Stručnjak o promeni posla Merime Isaković i traumama kroz koje je ćutke prolazila: Buđenje starih rana nosi veliki rizik

12.04.2021

14:38 >> 17:23

0

Autor: M. Gudžulić

Psiholog i psihoterapeut komentariše psihološke rane, s kojima je jugoslovenska zvezda živela godinama i u tišini

Stručnjak o promeni posla Merime Isaković i traumama kroz koje je ćutke prolazila: Buđenje starih rana nosi veliki rizik
Merima Isaković, Branislav Lečić, Printscreen/ATAImages

Merima Isaković nedavno je javno progovorila o se*sualnom napastvovanju od strane Branislava Lečića, koje joj se dogodilo pre 43 godine. Njoj je tada bilo svega 18, a sada, otvorila je bila dušu za „Nedeljnik”, zamolivši javnost da, posle godina i godina njene patnje u tišini, pažljivo pročita izjavu koju je rešila da da, inače, u jeku skandala s Danijelom Štajnfeld. Kolegu iz sveta glume opisala je kao „nasilnika, koji je zamalo uspeo da joj uništi život, ugasi njenu mladost i da je kao tama proguta”. O ovome, psiholog i psihoterapeut Željka Kurjački Stanić govorila je za „Blic ženu”, kao i o promeni profesije jugoslovenske zvezde, posle toliko vremena.

Pročitajte još:

Naime, Merima sada živi u Australiji, gde posle završenih doktorskih studija iz psihologije i magistarskih studija iz kliničke psihologije, radi kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog.

– Silovanje je posebno težak čin nasilja jer je kreiran da najdublje ponizi osobu koja je to doživela. Nije toliko prisutna želja da se nanese fizička bol i apsolutno nema veze sa seksualnošću, već sa željom da se pokaže potpuna dominacija nad telom žrtve – počela je Kurjački Stanić, pa nastavila: Depresija i aksioznost mogu da budu pratioci ove traume, ali ne nužno. Ono što može da se dogodi je postraumatski sindrom. Tada osoba živi u ili u strahu ili u potiskivanju traume koju je doživela, bez ičega između. Postoje trenuci kada je preplavi sećanje, ponekad rascepkano i nelogično, ponekad samo slike bez emocija, a nekad samo osećanja bez slika.. Nekada i traumatski snovi… To se dešava jer PTSP ne može da se integriše u sećanje, pa ili nas preplavi ili ga potisnemo – objašnjava ona.

„Opraštam ti, rekla sam mu tada, pre četrdeset godina. Opraštam, ali ne zaboravljam. Ti nikada nećeš shvatiti bol koji si mi naneo. Mnogostruki bol. Ako ikada čujem da si ikome naneo sličnu bol, svima ću reći šta se desilo“, glase Merimine reči, a psiholog i psihoterapeut odgovara da li takav monstruozni čin ikada može da se zaboravi.

– Tako nešto se ne može zaboraviti, ali se može stići do takve psihološke zrelosti gde se odustaje od želje za osvetom, od ljutnje onda kada sa njom ne možemo da uradimo ništa dobro po sebe. Kada preživela osoba prestane da svakodnevno razmišlja o zločincu ili da prisećanje na njega više nema onaj onesposobljavajući efekat, tada može da kaže da se oporavila. Teška iskustva imaju kapacitet da nas naprave snažnima na način na koji bez njih ne bismo to mogli da postignemo.

Merima Isaković već godinama živi u Australiji, gde posle završenih doktorskih studija iz psihologije i magistarskih studija iz kliničke psihologije, radi kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog.

– Moji klijenti su divni ljudi koji imaju hrabroti da zatraže pomoć i odaberu put promene, putovanje ka poboljšanju. Do nedavno sam radila šest, a nekada i svih sedam dana u nedelji. Punim srcem. Zato mi je jako važno ovo divno harmonično okruženje. Puno radim sa klijentima u kontekstu kompleksne traume koja se desila jednoj osobi, parovima, porodicama. Radim i na testiranju kognitivnih i emocionalnih poremećaja koji su živote mojih klijenata poremetili, iskomplikovali, otežali. Videla sam mnogo, mnogo suza koje me duboko dotiču – ispričala je Merima Isaković za „Serbian Times”.

Na pitanje da li je onda i njen izbor nove profesije bio način da sama sebi zaceli rane, Željka odgovara:

– Psihologiju najčešće biraju ljudi koji imaju dobre uvide u svoje motive, koje zanima taj unutrašnji svet ljudi. Mislim da je veoma zdravo da neko ko je imao duboko lično iskustvo nasilja želi da upiše studije psihologije kako bi bolje razumeo svoj um i um drugih ljudi. To je zdrav motiv.

Zatim, prokomentarisala je i da li je ispovest glumice, posle 43 godine, zapravo način i da zaista stavi tačku na traumu i da tako da podršku svim ženama koje su žrtve silovatelja.

– Apsolutno moguće. Rizično je izaći u javnost sa nečim sa čim smo s godinama nekako naučili da živimo, probuditi stare rane. To je hrabro. Time se zaista može završiti celina, staviti tačka. To je znak je da smo zdravi i oporavljeni i onda kada smo spremni da svoje iskustvo iskoristimo za nešto dobro, da pomognemo nekome ko prolazi kroz isto – zaključila je Željka Kujrački Stanić.

Pročitajte još:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi