Pljugici fanovi saznali adresu, pa ga sačekali u garaži! Policiju nije zvao, ali planira penziju? „Nikad se ne zna!"

Luka Bijelović, poznatiji kao Pljugica, živi znajačno drugačije nego kada javnost nije mogla baš tako lako da ga prepozna. Kada je s jednom medijskom ekipom posetio Sajam knjiga, obezbeđenje je moralo da odreaguje zbog navale fanova. Slično se dešava „i kada se kamere isključe". Pojedinci su čak saznali i gde on živi, pa su ga sačekali u garaži.

- Ovo je sve tako ludo, bude i više klinaca. Svaki dan je ovako, gde god da sam, bilo to u tržnom centru, bioskopu... U bioskopu, na primer, me još i znaju, pa kad dođem da kupim kartu, oni me ubace u neku salu i ja tamo sedim sam kao budala, ali šta da radim. To je stvarno urnisanje, više ne možeš da hodaš normalno ulicom, da li je trafika, granični prelaz... Čak su saznali i gde živim, pa mi u garažu uđe njih petnaest - kazao je on za „Telegraf", pa je potom objasnio zašto, kada se već našao u takvoj situaciji, smatra da ne može da zove nadležne u pomoć, što bi većina zasigurno uradila.

„Šta sam hteo, to sam i dobio..."

Luka Bijelović Pljugica, ATAImages/M. P.

- Pa, ne mogu da zovem policiju, to su deca. Još kad mi kažu: „Možemo li da se slikamo, molim te?" E, zbog tog „molim te", ja ne mogu da ih odbijem. To je opšte ludilo. Prvo ne želim nikog da odbijem za sliku, a drugo, svakome da posvetim 15 sekundi, ako je 100 klinaca tu, ja narednih sat vremena neću moći da krenem kući, sad su se verovatno i kod auta okupili. Moram da kažem, to sam želeo, to sam i dobio. Ja u tome uživam, volim pažnju, volim kada me neko voli i stvarno imam fanove koji su baš legnede.

Upitan šta radi kada mu baš i nije do interakcije, odgovorio je:

- Desi se naravno. Ja se trudim da tada budem kod kuće, ali ipak moraš da izađeš iz u nekom trenutku zbog ne znam ni ja sad kojih stvari. Desi se da ti nije ni do čega, ali moraš, to ti je sastavni deo posla. Njih ne zanima da li si ti raspoložen ili ne. Evo vidite, klinci su iz Titela, Kragujevca, Kruševca došli ovde, verovatno su prvi put u Beogradu, ekskurzija i tako to, a sreli su mene, pa moraju da se slikaju. Meni to nije ništa novo, njima jeste, tako da razumem sve - kazao je onda Pljugica, koji na odlazak u penziju kroz pet godina kaže:

 

 

- To je maksimum. Ja planiram za tri, ali videćemo kako bude išlo.

Zatim, objasnio je da je za njega penzija u stvari - daleko manji broj nastupa nego sada.

„Želim da mu muzika bude izduvni ventil!"

- Iskreno, to kad kažem, mislim u odnosu na sadašnji period, gde je stvarno ludilo, gde imamo na dva, tri dana nastupe iako se završila letnja turneja, gde se putuje, gde se radi i gde ne znaš gde udaraš. Ja penziju gledam tako gde nastupam jednom ili dva puta mesečno i gde mi je glavna zarada, prihod, iz nekih drugih stvari. Želim da mi muzika bude neki izduvni ventil. Ja sad pričam ovako, ali može da se desi i da se penzionišem za godinu dana, a možda i „prsnem" u glavi, pa potrošim sve pare i posle toga ceo život radim za novac, ko zna... Nikad ne znaš šta će život sutra da donese, ali u mom planu je da za tri godine sedim kući i da čitam knjige.

Na pitanje kakav je bio kao mlađi i te kako je imao šta da ispriča.

- Nisam bio nemiran, ali izbegavao sam školu maksimalno. Znaš kako, ako pričamo o srednjoj školi, ja sam zavšio dizajn ambalaže i, sad, mi smo u drugoj godini, imamo čas prakse, ona nam pokazuje Fotošop, a ja izađem iz škole i ispred su deset mojih bilborda jer sam radio grafički dizajn za neke firme. Zbog toga mi uopšte nije bilo zanimljivo, nisam želeo da učim nešto što znam, pa sam bežao i imalo sam probleme zbog opravdanoh i neopravdanih časova. Više sam voleo da radim, ja sam počeo u kafiću, to mi je bio prvi posao i bilo mi je draže da radim 12 sati tamo i zaradim 500 dinara, nego da idem u školu - priznaje on, pa dodaje:

- Ipak, svako normalan bi preporučio da deca idu u školu, u osnovnu i srednju školu, bar zbog njih, da ne budu glupi, ali sad ono, fakultet... Ja fakultet nisam završio jer smatram da sam dovoljno sposoban da stvorim sebi za dobar život, što sam i dokazao i što i radim već godinama. Tak onda što se tiče toga, ako neko želi da se baš obrazuje i završi fakultet ja podržavam maksimalno, ali ja nisam završio jer smatram da sam nadprosečno inteligentan. Šalim se, naravno, ali sposoban sam da i bez njega zaradim za super život.

Da nije u muzici, nije siguran šta bi radio.

„Samo da nije od devet do pet..."

Pljugica i Desingerica, ATAImages/M. P.

- Ne znam, ja ne gledam to tako, svuda gde su pare i gde mislim da pare mogu da se naprave, ja ću tu da uložim. Trebalo je da kupim igraonicu za decu, ali nismo se tu nešto lepo dogovorili. Ja nemam dete, imam psa, ali to nije dete. Ja bih u to uložio jer sam video da je tu blizu škola, kao i dva vrtića, pa sam video da tu može dosta para da se napravi. Nisam ušao u to jer nije bila dobra ponuda, da je bila bolja verovatno bih uzeo to. Zbog toga ne mogu da ti kažem, voleo bih da se bavim tim i tim, jer sam ja i trgovao na berzi, i bio sam jutjuber, ugostitelj, imao sam neke prodavnice brze hrane, nargila barove, bio sam direktor maktenga za dve velike firme i sada sam pevač. Možda bih bio astronaut, voleo bih da vidim zvezde i da se slikam gore i da tagujem Mars, eto to bih mogao, ali da radim od devet do pet baš ne bih mogao - otvorio je bio dušu Bijelović za pomenute medije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi