Ipče Ahmedovski nas je napustio pre 31 godinu, a malo ljudi zna njegovo pravo ime: Evo šta još o njemu niste znali

Danas se navršava 31 godina od kada je estrada ostala bez jednog od svojih najvoljenijih i najperspektivnijih glasova – Ejupa Ipčeta Ahmedovskog, pevača koji je svojim pesmama obeležio kraj osamdesetih i početak devedesetih. Tog kobnog 30. jula 1994. godine, u ranim jutarnjim časovima, na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca, sudbina je zauvek prekinula život momka koji je tek bio zakoračio u ozbiljnu karijeru. Imao je samo 28 godina.

Njegova pogibija šokirala je javnost, prijatelje, kolege i fanove širom bivše Jugoslavije. U jednom trenutku – zvuk motora, put, kamion koji je iznenada skrenuo, i kraj. Bio je za volanom svog Mercedesa, kada je došlo do direktnog sudara sa vozilom koje je neoprezno ušlo u njegovu traku. Ipče je preminuo na licu mesta. Njegovi prijatelji, koji su bili sa njim u vozilu, pretrpeli su teške povrede – jedan od njih je kasnije preminuo, dok je drugi čudom preživeo.

Pesma koja je slutila kraj

Samo godinu dana pre tragedije, Ipče, čije je pravo ime bilo Ejup, što mnogi nisu znali, je objavio numeru „Kad nestanem jednog dana“, koja je danas gotovo proročanska. Mnogi veruju da je tom pesmom nesvesno predvideo sopstvenu smrt. Njegov glas, pun emocije i snage, bio je zaštitni znak pesama koje su se slušale u kafanama, na svadbama i radijskim talasima.

Printscreen/YouTube/ Zlatko Jeremic

Rođen 6. januara 1966. godine u selu Lažani kod Prilepa, u Makedoniji, Ipče je odrastao u muzičkoj porodici. Njegov stariji brat, Jašar Ahmedovski, već je bio poznato ime u narodno-zabavnoj muzici. Međutim, Ipče je brzo pokazao da ne želi da ostane u senci. Njegov prvi album „Bila si devojčica godina mojih“ objavljen 1986. godine, odmah je privukao pažnju publike i kritike. Hitovi su se nizali – „Činio sam čuda“, „Luda devojka“, „Ciganske duše“...

Ljubav koja je ostala nedorečena

U trenutku smrti, Ipče, kog su zvali i "mali Rambo", je bio u vezi sa pevačicom Zlatom Sinđelić, sa kojom je živeo i planirao brak. Tog dana, Zlata ga je ispratila, ne sluteći da će to biti poslednji put da ga vidi. Kasnije je govorila da nikada nije mogla da ga preboli, i da je deo nje zauvek ostao u toj kobnoj zori kod Lazarevca. Njegovo srce je prestalo da kuca, ali njena ljubav i sećanje nisu.

Youtube printscreen/Legendary bro

Sahranjen je u rodnom mestu, gde mu je brat podigao hajir-česmu – večni izvor uspomene na čoveka koji je imao mnogo da kaže, a kome vreme nije dalo šansu.

Brat koji više nikada nije pevao iste pesme

Jašar Ahmedovski godinama nije mogao da se pomiri s gubitkom. Često je isticao da mu je smrt brata bila najveći udarac u životu.

ATA Images/M.M.

I dan-danas, kako kažu oni koji ga poznaju, pesme Ipčeta retko pušta – previše bola, previše tuge u svakom stihu koji podseća na ono što je moglo da bude.

Legenda koja ne bledi

Danas, tri decenije kasnije, njegova muzika i dalje živi. Generacije koje nisu ni bile rođene kada je poginuo, pevaju njegove stihove. Njegova karijera bila je kratka, ali je ostavila dubok trag. Bio je drugačiji – nežan, iskren, duhovit. Bio je umetnik koji nije tražio pažnju, a plenio je prisustvom.

U vremenu kada su estrada i narodna muzika bili poligon za snažne, često grube muške figure, Ipče je bio suptilan, pristupačan i autentičan. I upravo zato ga ljudi i danas pamte i vole.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam