"Nisam krila suze od dece" Tragedija i samoća Line Bumbar: Imala sam teške finansijske momente!

Postoje imena koja ne blede, čak ni kada ih godinama nema u javnom prostoru. Ona ostaju zapisana u kolektivnom pamćenju, kao zvuk koji se utiša ali nikada ne nestane. Lina Božović Marković, publici zauvek poznata kao Lina Bumbar, jedna je od onih žena čija je priča mnogo veća od hita koji ju je proslavio, od scene koja ju je prerano progutala i od estrade od koje se svesno udaljila.

Njena biografija nije estrada u klasičnom smislu, već hronika odrastanja pod reflektorima, gubitaka koji su došli prerano, tišina koje su bile nužne i snage koja se gradila daleko od aplauza. Od petnaestogodišnje devojčice koja je nosila hit dens epohe, do žene koja je preživela ljubav, porodicu, samoću, borbu i sopstveno ponovno rađanje, Lina danas ne govori iz nostalgije, već iz pozicije mira i samospoznaje. Njen povratak na scenu nije potreba da se dokaže, već odluka da se vrati sebi. Ovaj razgovor za 24sedam je o ceni slave, o teretu tišine, o majčinstvu, gubicima i izborima, ali i o ženi koja je odbila da bude tuđa legenda i izabrala da postane svoja istina!

Posle godina tišine i slabijeg pojavljivanja u javnosti, šta je bilo presudno za povratak na scenu? 

- Presudan je bio neki unutrašnji glas, oduvek sam volela da zabavljam sve oko sebe, pa i sebe. Nedostajali su mi ljudi koji se istinski vesele i raduju mojoj muzici.

Kada danas čuješ pesmu "Bumbar", šta ti prvo prođe kroz glavu – publika i scena ili ona petnaestogodišnja devojčica koja je sve to iznela?

- Prvo naravno Lina od 15 godina i često pomislim "bravo mala, kako si sve uspela"! Onda se setim i publike koja me je obožavala, pa sam tako osetila dug i prema toj Lini, ali i publici. 

Devedesete se danas često idealizuju. Kako ih ti pamtiš iznutra: kao bajku ili kao prevelik teret za tako mlade godine?

- Pa, iz ugla petnaestogodišnjakinje kao bajku, tek ponekad sam osećala teret slave i primećivala koliko je estrada jedno loše "igralište".

ATAImages/ Antonio Ahel

Tvoj otac je vodio tvoju karijeru i bio tvoj najveći oslonac. Kada si ostala bez njega, da li si izgubila samo sigurnost – ili i poverenje u estradu kao svoj svet? 

- Izgubila sam i jedno i drugo, kao devojčica uz svog oca bila sam relaksirana, a kada sam njega izgubila, znala sam da me više niko neće gledati i voditi poput njega.

Posle najlepših godina ljubavi i porodice, život ti je zadao nove udarce. Da li si ikada pomislila da si previše puta morala da budeš jaka?

- Nije da nisam, ali onda sam shvatila da imam dva izbora, da budem jaka ili ne budem. Šta će se desiti ako ne budem jaka, ništa. Time što sam odlučila da budem jaka, pomerila sam sopstvene granice i negde sam osećala obavezu da budem jaka tada za troje, za sebe i svoje ćerke.

Mnogi se i danas pitaju - da li bi Lina Bumbar danas bila velika zvezda da se nije povukla ili si zapravo pobedila time što si izabrala drugačiji put i život?

- Ljudi vole da lupetaju, izmišljaju, zamišljaju, pa se time ne bih toliko bavila. Za sebe sam pobednica, jer sam uspela da se sklonim od estrade i lošeg dela iste. Ja sam 30 godina živela kako sam želela i odlučila sam da se vratim kada sam to osetila, samim tim i bila spremna za to. Obrnula sam igricu i sada sam tu, nikad jača, zanosnija i svoja.

Da li si ikada, makar u tišini, osetila gorčinu gledajući kako drugi žive karijeru koju si ti mogla da imaš?

- Volim gorku domaću kafu i to je jedini ukus gorčine koji priznajem. Druge ne gledam i ne razmišljam o njima. Osećala sam sopstveni impuls koji je ponekad budio želju za povratkom.

Puno se i dan danas priča o pesmi "Bumbar", ali se dosta manje priča o pesmi koja je čak i više provokativna i kontroverzna, a to je "24 bez šlema". Kako si reagovala na tu pesmu tada i zašto je danas ne izvodiš? 

- Ko kaže da ne izvodim "24 bez šlema"?! Izvodim je sa zadovoljstvom, baš volim tu pesmu! Prošlo je dosta vremena od kada nisam bila na sceni, bilo je potrebno vreme da u sebi spoznam šta, kako i kad, što se tiče plasiranja mojih pesama. Svaka pesma će oživeti u novom ruhu i kako bih ja to danas izvodila, samo malo strpljenja, vrlo brzo ćete na koncertu čuti "24 bez šlema".

ATAImages/ Antonio Ahel

Kada ti danas priđu ljudi i kažu: "Odrasla sam uz tebe“, da li te to više raduje ili u tebi probudi setu zbog propuštenog vremena?

- Nemam žal nikakvu, ne žalim ni za čim. Danas sam tu, biću i sutra tu, tako da nemam taj osećaj žaljenja. Ali me obraduje kada mi to kažu, još više me obraduju kada mi priđu mladi i znaju moje pesme, ja niti volim distancu i persiranje, gledajući kako kroz svoju decu, tako i drugu, vidim da vole moju muziku i na koncertima je puno mladih i to mi jako prija.

Kada uporediš estradu devedesetih i estradu danas, da li bi u ovom vremenu uopšte poželela da gradiš karijeru od početka?

- Uvek sam bila vidno napredna, tako da ne bih imala problem da danas kao petnaestogodišnjakinja počnem karijeru. Ovo sad što se dešava, to je manifestacija onoga što sam ja tada zamišljala. Danas možda ne bih prolazila kroz negativne komentare i osudu koje sam prolazila tada, ali me to ni tada nije doticalo. 

U jednom periodu života družila si se i sa koleginicama Ksenijom Pajčin, ali i Jelenom Karleušom. Kakva sećanja imaš kada su u pitanju njih dve i kako si se tada povezala sa njima?

- Mi smo svi bili mladi jako, ja sam tada bila najmlađa na estradi. Bilo nam je lepo. Sa Ksenijom je to bilo ono devojačko, udeljivale smo komplimente jedna drugoj, čak me je jednom Ksenija uputila tada na svog frizera. Klasično devojačko druženje, isto što se sada dešava na TikToku kroz one savete, mi smo to živele. A što se Jelene tiče, pored toga što smo se susretale na događajima, televizijama, njena majka Divna i moj tata su se poznavali i mislim da ih je drugarski dodatno zbližilo to što su i Jeleni i meni, njoj majka, a meni otac, vodili karijere. Dešavalo se i da zajedno idemo na snimanja, bile smo slatke, klinke.

Antonio Ahel/ATAImages

"Vanja je Nataša Bekvalac sa Temua!"

Nedavno si bila na nastupu Vanje Mijatović, pa smo načuli da se nisi baš najbolje provela? Šta se tačno dogodilo? 

- Tako je, poručila sam pesmu za prisutne vaterpoliste Crne Gore, koje i lično poznajem. Kada je došao red na pesmu, niti je rečeno kome je posvećena, niti od koga je došla. Ipak su u pitanju vaterpolisti reprezentacije. 

Da li si uopšte znala ko nastupa te večeri?

- Iskreno, nisam znala ni ko peva, niti ko je pevačica. Prokomentarisala sam da lepo peva, ali i da izgleda kao Nataša Bekvalac sa Temua. Ako je to čula pa se uvredila, to je onda njen problem. Nemam potrebu da se izvinjavam, jer ono što je urađeno s druge strane, bilo je ružno i čisto nepoštovanje.

"Ilegala je luksuz!"

Danas živiš daleko od reflektora, iako aktivno nastupaš sa kolegama iz „devedesetih“. Da li je medijska ilegala postala luksuz koji ne bi menjala ni za jedan veliki hit?

-Da! Ilegala je uvek luksuz i nema tog hita za koji bih to menjala.

Kažeš da si sebe potpuno stavila u drugi plan zbog dece. Da li danas osećaš da si negde usput izgubila sebe kao ženu, a ne samo kao majku?

- Uvek sam se trudila da zadržim ono što sam u biti, žensko sam biće. Imala sam momenata jako teških, gore-dole, posebno finansijskih, a to je važan segment kada ste samohrani roditelj. Pogotovo kada ste udovica, to je vrlo otežavajuća misao, taj finasijski deo, egzistencijalni momenat. Meni se dešavalo da finasije budu tanke, ali kako bih sebe zadržala kao ženu, bilo mi je bitno da imam sređene nokte i pogled na njih mi je ulivao snage, da ja mogu da obezbedim sve ono što nam kao porodici treba. Mojim ćerkama sam bila i majka i otac, bila sam podeljena na tri uloge: žena, majka, otac. To nije lako, trebalo je prepoznati granicu u odnosu sa mojim ćerkama, kako bih njima dala primer pošto su ženska deca. Neverovatno je to, ali nekako sam uspevala.

Instagram printscreen/lina_bumbar

Suze si krila od ćerki i sve lomove nosila sama. Ko je tada bila Lina kad se svetla ugase i vrata se zatvore?

- Nisam krila suze, ako se desi da suze i krenu, gledala sam da ne gledaju kad krenu, nisam ih brisala, sklanjala... Ćerkama sam dozvoljavala da me vide i u takvom stanju. To je život, naići će u situacije koje su bolne i trebal je da znaju da je to sve normalno. Bilo je momenata kada sam se osećala samom - svi odu, vrata se zatvore, ostane mrak, misli i osećanja. U takvim momentima sam skupljala snagu. Verujem u Boga i uvek sam se molila da mi pridrži teret koji mi je dao da nosim. Pošto sam i društvene prirode, moja porodica je brojna, imam puno prijatelja i u momentima kada sam ostajala sama, uvek sam sebi pričala da ne moram sve sama, ne mogu sve sama i da će sve biti dobro. Tako sam lakše tonula u san i čvrsto spavala, jer sam morala da nastavljam dalje.

Najmlađa baka na estradi

Postala si baka sa 43 godine. Da li ti je ta uloga donela mir koji scena nikada nije mogla?

- To su dve različite ljubavi i ne mogu se porediti jedno sa drugim. Scena je scena, a ljubav prema deci prioritet, ja sam u miru sa sobom i ne može me poremetiti slava ili ljudi koji znaju lažno da tapšu po ramenu. Imam veliku sreću - kada god osetim lošu vibraciju mogu da okrenem glavu i da me to više ne zanima. Gledam samo ono što je lepo, u datom trenutku ili okruženju. Neki delovi mog života jesu poznati javnosti, ali ja i te kako čuvam neke trenutke tuge i sreće samo za sebe, jer to je moje i ne treba svi da znamo sve o svakome.

Da li ti je uloga bake donela mir koji nisi imala ni u najvećoj slavi devedesetih?

- Svoj mir sam u sebi ojačala, a moja unuka je mene oplemenila dodatno sa svojim postojanjem i pokazala mi je da ljubav i te kako može da raste u nama, divna, nova dimenzija. Ja imam babu, koja ovih dana puni 87 godina, pa je tako ona njoj čukunbaba. Zamislite kako je njoj tek. Žene u mojoj porodici su rano postajale majke, od moje babe, mame, pa ja, moja ćerka takođe, koja je postala majka sa 22. godine, a ja sa 20. Sada imam odrasle ćerke, unuku, a ja sam još uvek u mladim godinama, pritom sam i okružena mladim ljudima i kada taj krug tako postavite unutrašnja energija se hrani. 

Prošla si put od zvezde devedesetih do žene koja je radila sve da bi porodica opstala. Da li te je život više naučio skromnosti ili borbi?

- Oboje. Nisam mogla da se borim ako nisam svesna da treba prvenstveno biti zahvalna, drugo skromna, jer to ide jedno uz drugo, kao i ponizna, zahvalna na svemu što imam, skromna u željama i realna u sagledavanju mogućnosti. Bilo mi je teško da budem realna, ali znala sam koliko je to bitno jer na taj način ćerkama dajem primer, kao i svi mi i deca su veliki upijači. Znala sam da sam ja prva na koju se ugledaju i onda izađu u svet. Nije bilo lako spojiti sve, skromnost, borbu, realnost, ali čovek kad ima čiste misli i emocije su čiste, cilj je jasan, a put vidljiv. 

 

 

Jednom prilikom si spomenula da su ti ćerke talentovanije od tebe, ali nisu izabrale muziku. Da li ti je laknulo ili te je zabolelo što nisu krenule tvojim putem?

- Smatram da se svi rodimo sa nekim talentom. U mojoj porodici nije bilo puno muzikalnih ljudi, ali smo svi to voleli. Moj deda je bio samouki muzičar, voleo je da peva, u vreme kada su bile popularne igranke. Ja sam to saznala tek kasnije, kada sam intenzivno počela da se bavim muzikom, jer nisam upoznala svog dedu. One su pevušile, muzika je kod nas uvek prisutna, čak sam ih vodila i na časove pevanja i tada mi je njihova profesorka pevanja, veoma poštovana kod nas, rekla da su mnogo talentovanije od mene, ali vremenom su se okrenule nekim drugim stvarima i onome što ih interesuje, a meni su tako pokazale za šta su najtalentovanije.

"Poštujem svoju samoću!"

Posle svih gubitaka i borbi, da li si danas žena koja je spremna da ponovo voli ili ti je samoća postala najsigurnije utočište?

- Volim i poštujem svoju samoću, svoje vreme, svoj dom, to je moje utočište. Ali nije nedodirljivo, volim ljude i volim da se družim, da nije tako ne bih se ni bavila ovim poslom. Volim i da izađem, ali volim i da se vratim u isto. Puna sam ljubavi, vidim je svuda oko sebe, od ptičice na grani, do nekih drugih situacija, a onaj ko može videti ljubav, sigurno je zna i pružiti, zar ne?

 

 

Ako bi se sutra pojavio neko ko bi želeo da deli tvoj mir, da li bi mu otvorila vrata ili si naučila da je najvažnije da ih čuvaš zatvorenim?

- Kao što sam rekla, moja vrata su otvorena, a svoj mir ne želim da delim, želim da su pored mene osobe koje moj mir ne diraju, moj odbrambeni mehanizam je takav da čim osetim da mi neko kvari mir ili me uznemiri, ja se povučem. Ne povlačim se fizički, moj mir su uznemiravale i moje ćerke, a njih nisam mogla da izbacim. Samo se stišam i dozvolim da moje misli odu negde drugde i na taj način se preispitam zašto sam uznemirena. Kada sam to spoznala, mnogo mi je bilo lakše.

Ako bi se vratila sa novom pesmom, da li bi to bila nostalgija za prošlim vremenima i Linom nekada ili jaka lična ispovest žene koja je prošla sve?

- Vratila bih se sa pesmom poput mene, jakom. Sve novo što spremam iskakaće iz današnjih kalupa i opet će imati snažih poruka ženama. Nadam se da ću im uliti hrabrost da istupe za sebe i lične osećaje i ne samo žene, već i muškarci.  Previše je foliranja, treba da smo svoji. Kako sam sazrela kao žena, tako je sazrela i moja kreativnost, tako da sam i ja autor na novim pesamama, timski sam igrač i uvek volim da poslušam ideje od drugih, da sednem sa ljudima, popričam, ideje se rađaju spontano. Okružila sam se takvim timom i ekipom. Taj projekat sam nazvala "Reborn" i on je nastao negde 2021, iste godine je i Rijana izbacila pesmu "Reborn", nekoliko meseci pre nje otvorila sam firmu pod nazivom "Reborn". To i jeste ponovno rođenje mene kao umetnika, tu će se nizati pesme i biće štošta lepog i za stare i nove generacije! 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi