Novi detalji iz Lukasove knjige! Od klavijaturiste „Viktorije" do pevača: O počecima, Miloševiću i ludim '90!
Otkako je otkrio da je njegova Ovo sam ja ugledala svetlost dana, pa i da je zvanično u prodaji, potražnja za autobiografijom je sve veća
Aleksandar Vuksanović, Aca Lukas, mnogima je zagolicao maštu pošto je putem svog Instagrama poručio da je njegova knjiga „Ovo sam ja” ugledala svetlost dana, te i da je zvanično u prodaji. Potražnja za njom je sve veća, a ekipa portala 24sedam došla je među prvima u posed jednog primerka.
Aca Lukas, Aca Lukas „Ovo sam ja”, Foto: 24sedam
Aca Lukas, Aca Lukas „Ovo sam ja”, Foto: 24sedam
Knjiga je puna zanimljivosti iz njegovog života, ali i afera, anegdota… Burnih, turbulentnih detalja ima na pretek! Između ostalog, osvrnuo se i na kazne, svoje emotivne partnerke, prijateljstva – sve su to segmenti koje je obradio, a da na najbolji način sve to iskaže, pomogao mu je Vanja Bulić. U jednom poglavlju knjige koja nosi naziv „Ovo sam ja” opisao je i svoj početak u muzici, te lude devedesete, pa otkrio u kakvom sećanju nosi čitav taj period.
„Postao sam popularan devedesetih godina prošlog veka u vreme procvata novog folk zvuka. Pričalo se da je to državni projekat, koji je trebalo da kroz muziku povrati nacionalni zanos. Pored ostalog, režim Slobodana Miloševića je navodno uništio i rokenrol.
Pročitajte još:
Rokenrol se povlačio pred ratnom najezdom. On se ne može zamisliti bez velikih koncerata, punih sala i stadiona… Bio sam klavijaturista benda „Viktorija” i znam kako su izgledali veliki koncerti po celoj Jugi, kako je sve prštalo od zvukova gitara, bubnjeva i orgulja. I spadneš na to da sviraš u nekom skučenom domu kulture u Pičkovcu dok ti delovi plafona padaju na glavu… Odjednom sve se promenilo. Kako je gitara sa distorzijom mogla da zvuči u malim klubovima?! Odem u Švajcarsku, u glasovitu diskoteku „Grodonija”, a prethodni dan je tu nastupao Bajaga ili Bora Čorba. Tako se polako potiskivao rokenrol, koji nije muzika za kafanu. Ali, rokenrol nije nestao. U to se uverim kad pevam neku pesmu grupe „EKV”, a svi klinci znaju pesmu.
Pročitajte još:
To novo vreme bilo je raj za muziku u koju sam kročio kaleći se na splavovima. Čitao sam i slušao kako su u Titovo vreme najpoznatiji pevači bili njegovi gosti. Neki od njih su posle tvrdili kako su na silu privodjeni i odricali su se tog dela svoje karijere, što je licemerno. Iako toga možda nisu svi bili svesni, korišćeni su u propagandne svrhe i promociju režima.
U vreme koje je obeležila vladavina Slobodana Miloševića, popularna muzika nije mnogo korišćena kao propaganda režima.
Pročitajte još:
Bio sam u drugoj polovini devedesetih godina najpopularniji pevač i nikad nisam pozvan da pevam kod predsednika Miloševića ili na velikim mitinzima. Nije pozivana ni Ceca, sigurno najveća folk zvezda za kojom je ludelo Miloševićevo biračko telo. Milošević je pratio svoj ukus, pa je u goste pozivao „Legende”, na primer i, nije ih koristio u propagandne svrhe.
Kažu da je Milošević obožavao pesmu „Bolje biti pijan nego star” grupe „Plavi orkestar” i da je držao za ruku suprugu Miru pevušeći stihove „čekaću te moja buco kraj prve gimnazije”. Slobu nikada nisam upoznao, ali sam poznavao njegovog sina Marka i bio sam gost u njegovoj diskoteci „Madona” u Požarevcu.
Tih godina sam bio čest gost Mila Đukanovića, moćnog vladara Crne Gore. Pevao sam i Branu Mićunoviću, moćnom vladaru iz senke. U vreme izborne kampanje DPS nastupao sam u svim većim gradovima Crne Gore i bio dobro plaćen za to. Leta sam provodio na Crnogorskom primorju i tada sam bio muzički gost na zabavama koje je uglavnom organizovao Milo Djukanović. Posebno je bilo veselo na jahtama. Na tim zabavama retko su dolazili drugi vidjeniji crnogorski političari. Momir Bulatović, na primer, nikada nije bio na tim žurkama.”
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari