Braća Matić povodom Svetskog dana osoba sa invaliditetom: Ovo bi voleli da mogu, ali sažaljevanje nikako!

Dejan i Saša Matić nisu mnogo puta u javnosti govorili o svom invaliditetu, tačnije nedostatku vida, a nisu ni imali potrebu za tim. Žive kao i svi drugi ljudi, ispunjeni su, uspešni i srećni. Ipak, povodom Svetskog dana osoba sa invaliditetom koji se obeležava 3. decembra, pristali su da podele sa čitaocima 24sedam svoje utiske o problemima s kojima se suočavaju drugi ljudi. Istovremeno, otvoreno su govorili i o tome kako i sami vode život zbog nedostatka vida, šta bi voleli da mogu, a šta im nikad nije falilo u životu.

Dejan i Saša rođeni su prevremeno u porodilištu u Bihaću, a vid su izgubili zbog greške lekara. Iako su iz bolnice otpušteni kao zdrave bebe, nakon boravka u inkubatoru otkrilo se da su slepi.

Dejan je u razgovoru za naš portal, ukratko podsetio na to kako je sve počelo, a zatim se osvrnuo na podršku ljudima sa invaliditetom, kao i podizanje svesti kod građana.

– Ono što bi meni bilo važno i olakšavajuće, jeste da ne moram svake godine da vadim nove nalepnice za automobil za parkiranje, kao i mnoge druge potvrde koje se u Srbiji obnavljaju jednom godišnje. Međutim, ja živim u Beču i to je ovde sasvim drugačije, sve je olakšano. Kada jednom kao osoba sa invaliditetom izvadite sve potrebne papire i dokumenta te vrste, ne morate to da radite stalno, već ste rešili doživotno. Zapravo, u Srbiji bi zakon trebalo da se izmeni – objašnjava Dejan. Mnogi slepe i slabovide ljude doživljavaju kao osobe sa ograničenim mogućnostima, ali pevač objašnjava da to zavisi od vaspitanja. Kao javna ličnost, često učestvuje u raznim humanitarnim akcijama, pa se prisetio i jedne anegdote.

24sedam/Katarina Mihajlović

– Jednom sam prekinuo godišnji odmor pre par godina, jer sam zaboravio na humanitarni koncert, a Miša Mijatović me je pitao za repertoar. Nisam to izdao i našao sam nekako prevoz i otišao – ispričao je Dejan i dodao:

– Nema stvari koje ja ne mogu da uradim, osim da vozim. To bih, inače, baš voleo, ne bih izlazio iz automobila – nasmejao se Dejan i dodaje da se ne zalaže za emocije koje podrazumevaju sažaljenje nad osobama sa invaliditetom.

– To nikako nije dobro. Međutim, meni jedan dan u godini, kao što je 3. decembar, ne znači ništa, kao što ni 8. mart mnogima ne znači ništa. Treba se fokusirati da nam svima svaki dan bude dobro – ističe Matić. On je imao i poruku za sve one koji danas obeležavaju ovaj datum.

– Svima bih poručio da budu borci, uporni i vrhunski u onome što rade – zaključuje pevač.

Deca pažljiva prema njemu

Pevač nam je otkrio i kako se njegova deca odnose prema njegovom nedostatku vida.

– Oni su otpočetka shvatili da je to tako, uvek pitaju da li mi treba pomoć i uvek se utrkuju ko će da mi pomogne ako treba – nasmejao se pevač, a onda ispričao iskustva sa putovanja na koje je išao sa starijim sinom.

– Nas dvojica smo jednom odlučili da putujemo sami iz Beča u Nemačku. On je bio presrećan. Seli smo u avion i pitao sam ga da li hoće da mu naručim vodu. Onda sam pritisnuo dugme i on se zainteresovao šta sam uradio, pa sam mu objasnio da sam pozvao stjuardesu – ispričao nam je Dejan i dodao da je obećao sinu da će ići ponovo sami negde.

Svi treba da žive normalno

S druge strane, njegov brat Saša, živi u Srbiji i u mogućnosti je da pruži pomoć upravo slepim i slabovidim ljudima, poput akcije koju je organizovao za školu za slepe i slabovite “Veljko Ramadanović” u Zemunu, koju su i sami pohađali. Pevač često, koliko god je u mogućnnosti, učestvuje u nekim akcijama za osobe koje imaju invaliditet.

ATAImages/ Antonio Ahel

– Drago mi je da je država Srbija počela više pažnje da obraća i vodi računa o osobama sa invaliditetom. Pratio sam tu temu i danas i zadovoljan sam kako se država ophodi prema tom problemu. Meni lično nikad nije trebalo ništa posebno, jer ja od rođenja živim normalno – poručuje Saša, pa je uputio poruku podrške drugim ljudima.

– Poručio bih svima da žive normalno, koliko god je to u njihovoj moći.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi