Prolazila je kroz ozbiljan proces lečenja! Ispovest Milene Ćeranić: Sabotirala sam samu sebe (VIDEO)

Milena Ćeranić je nedavno objavila svoj prvi album, posle 16 godina karijere, a brojni skandali su obeležili njenu karijeru jer nije izbegavala da kaže šta misli. Ipak, priznaje da je ranije bila slaba, dok je danas suprotna situacija, te ispričala i da je prolazila svakakve psihičke trenutke.

Odrasla si u Kragujevcu, šta ti je taj grad dao, a šta možda oduzeo?

- Nije mi ništa oduzeo, a dao mi je jedno lepo detinjstvo. Ja sam ona generacija dece kad smo išli napolje bez neke namere, “idemo napolje”, tako smo govorili svojim roditeljima. Kad smo se preselili, tad sam bila već srednja škola, devojčurak, pa su tu krenuli izlasci. Kragujevac mi je doneo lepe školske dane, simpatije, odnos sa roditeljima.

24sedam/Goran Sivački

Da li si razmišljala o tome koliko bi ti život bio drugačiji da se nisi odselila iz Kragujevca?

- Nikad sebe nisam videla u mestu u kom sam odrasla, zapravo, sebe ne vidim na jednom mestu. Sigurno jednog dana neću živeti u Beogradu i to u skorijoj budućnosti. Volim da putujem, da odem na tri, četiri dana, u Italiju, Španiju, nešto što mi je blizu. Tako relaksiram sebe. 

“Majka zamalo srčani udar nije dobila”

Sećaš li se trenutka kada si odlučila da se preseliš u Beograd?

- Kako ne, moja majka zamalo srčani udar što nije doživela (smeh). Zamalo izliv krvi u mozak da dobije kad sam rekla da ću da pevam u kafani, a ona me slala na opersko pevanje. Nikad ona nije meni branila, jer zna ko je njeno dete, a ja sam tad već bila punoletna. Pritom, nisam tad imala u planu da upisujem fakultet. I ja tako sa sestrom dođem u Beograd, nisam imala posao, imale smo prazan stan, garnituru smo doneli iz Kragujevca, ušli smo u stan i tako je sve krenulo. Imala sam poverenje roditelja i trudila sam se da ga ne izigram. 

Je l’ možemo da kažemo da su se i oni, a i ti, plašili svega što te čeka?

- Ja se ničeg nisam plašila jer mozga nisam imala. Ali je to normalno da do 25. godine nemaš mozga, posle toga treba već da deluje kao da ga imaš (smeh). Najluđe je kad se dvadesete gaze. Ja kad najavljujem tu pesmu na nastupima, kažem: “To su godine kada smo mogli svašta da radimo i svima da bude oprošteno, osim meni” (smeh).

“Zahvalna sam Saši i Žiki”

Dolazimo i do “Zvezda Granda”. Da li nešto iz tog takmičenja vidiš kao grešku, nešto što sada ne bi ponovila?

- Ne, ma kakvi. Ne postoji ništa tu zbog čega se kajem. To je prelepo iskustvo, predivna šansa, na kojoj sam dan-danas zahvalna Grand produkciji i, između ostalog, Saši Popoviću i Žiki Jakšiću. U trenutku kad nema društvenih mreža, ti možeš da popularizuješ sebe preko TV-a i novina, a da bi se pojavio na televiziji, to je bilo basnoslovno skupo. Tada je 100 evra bilo kao danas više od 1.000 evra. Oni su napravili prelep šou gde su deca mogla da se predstave, svojim pevanjem i talentom. 

24sedam/Goran Sivački

Iz te sezone je izašla ekipa koja je i dalje u javnom životu. Sa kim si se tada slagala, a koga nisi mogla da podneseš?

- Nije bilo nikog da nisam mogla da podnesem. Zanimljivo je bilo kad smo putovali na zajedničke turneje, Kapor i ja smo uvek vodili glavnu reč, ali u smislu, on je bio džangrizav, a i ja. I kad on kaže nekoj devojci nešto, ja na njega, on na mene. Možda smo svađalice bili, prznice, ali i dan danas se slažemo. A najviše sam se slagala sa Jelenom Kostov i Aleksandrom Bursać. Prema Aleksandri sam se postavljala ne kao sestra, nego kao majka. Ne daj Bože da neko za nju kaže nešto. 

“Zvezde Granda” su ti donele popularnost, a rijaliti još više. Da li si tad shvatila što su mnogi govorili da je popularnost “mač sa dve oštrice”

- To je bila ozbiljna trauma, koju sam jako dugo lečila. Da sam radila po osećaju, ne bih nikad bila tamo. Ali sam i tu “Farmu” prigrlila i zahvalna sam joj. Ne zato što sam mnogo pametna, nego mnogo radim na sebi. Prolazila sam kroz ozbiljan proces lečenja traume koja se dogodila na “Farmi”; a i nakon toga. Bilo je traumatično, haotično, bilo je lepih momenata, zanimljivih. Donelo mi je lepa iskustva da sam mogla da prepoznam ko mi je prijatelj, a ko ne. 

“Kasno sam shvatila da su ljudi zlonamerni”

Jesi se tada pokajala što si uopšte postala poznata ličnost?

- Dođe trenutak, kada te satera u ćošak sve i svašta, onda pomisliš: “Šta mi je trebalo ovo”. Ali kratko je to trajalo jer je mašina radila svoje i morala sam da idem dalje. I to je tako trajalo dok se nisam povukla, a to je bilo zato što sam ja tako htela, a i zato što im nisam bila zanimljiva više, došle su neke nove Milene. Da sam bila pametnija, možda sam mogla sve to da iskoristim bolje, ali nije imao ko da me navodi. Da nisam prošla sve to, ne bih bila ovakav car nakon svega toga (smeh). Šalim se, ne car, ali ne bih bila jaka ličnost.

24sedam/Goran Sivački

Smatraš li da si dobijala pogrešne savete?

- Dobijala sam i ispravne i pogrešne savete. Kasnije sam tek shvatila koliko su ljudi zlonamerni, a tada nisam. Za sve svoje postupke sam sebe krivila. Osim ponekad kad sam sama sa sobom, jer svi nekad idemo iz uloge žrtve, nisam mislila da su mi drugi krivi, nego: “Zašto baš meni ovo da rade?”. Ko ti radi, niko ti ne radi, nego sam sebi. Tako i sabotiramo sami sebe. Ne treba da se pravimo pametni. Kad nemamo sklad između srca i mozga, onda smo u problemu. Svaki moj neuspeh, kad sam ga imala, je bio zato što sam htela da budem pametna. 

Sad kad si ovo rekla, ako se vratimo i na to da si zahvalna Grandu, Saši i Žiki, zašto su ranije bile te izjave o njima koje nisu bile tako lepe?

- Nikad ja o “Grandu” ništa ružno nisam rekla. U stvari, ni o kome. Ja sam samo jednog čoveka pomenula i jednu ženu, ali ništa ružno. Samo da smatram da su bili nepravedni. To sve je bilo toliko javno, to što se dešavalo, i onda sam ja imala potrebu da kažem ko je bio fer, a ko ne. Ali da pričam o nekome nešto ružno, to mi je besmisleno, i da nabrajam ljudske ili neljudske osobine. Nema potrebe te stvari da radim jer to nikome neće doneti dobro. Svi ljudi znaju gde sam bila i mogu da dođu po savet od mene za to da li sa nekim ljudima da rade ili ne. I ja ću im reći, ali nikad to neću raditi javno. Za one koji su pljuvali po meni ništa nikad nisam rekla. Jer kakva je korist od toga? Zamisli koliko bih samoj sebi nisko bila u očima, da moram da pominjem tuđa imena da bi se na moje ime obratila pažnja?

Pomenuli smo i to medijsko povlačenje, da li misliš da si time sebi naudila i da je karijera mogla da ti krene nekim drugim putem?

- Sada ništa ne vidim kao svoju grešku. A to mi je i te kako trebalo jer sam bila mnogo izranjavana. I kad sam shvatila da tom svojom ranjivošću utičem loše na ljude, tad sam se povukla. Ni na kompliment nisam umela da reagujem. To je kao kad ispred sebe vidiš ranjenu zver, pa kreneš da je pomaziš, a ona hoće da te ugrize, jer ne zna više koja je tvoja namera, jer su je i drugi namamili tim šatro maženjem. 

24sedam/Goran Sivački

Koliko je bilo istine u svemu onome što se pisalo i pričalo o tvom ljubavnom životu, a koliko neistine?

- Mnogo je više bilo neistine. Čak i kad su pisali istinu, nešto je ubačeno što je neistina. Mogu da kažem da je 97 posto bilo neistine.

Da li javni život može bez privatnog?

- Naravno da može. Ja sam dozvolila potpuno mešanje u moj privatan život kada sam dovela sebe u rijaliti. I tada sam shvatila da, šta god ljudima da kažeš, kreiraće sliku koju hoće. Ja sam se bojala tada da ne pogrešim, a onda se sigurno greška dešavala. Može privatan život pomalo da se sakrije, a možda je to meni uspevalo i kad sam bila u manjem hajpu. Mada sam uspevala i kada sam bila u najvećem hajpu. 

“Sabotirala sam samu sebe”

Zašto je trebalo da prođe 16 godina da bi snimila album?

- Sabotirala sam samu sebe (smeh). Mi smo sebi najveći neprijatelji, mi sebe najviše osuđujemo, mi pravimo granice. Mi smo poslati na ovaj svet da uživamo, a mi mučimo sami sebe. Ja znam kako je biti na vrhu i šta te sve posmatra. A onda razmišljaš - finansije, pa kad se to stvori, kažeš “mnogo radim, nemam vremena”; pa onda nemaš pesme, sve su to izmišljotine kojima sam sebe sabotirala. Pa onda mediji, kako ću da se nosim sa nekim stvarima. Ti moraš da želiš da budeš u svemu tome da bi bio, ne volim da koristim taj termin, ali da budeš prava zvezda. A samo je trebalo da verujem u ono što snimam, kao što sam na kraju i uradila. 

Koja pesma ti je bila najteža da otpevaš?

- Miljenica mi je “Nedostajanje moje”; ali u svima sam se pronašla. Moram, da bih publici donela tu emociju na pravi način. 

U jednoj reči opiši Milenu od pre 16 godina i ovu od danas.

- Ona od pre - slaba. Milena danas - jaka.

Koga smatra pravim prijateljem na estradi, kakav biznis je pokrenula van pevanja i šta joj je velika želja u budućnosti, pogledajte u videu ispod. 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi