Žandarmerija sačekala mladog Balaševića u Zambiji: Ovo je bilo filmski!
Posle Ljubljane, Novog Sada, Podgorice, Zagreba, Skoplja, te bugarskih i poljskih gradova i država Zambija odala je počast bivšem ambasadoru Ujedinjenih naci
Aleksa Balašević, sin pokojnog Đorđa Balaševića, otputovao je u Lusaku zajedno sa svojom Nikolinom, ali i najbližim saradnicima, kako bi prisustvovao ceremoniji odavanja počasti koju je Zambija priredila u čast njegovog oca. Nakon Ljubljane, Novog Sada, Podgorice, Zagreba, Skoplja, pa i bugarskih i poljskih gradova i država Zambija je, naime, odala je počast bivšem ambasadoru Ujedinjenih nacija i kantautoru.
– To je neopisivo, prvo ova zemlja je raj, drugo ljudi su predivni. Šta reći o zemlji koja nije nikad imala rat, niti ratovala. Ceremonija je protekla najlepše, imali smo prijem ispred Vlade i svečanosti. Dosta se pričalo o Đoletu. Puno su spomenuli divnih stvari koje ja kao sin nisam do sad čuo. Pričali smo o njegovim stavovima, pesmama, a nakon jedne konferencije zambijski pijanista je odsvirao pesmu „Noć kad sam preplivao Dunav”. Ja bih je nazvao po jednom komentaru koji sam video na internetu „Noć kad je Đole preleteo svet” – priča Aleksa „Blicu”, pa otkriva koji mu je trenutak bio najemotivniji.
Pročitajte još:
– Najdirljiviji čin je bio kad me je sačekala nacionalna žandarmerija na aerodromu sa kapom mornarice i stihom „žandara nema koji ne zna moj lik”, onda prijem kod gradonačelnika kući. Zaista filmski… Radimo puno na spajanju Srbije i regiona sa ovom ogromnom državom, povodom kulture, Balaševizma, možda i našeg filma.
Aleksa otkriva i šta mu je prvo prolazilo kroz misli kada je stigao u Zambiju i upoznao se sa ljudima koji cene i poštuju lik i delo njegovog oca.
– Koliko ih svuda ima. Gledao sam ih isto kao i bistrooke Đotove u Osijeku, Zenici, Skoplju, Nišu, Kotoru, Celju, Varni, Somboru – ističe on i dodaje da sve počasti koje nosi Đoletovo ime nasleđuju svi koji su ga voleli.
Đorđe Balašević ATAImages/Antonio Ahel
– Ove počasti ne nasleđujem samo ja. Ove počasti nasleđuje Đoletov narod! A ja imam čast da to narodu prenesem u njegovo ime. On je meni otac to mi je najveća čast, ali njegovo delo je naše nacionalno blago kao njima ovde dijamanti ili Amerima nafta. To pripada narodu…
Sve što me je naučio, preneću na svoju decu
Sem po pesmama, mnogi će zauvek pamtiti Đoleta po njegovom čistom srcu. Aleksa ne krije da je pevač upravo tako vaspitavao kako njega, tako i njegove sestre Jelenu i Jovanu – da ne poznaju granice među ljudima, zemljama, u rasi, veri.
– Njegova moralna načela su bila Božija. Što je rekao i Patrijarh, i svi ljudi dobre volje i zdrave „glave” na ovom svetu. Od Kofi Anana, Ronalda do njegovog bravara i molera. Ljudi se dele na ljude i neljude. On je dokazao na čijoj je strani za vreme juznoafričkog aparthejda i zato me ti „ljudi” na ovom kraju sveta gledaju kao svog.
Podsećanja radi, pokojni Balašević bio je prvi i jedini ambasador dobre volje UNHCR-a sa ovih prostora. Sredinom osamdesetih dobio je poziv da kao umetnik iz SFRJ poseti Južnu Afriku. U tu zemlju nikad nije otišao, jer su na prijem na kom je trebalo da se pojavi bili pozvali samo belci. Titulu ambasadora UN-a dobio je jer je 1998. godine na svom prvom koncertu u Sarajevu sav prihod od 150.000 nemačkih maraka donirao za pomoć deci žrtvama rata u Busno i Hercegovini.
Aleksa i te kako pamti savete koje mu je za života otac dao i neće dozvoliti da uspomena na njega izbledi.
– Zaista ih je previše, prenosiću ih na decu, na prijatelje. Sad kad bih krenuo da nabrajam, pa ni ne znam odakle bih počeo – kaže Aleksa, koji je i na Instagramu pokazao najupečatljivije detalje s putovanja u Zambiju.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari