo da dremnem. Čekao sam da izađem na proširenje gde je hlad i odspavam. Ulazim u tunel i kako spuštam telefon u tom trenutku zaspim.
Ceo tunel je zatim prošao u snu.
Počitajte još:
– Ceo tunel sam vozio spavajući, a kad sam izašao samo sam produžio pravo na betonske stubove koji odvajaju put i provaliju. Prvo sam uzjahao te stubove i auto je prevagnuo na dole, prevrtao sam se četiri, pet puta a probudio baš u trenutku kad auto kreće da pada. Od tog straha sam uspeo da savijem volan, u glavi mi je bila samo ćerka Jovana, kako mi je žao što je više neću videti. Sećam se kako se prevrćem, oko mene se lomi drveće, puca staklo. To traje možda 10-ak sekundi, ali meni traje večnost i nikako da stane. U jednom trenutku sam molio Boga da ne preživim, jer mi je bilo još gore što ću da upadnem u jezero, a imam ogroman strah od vode. Gore mi je bilo da umirem straha od vode, nego da poginem.
Kako je dalje objasnio, iako se ipak zaustavio pred jezero, drama se i te kako nastavila.
– Zaustavlja me zadnje drvo i vidim da sam se stao pred samo jezero. A tu još nije ni voda, već glib i mulj, tu nema vađenja ako upadneš. Pokušavam da izađem iz auta, ali ništa ne reaguje. Sećam se da sam samo rekao, pomozi Bože i kliknuo dugme za šiber. On se otvori i tako uspem da se izvučem iz auta. Pogledam pravo, vidim manastir i monahinje koje gledaju ka meni, ali me ne vide. Odozgo čujem glasove kako me dovikuju, odazivam se da sam dobro, međutim niko me ne čuje. U tom trenutku upadam u paranoju da sam kao u filmu umro, ali mislim da sam živ. Srećom imao sam samo masnicu i posekotinu. Tek kad sam izašao gore uz pomoć jednog čoveka, mene je pukao adrenalin da sam se sav tresao. Najveća sreća je što je iza mene išao moj prijatelj Borko, koji je video da sam sleteo, jer je dole ogromna provalija i ništa se ne vidi. On je zaustavljao ljude i govorio da sam sleteo, međutim odatle, koliko je strmo, ništa se ne vidi i ljudi nisu iz prve verovali.
U bolnici je, seća se, bio u takvom stanju šoka, da je sve vreme pevao.
– Dolazimo u Čačak u bolnicu, samo sam se plašio unutrašnjeg krvarenja i meni stomak kreće da se pumpa, ali od straha. Ono što je čudno sve vreme sam na glas pevao neku pesmu kroz hodnik, nešto me je savladalo. Sutradan me je bilo sramota, ali to je bila posledica mog straha. Ubrzo je došla supruga sa našim porodičnim prijateljem koji je doktor i oni su me psihički smirili.
Nateže mu je bilo kada je ugledao ćerku.
– Kad sam došao kući i video svoju ćerku, doživeo sam šok. Kad shvatiš da je malo falilo da živi životom kao ja, bez oca, tad sam se slomio – ispričao je pa dodao da je posle nesreće okrenuo novi list: Bio bih lud da nisam izvukao lekciju iz toga. I danas na sekund mi se premota taj pad niz provaliju. Sada i tri dana ako treba spavam i ne vozim sam, već imam čoveka koji brine na to.
Kada je jednom prilikom zbog prekomerne težine završio u bolnici, odlučio da promeni način života
– Imao sam više od 130 kilograma i teško sam disao. Gušio sam se dok spavam i na kraju završio u bolnici. Doktor mi je samo rekao: “Ustani i pogledaj se u ogledalu”. Ne samo što me je bilo sramota, već kada mi je rekao da će morati da mi ugrade pejsmejker i da neću moći više da sviram, odlučio sam da odem kod nutricioniste i promenim život. Šest meseci sam bio na striktoj dijeti, nisam okusio kap alkohola, sok, ništa. Smršao sam više od trideset kilograma i sa 130 kila sam došao na 90 i nešto. Sada imam oko 100 kila i mnogo se bolje osećam, iako sam veliki gurman, jako pazim šta jedem.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari