Zorica Marković obišla svoj rodni kraj, priznala da je psovke naučila baš tu: To sam ponela sa sobom, baš me briga ko se ljuti

Zorica Marković je rođena u selu Tubići u opštini Kosjerić, a sada je posetila svoj rodni kraj u kom je odrasla.

Kako kaže, veoma je ponosna na to odakle je potekla i nikada nije zaboravila svoj kraj, gde je po 8 kilometara prelazila pešaka da bi išla u školu. Zorica je izdvojila i šta je to što je "ponela" iz svog kraja.

ATAImages/ Antonio Ahel

- Ljudi vole da psuju, ali to psovanje nije ono, znaš, to je njima normalno, kao dobar dan, tako da sam i to ponela odatle, i meni je to normalno. Ko zamera njegova stvar. Jednostavno ni u tome nisam htela da se promenim, a kamoli u nekim bitnim životnim stvarima, gde se znalo da se poštuje i brat i muškarac u kući i otac i deda i da se stvarno drži do tradicije, do slave, do običaja. Ja sam to ponela sa sobom, prenela sam na moje sinove i vrlo sam ponosna - kaže pevačica.

Zorica se prisetila i kako su izgledali dani u selu dok je bila mala.

- Vidim moju majku u marami, mog oca sa kačketkom ili sa šajkačom, nema veze, deda Tomu, čeka me na pragu od štale kad idem iz škole, zagrlim ga, zapevamo, tako sam i počela da pevam - kaže Zorica Marković, a onda se osvrnula na to kako su se družili:

- Svi ti ljudi iz okruženja, mi smo bili kao jedno. Spavali smo u različitim kućama, svako je imao svoje, ali kad treba, bili smo svi kao jedno.

ATAImages/ Antonio Ahel

Iako je sa svega 15 godina napustila svoj rodno selo i započela svoju muzičku karijeru, ali i borbu za lepšim i lagodnim životom, Zorica je, deleći svoju priču o rodnom selu, odavala utisak nekoga ko je ostao dosledan sebi i svojim korenima.

- Ja ovo prvi put sada pričam, ovako, znači bio si tamo i tamo gde si bio, gde sam ja lupila glavom, još sam se u štali rodila, dva konja, moj otac je bio rabadžija, znači i sad ponosna sam, slama, balega, brate, ali vidi, ne može mi niko ništa, osim Boga - kaže Zorica Marković u emisiji "Metar moga sela" i dodaje:

- Jer nema nigde na svetu tog sira i kajmaka, nema takvih običaja, nema takvih, dobro sad, malo je to izbledelo, ali to, ta druženja, te večeri kada oni krune kukuruz, žanju pšenicu, pevaju, pa kad sam naučila prve čarape da ispletem, prvi prsluk, da predem vunu, radim se ono što se radi.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi