"Bilo je strašno kada je umro!" Edita Aradinović otvorila dušu o pokojnom bratu koji se borio s teškom bolešću

Pevačica Edita Aradinović, poznata po svom talentu i skromnom načinu života, otkrila je neke emotivne aspekte svog odrastanja u nedavnom intervjuu. Aradinović je odrasla uz sestru, koja je starija od nje sedam godina, i brata sa trizomijom 21. hromozoma, poznatim kao teži oblik Daunovog sindroma.

Govoreći o tome kako je doživljavala svoje najbliže, Edita je istakla duboku povezanost sa svojim bratom, čije stanje nije menjalo njenu ljubav i pažnju prema njemu. 

ATA Images/Antonio Ahel

- Detinjstvo sam provodila sa svojim sestrama i sa braćom, čije su porodice bile mnogo funkcionalnije od moje. I onda su mi modeli samim tim bile njihove porodice, moje sestre, moja braća, između ostalog i moja rođena sestra, pa i moja majka, ali sam uvek nekako bila svesna i znala sam da nešto kod nas ne funkcioniše. I onda su moji mehanizmi za odbranu bili raznoliki i uvek sam, pokušavam, zato što sam dosta toga nekako, iskreno da vam kažem, zaboravila, potisnula, bolje je reći potisnula, kad vratim film, znam da sam uvek bila hiper, hiper, hiper aktivna i uvek sam bila u službi nečega. Kad god nešto treba da se radi, ja sam tu kao vojnik da se odradi, da se odbrani, da se bilo šta uradi. I nekako sam znala da, kao, to nije to, uvek sam nekako razmišljala, hm, još malo, još malo, još malo ovo preguraj, tipa kada sam imala pet godina, pa onda sedam, pa onda kao, ajde kad budem imala dvanest, onda to neće biti tako - kaže Edita i nastavlja:

ATA Images/M.M.

- Ja sam tipa moju sobu prvu dobila sa dvanaest godina, kada je brat preminuo. I, iskreno, bilo je teško kao dete, stvarno je bilo teško. Zato što odem u školu, potpuno je drugačije, kad pričam sa drugaricama, svojim vršnjacima, apsolutno sve, ali imala sam i najbolju drugaricu iz odeljenja, iz dvorišta, koja je isto jako teško živela. Ona je sa mamom i tatom odrasla u jako maloj kući. I onda sam nekako kad odem kod nje, stvarno, toliko mala kuća da sam se ja uvek pitala, a kako njih troje zajedno žive tu, a onda kad sam s njom, nekako mi bude lakše, delile smo tu tugu, ona sa mnom svoju, ja s njom svoju. Njoj je bilo žao zašto ja odrastam u takvoj porodici koja je nefunkcionalna, ali ona je imala puno ljubavi, samo što se to nije nekako kod nje odrazilo loše, ona nije to osećala jer je imala potpunu ljubav.

Edita otvoreno priča o bratu koji je nažalost preminuo i prisetila se kako ga je doživljavala, ali i kako je reagovala na njegovu smrt.

ATAImages/Antonio Ahel

- Pa strašno, iskreno strašno, zato što... Pa doživljavaš ga kao malo dete, zauvek malo dete. I onda sam osećala u nekom periodu života rivalitet. Zašto on krade maminu ljubav, zašto sad njega tata ljubi i mazi, zašto Indira sad svaki put oko njega, a ne oko mene. Mislim, to je normalno. A onda u nekim trenucima, kad vidiš da je bolestan, kad ne može sebi da pomogne, kad ga boli zub, a ni on ne zna da ga boli zub, ne zna da se izrazi, onda te uhvati tuga, onda ne znaš... Kako će ovo da... Onda sam se samo pitala, a kako ćemo ovako, kako kada budemo bili stariji, kako će to da funkcioniše. Nikad nismo ni pričali o tome u porodici otvoreno. A kada je umro, pa to je bilo strašno - kaže Edita.

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi