Težak put od „balavice koja peva tuđe pesme" do zvezde: Sara Jo o šokantnim detaljima iz karijere (FOTO)
Pevačica priznaje da je dugo priželjkivala ženski duet, pa tako gotovo i prizvala saradnju s Editom, koja je od početka godine krčkala singl koji je za dan
Posle duže pauze zbog epidemiološke situacije, Sara Jovanović je drage volje prihvatila poziv Edite Aradinović, pa snimila sa njom duet koji nosi naziv „Varalica” i tako se u punom sjaju vratila na scenu.
U razgovoru s 24sedam, mlada pevačica je ispričala šta ju je tačno privuklo da načini ovakav korak, kako je tekao njen razvojni put, a sada i rad na albumu koji vredno priprema, kao i na koji način je gradila poverenje u ljubavnom odnosu s Milkom Babićem, s kojim već neko vreme uživa do maksimuma.
Kako je došlo do saradnje s Editom Aradinović, koja potpisuje singl „Varalica”?
Pročitajte još:
– Do ove kolaboracije je došlo tako što mi je Edita početkom godine poslala poruku na Instagramu i, tvrdila da ima pesmu za naš duet. Da je to, zapravo, njena mama procenila. Duže vreme je ona imala tu pesmu i nikako da je snimi, a njena mama je sve vreme pričala kako je to pesma za nas. Mene je to odmah zaintrigiralo. Bilo mi je beskrajno slatko i, u trenutku kada mi je poslala demo, na prvo slušanje mi se dopala, što je retkost. Već tada sam vizualizovala i spot i, eto, vrlo brzo sam prihvatila tu ideju, potvrdila da želim da uđem u sve to. Neverovatno, bukvalno sam je prizvala, jer sam već neko vreme želela da radim ženski duet. Generalno, dugo nije bilo dueta kod mene i mislim da su mi do sada partneri u pesmama i singlovima uvek bili muškarci. Priželjkivala sam nekog ženskog izvođača sa kojim bih mogla nešto drugačije da pružim i u vidu vizuelnog momenta i koreografije, zabave, tako da sam odmah shvatila da bi to bio pravi spoj.
Sara Jovanović i Edita Aradinović Foto: Goran Popovski
Da li je duet možda nekome posvećen?
– Edita je autor pesme, tako da bi ona sigurno mogla to približnije da predstavi i opiše. Ja sam je doživela kao jedan vrlo specifičan i zanimljiv odnos između dva partnera, predstavljen na vrlo koketan, zanimljiv i zabavan način i mislim da nismo mogli bolji vuzuelni identitet da imamo u saradnji sa Kuklom i Lazarom Bogdanovićem s kojim sam već nekoliko spotova radila, dok je Kukla novitet koji sam dugo priželjkivala. Generalno, uvek težim ka dobroj zabavi i doživljavam, kao poentu svog bivstvovanja, da zabavim druge ljude, da iz godine u godinu budem sve bolji performer i da sadržaji budu zanimljiviji za moju publiku. Mislim da ćemo baš doneti nešto novo i dugačije na muzičku scenu s ovim singlom.
Da li će se ova vaša pesma naći i na tvom albumu prvencu?
– Ne, ovo je singl van albuma. Editina poruka i rad na pesmi se desila kada smo mi već uveliko imali neki koncept. Svakako, razmatramo više ljudi za album i ne samo duete nego i u radu na pesmama, jer je sve više autora, izvođača i pokušavam na neki način da osvežim svoju ekipu.
Koliko bi hitova smela da „prognoziraš”?
– Pre svega, mislim da se toliko olako koristi ta reč u poslednje vreme i meni je neprijatno kada neko najavi moju pesmu kao hit. Mislim da je to jedna teška reč i da to ne može odmah da se zna. Potrebno je mnogo vremena da pesma zaživi, pa da se vidi da li je hit ili ne. Svako to doživljava na drugačiji način. Na kraju krajeva, ta reč je subjektivna stvar. Ovaj album smo do sada radili neopterećeno, postojao je neki koncept, neke stavke koje smo želeli da pratimo.
Što se tiče tvoje muzike i rada na albumu, da li kriješ još nekog „keca u rukavu”?
– Svakako da bih volela da za album postoji neki jasan koncept. To je nešto ka čemu težim već godinama, ali je i proces koji traje. Prosto, od „Prvog glasa” pa do dana današnjeg sam se tražila na više načina i, verujem da će se to nastaviti. Volela bih da taj album prati neki dobar, jasan koncept u smislu zvuka i izgleda. Što ne znači da će to biti monotono, već da će postojati neko „vezivno tkivo”. Pop priča, muzika, podrazumeva promene, eksperimentisanje, šok, zabavu i prosto radim na tome da se opuštam i da to bude sve više upečatljivo, jako, snažno.
Sara Jovanović Foto: Goran Popovski
Za vreme karantina si krenula na časove pevanja. Da li si „pokupila” neke nove „cake”, koje do sada nisi koristila?
– Ne priča se nešto preterano o tome, čak i u svetu. Čini mi se da slabo postoji ta kultura. Uglavnom se to ističe u nekim ekstremnim slučajevima, poput Selin Dion koja zbog „vokal kouča” pazi i kolika je temperatura u sobi u kojoj spava (osmeh). Ali i za mnoge druge izvođače postoje ljudi koji rade sa njima da bi im nastupi bili što bolji, da bi glas izdržao taj umor, pritisak i tako dalje. Da se otkriju neke nove „cake”, da se možda proširi potencijal. Neke stvari ne možeš sam da otkriješ, koliko god da radiš i da čitaš. Postoje profesionalci za to, kao i za neke druge stvari u životu. Za mene je to bio potpuno novi svet, jer ja jesam imala prilike da jednokratno radim sa nekim ljudima za neke projekte, ali mi je ovo sad prvi put da sam ozbiljnije krenula. Bila sam fascinirana. Malo fascinirana, pa mi je malo i sve smešno. Jer, generalno, te vežbe za upevavanje su presmešne. I dan-danas me je sramota da to radim ispred drugih ljudi, jer ja prva počnem da se smejem. Sad, nekome je smešno, a neko me gleda: „Bože, da li si ti normalna?” Te facijalne ekspresije, smešni tonovi, pozicije tela su smešne. Tako da – jedan novi, ultrazabavan svet!
Pročitajte još:
Rođena si i odrasla u Rimu, koliko si ostala vezana za taj grad? Da li si razmišljala o tamošnjoj karijeri i kako si reagovala kada si saznala za stanje u Italiji, još s početka pandemije?
– Dok sam živela u Italiji, bilo je izvođača koje sam pratila i koje sam volela, ali sam se najviše pronalazila u pop muzici, R&B i nisam imala neke konkretne planove. I ovo što se desilo kod nas je donekle bilo neočekivano, u trenutku kada sam bila na drugoj godini Filološkog fakulteta. Što se tiče korone, zapravo, prvi put kada sam čula nešto vezano za to, bilo je u vezi sa drugaricom koja se nedavno peselila u Kinu i koja mi je prepričavala od starta šta se dešavalo. Međutim, to je bio toliko haotičan period u mom životu da nisam imala vremena da procesuiram. Čak sam planirala neka putovanja, baš u to vreme i to nešto po svetu. Ne blizu, nego sam baš optimistično nekoliko destinacija isplanirala i nekoliko ljudi mi je skrenulo pažnju, između otalog i moji roditelji: „Saro, da li misliš da će uopšte biti moguće? Ovo ne deluje kao da jenjava”. „Ma ne, ne”, govorila sam, ali je krenulo da se širi. Svi znamo koliko je Italija pogođena od samog starta. Definitivno prepotresno. I dan-danas sam u kontaktu sa mnogim ljudima. Tamo sam išla u osnovnu i srednju školu, tako da sam stvorila stvarno neka divna, neraskidiva prijateljstva. Kada ja ne stignem da odem u Rim, oni dolaze ovde. Mnogi su zaljubljeni u Beograd i uvek se rado vraćaju, ali evo, već neko vreme ne uspevamo ni u jednom ni u drugom smeru. Ali, tu je Skajp, ako ništa drugo.
Tvoja i karijera tvog dečka se dosta razlikuju, ali razumevanja ne manjka. Kako ste uspeli da pronađete zajednički jezik po tom pitanju?
Pročitajte još:
– Moj partner faktički radi iza kamera, tako da je možda i partner koji najviše razume moj posao i apsolutno svaku stavku u vezi sa tim, kao i ceo proces produkcije i organizacije i tako dalje. Nikad se nisam preterano opterećivala time. Maltene od samog strata čovek oseti da li bi to moglo da funkcioniše ili ne, makar ja. Ne verujem da bih se upuštala intenzivno u neki odnos ako bih videla da ne postoji razumevanja s njegove strane. Prosto, da postoje različitosti koje su neprebrodive. Naravno da nismo svi isti i da se podrazumevaju razlike i u senzibilitetu, poslu, stvarovima, principima, samo mislim da kada su u pitanju neki ekstremi, da je to na duže staze stvarno nemoguće održati. Dugi niz godina sam radila na određenim svojim osobinama i stvarno sam u poslednje vreme u nekoj zen fazi, gde priželjkujem i želim svima mir i život bez opterećenja. Vodim se i u privatnom i u poslovnom životu time da ne postoji problem, nego rešenje. Ako se desi neka nepredviđena situacija. I tako želim da funkcionišem i u vezi. Ne volim dramatične odnose, velike oscilacije, naravno ni monotoniju, ali ovaj posao je već dovoljno intenzivan i treba mi neko ko me razume i podržava, jer će to s moje strane sigurno imati u najvećoj mogućoj količini.
Da li bi se pre vratila u neki talent-šou ili pridružila ekipi žirija i imala grupu mladih pevača s kojom bi radila?
– Definitivno mi je dovoljno takmičenja, prve dve godine su mi, onako, bile presadržajne. „Prvi glas Srbije”, pa „Beovizija”, „Evrovizija”, „Tvoje lice zvuči poznato”. S jedne strane sam mnogo zahvalna, jer mislim da su mi takvi počeci pomogli da brže dospem do svoje ciljne grupe. Bili su mi ozbiljna odskočna daska, ali isto tako, kasnije tu ima i nekih otežavajućih okolnosti. Dok skineš „etiketu” takmičara, mlađane balavice i osobe koja peva tuđe pesme. Treba dosta vremena da se predstaviš u pravom svetlu. Tako da bih ostavila po strani takmičenja. Što se tiče žirija i to mi je veliki zalogaj. U trenutku kada bih prihvatila tako nešto, verujem da bih dobro razmislila. Ne bih to olako shvatila, jer bih uvek gledala da li ima poentu to moje pojavljivanje ili ne. Da li bih zaista mogla da pomognem tim ljudima na pravi način i ne bih to nikako uzimala zdravo za gotovo, kao: „Hej, da, hajde da radimo još jedan projekat”. Jer, znam koliko tako neke sitnice i te kako znače tim ljudima koji započinju svoj put. Dobro bih razmislila.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari