Tužna ispovest Sinanove udovice uoči pomena: Umro mi je u zagrljaju, bila sam kao u polukomi

Pevač Sinan Sakić preminuo je 1. juna 2018. godine, a uoči šestog pomena, njegova udovica Sabina ispričala je kakva je osećanja prate posle ovoliko vremena, ali priznala i kada se slomi zbog gubitka.

Činjenica je da Sabina i dalje pati za svojim Sinanom, a kako bi održala sećanje na pevača, prošle godine je otvorila muzej u njegovoj rodnoj Loznici. 

- Ovde se fino osećam. Drago mi je što imam nešto ovako, to su sve uspomene - započela je Sakićeva udovica, pa joj se oči napunile suzama. 

- Kažemo vreme leči sve, to nije tačno. Samo u tom vremenu naučiš da prihvatiš da on više nije tu, ali ja smatram da je on uvek tu, da me posmatra. Tako nešto se ne leči, ali navikneš na to da nije tu - smatra Sabina, pa nastavila da objašnjava šta joj najviše nedostaje.

ATAImages/Antonio Ahel

- Fali mi njegova ljubav, pažnja, da je tu. Mnogo mi nedostaje. Kad sednem da ručam, kad legnem u krevet, nedostaje mi. Zato i ne ručam više za velikim stolom. Kud god da krenem, tu su uspomene. Nekad držim telefon noću uključen, pa bih da ga isključim, ali sve mislim da će me pozvati. Dešava mi se da nađem njegove košulje pa kažem "ja ovo nisam oprala", pa sednem i plačem jer se setim da neće doći.

Muči je i dalje njegova bolest

- Tužne su te stvari u vezi s njegovim lečenjem. I dalje mislim isto, da je bila nepažnja lekara. Posle svega toga ove druge trzavice nisam ni primetila, bila sam kao u polukomi - priča ona, pa podseća da je pevač preminuo u kući.

24sedam/Goran Sivački

- Pokidao je sve cevčice s vrata i tražio da potpiše da ide u svoj stan da bude s porodicom. Kod kuće smo spremili sve kao da je u bolnici. Lekari su dolazili svakog dana. Poslednjih dana nije toliko patio, nije imao specijalne bolove. Niko od nas nije očekivao da će otići. Umro mi je na rukama, u zagrljaju - ističe Sakićeva.

Imali planove

- Imali smo plan da odemo u Tursku na transplantaciju jetre. Trebalo je ja da mu je doniram. Kad smo došli iz Tuzle, tamo je preživeo i kliničku smrt, otišli smo u Tajland, rekao je da će tamo da mu bude bolje. Imali smo indijskog lekara i biljne preparate, radio je jogu, meditaciju, trudio se. Posle je hteo da ide na neke nastupe, ugovorili su mu sa Sašom Matićem, Šabanom, bio je i sam jedno pet nastupa pred smrt. Uvek je govorio "ozdraviću". Imao je planove za turneje. U maju je zvao Baneta Obradovića da mu odredi u junu datum za Taš, a 1. juna je otišao. Ja kažem: "Bane, sine, on uopšte nije dobro", ali je hteo - podseća se Sabina s tugom u glasu, a onda pomenula i pokojnog Džeja Ramadanovskog.

ATAImages/ Antonio Ahel

- Najviše se družio s Džejem. On je mnogo patio. Pozove me tako u pola tri noću i plače. Navikli su bili jedan na drugoga. Mnogo mu je nedostajao. Žao mi je Džeja i Šabana, mladi su ljudi otišli - zaključila je za Kurir Sinanova udovica.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi