Zorana Kalezića su zadesile dve velike tragedije, a zatim i gubitak glasa: Malo je falilo da prekine s pevanjem

Zoran Kalezić se više od 50 godina bavi pevanjem, ali je malo poznato da je imao dva prekida tokom karijere, kada je malo falilo da se više nikad ne vrati na muzičku scenu zbog loših okolnosti koje su ga zadesile na vrhuncu popularnosti. Kalezić je 1969. godine izdao prvi album „Uspomene“, a 12 godina nakon tog uspeha doživeo je veliku tragediju – prvo mu je preminuo brat, a potom i otac. Tu količinu tuge jedva je podneo, te su za njega u naredne tri godine sve pesme pale u zaborav. Jednostavno, iako je želeo, nije mogao da se vrati muzici i publici, ali je album „Dobro veče, izgubljena nado“ ipak uspeo da mu vrati vedar duh – ploču je prodao u 175.000 primeraka. Njegova sreća bila je neizmerna u tom trenutku, ali je kratko trajala. Tokom turneje po Americi, Kaleziću je pukao glas. Naime, pevač je morao da se podvrgne operaciji zbog polipa na glasnim žicama i nevoljno otišao opet u potpunu tišinu na tri meseca.

– Usledila su i razmišljanja o tome da li ću ikada ponovo zapevati. Sanjao sam snimanje ploče, svetla pozornice, publiku…Pored mene su bili jedino moja supruga i nekoliko prijatelja da me bodre. Od kolega, tokom lečenja, obišli su me samo Lepa Lukić, Rade Vučković i Toma Zdravković. Zaboravila me je i moja kuća „Jugoton“. Za godinu dana lečenja, od socijalnog sam primio 35 starih, to jest najstarijih miliona dinara – rekao je Zoran u razgovoru za časopis „Sabor“ 1990. godine.

Srećom, taj period tuge i bola bez publike Kalezić je ostavio iza sebe, pa je napravio pravi haos na muzičkoj sceni sa albumom „Moj dobri anđele“.

– Ma, izgleda da pevam bolje nego pre. Hoće me i neki tonovi s kojima ranije nisam bio u dobrim odnosima. A naslovnu pesmu pevaju i klinci, sa njima i klinceze. Vršnjaci moje dece, pa i oni mlađi. Divan je to osećaj – poručio je svojevremeno Kalezić.

Pevača danas najviše ispunjava druženje s porodicom, prvenstveno unukom Danilom koga mu je podario sin Filip. Pevač je 2017. godine prvi put dobio titulu dede, pa je imao pravi razlog za radost. Možda će i njegov unuk jednog dana da peva kao deda, a možda će i da boksuje, baš kao što je to nekada praktikovao Kalezić.

– Trenirao sam boks iz razonode, nikada nisam bio pravi bokser – otkrio je davno pevač.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi