Šok detalji iz Zoraninog života: S Mančićevom i Erom obilazila kafane, Giška ju je štitio, a dugove platila zdravljem!

Zorana Pavić 1989. godine privukla je ogromnu pažnju javnosti, pojavivši se na sceni s grupom „Frenki". Međutim, nije baš sve teklo kao podmazano, a tada - Đorđe Božović Giška ponudio se da joj pomogne.

- Na početku karijere su mi razni moćni ljudi pravili ozbiljne probleme. Terali su me da im pevam besplatno. Za to je znao jedan moj kolega, koji se družio s Giškom. U jednom od razgovora mi je rekao: „Giška ti je poručio da ako imaš bilo kakav problem, možeš slobodno da mu se obratiš za pomoć". Iako je bio kriminalac, imao je kodekse ponašanja od kojih nije voleo da odstupa. Nikad se nismo upoznali, pa tako ni do današnjeg dana ne znam da li je to zaista rekao ili je kolega samo hteo da me smiri u toj stresnoj situaciji. Prijatelji su mi pomogli da to rešim. Nikad mi nije bio problem da pevam besplatno, ali isključivo kome ja hoću - počela je ona za „Hit/Informer" pa nastavila o tome kako se devedesetih, baš kao i njene brojne kolege, svakako susrela „s ljudima iz podzemlja".

Među onima koje jeste upoznala bio je Rade Ćaldović Ćenta. Tada, on je bio u vezi s novinarkom Majom Pavić, kumom Cece Ražnatović.

„Hoće li ovaj čovek makar jednu reč da progovori?"

- Bila sam s Majom na kafi, da se dogovorimo oko nastupa u jednoj poznatoj beogradskoj diskoteci. Tad nisam znala s kim se zabavlja. Na nastupu se samo pojavila s Ćentom. Pre početka svirke sedeli smo za istim stolom. Rekla sam drugu koji je bio u našem društvu: „Bože, hoće li ovaj čovek progovoriti makar jednu reč?!" Ućutkao me je kao iz topa: „Jesi li ti realna?! Znaš li ti uopšte ko je to? Zbog naše bezbednosti bolje ti je da pevaš i ne progovaraš". Srećom, nastup je bio uspešan, ali me i danas fascinira činjenica da čovek, iako smo satima sedeli zajedno, nije progovorio ni reč - priseća se ona, pa dodaje da je nastupala i u lokalima pokojnog Veska Vukotića.

Zorana Pavić, ATAImages/ Borislav Zdrinja/ZIPA PHOTO

- Često sam pevala u njegovoj diskoteci u Novom Sadu. Nisam imala nikakav kontakt s Veskom, a menadžer diskoteke mi je ugovarao nastupe. Na kraju odrađenog koncerta čekala me je koverta sa novcem - kaže ona koja je i van Srbije nastupala.

U posebnom sećanju, ostao joj je koncert u Kanadi.

- Zbog sankcija pod kojima je bila Jugoslavija avionom je moglo da se putuje samo iz Budimpešte. Let je kasnio dva sata, ali sam uprkos tome malo zakasnila na nastup. Napravila sam sjajnu atmosferu i sve je prošlo odlično! Posle koncerta su me pozvali da dođem kod vlasnika u kancelariju. Seo je prekoputa mene, a uz njega su stajala neka dva ogromna lika. Rekao mi je: „Kasnila si malo. Moraćemo da korigujemo honorar". Odbrusila sam mu da to ne dolazi u obzir i podsetila ga da mu za dve nedelje dolazi grupa „Mobi Dik". Na kraju su mi dali sve pare. Iako sam bila isplaćena, članovi grupe „Mobi Dik" ipak nisu nastupili u toj diskoteci. Srđan je na osnovu mog lošeg iskustva tražio novac unapred, ali ga nije dobio - priča pevačica i ujedno se priseća još jedne loše situacije iz Australije:

- Bila sam na turneji sa grupom „Doktor Igi". Jedan od koncerata organizovao nam je Milivoje Matović, zvani Miša Kobra, koji je pripadao kriminalnom miljeu. Posle koncerta su nam doneli neko energetsko piće. Čim sam ga popila, pozlilo mi je. Zamolila sam Igora Todorovića i njegovu pevačicu da me odvedu u smeštaj. Ubrzo je i njima bilo loše. Dva dana smo se oporavljali od tog pića.

Inače, pre nego što je doživela veliki uspeh, Zorana je imala lepo, mirno detinjstvo. Svoje najradosnije trenutke provela je na salašu u Novom Orahovu.

- Mama Olga i tata Tomislav živeli su i radili u Beogradu. Za to vreme živela sam kod bake Ljubice i dede Milana Bjelogrlića. Kad bih bila nemirna, baka i deka bi pustili macu u kuću i odmah bih se smirila. Bila sam okružena životinjama. Komšije su imale konje, za kojima sam bila luda - kaže Pavićeva, koja je na salašu vreme je provodila i sa bratom od ujaka, sada glumcem i rediteljem Draganom Bjelogrlićem.

U Beograd se vratila kada je pošla u Osnovnu školu „France Prešern".

„Svi su mislili da ću umreti!"

- Bila sam problematična, mojim roditeljima nije bilo nimalo lako sa mnom. Volela sam da imitiram učiteljice i nastavnike. Organizovala sam bežanja sa časova. Drugari i ja smo od toga pravili spektakl. Krili smo se na krovu neke zgrade, a onda dvogledom posmatrali da li nas nastavnici traže. Ma, svašta sam radila. Jednom nisam bila spremna za čas i smislila sam kako da se izvučem. Ponela sam sa sobom šampon od breze i popila ga kad me je nastavnik prozvao da odgovaram, kako bi mi pozlilo. Iz usta su počeli da mi izlaze mehurići. Svi su mislili da ću umreti! Baš mi je bilo loše. Ne mogu ni da zamislim kako su se moji roditelji osećali kad su ih pozvali u školu. Posle sam se stalno šalila na svoj račun i govorila da ću sledeći put popiti šampon od koprive jer je jači.

U tom periodu, inače, počela da peva u svom prvom bendu, „Bebi blu":

- Taj bend je osnovao Ilija Perić Boga, koji je nažalost nedavno preminuo. Gostovali smo na čuvenoj manifestaciji Hit meseca, što je bio veliki uspeh. Bili smo predgrupa na koncertima „Električnog orgazma". Obožavala sam da slušam Blondi i kopirala sam njen stajling - naglasila je tada, a osim što je bežala s časova i pevala, Zorana je u osnovnoj doživela i prvi poljubac.

- Bilo je to u sedmom ili osmom razredu, dečko se zvao Gale. Kada je trebalo da se poljubimo, navalio je na mene kao mutav. To mi se nije dopalo. Ostavio mi je grozan utisak i dugo nisam želela da se ljubim. Bogu hvala, momci posle njega su popravili taj utisak.

Zorana Pavić, ATAImages/Milan Maričić

Posle osnovne, upisala je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, a onda i Pedagošku akademiju. Uporedo je završila i srednju muzičku školu i počela da peva u „Frenkiju".

- U toj grupi sam provela dve godine. Krajem osamdesetih bili smo gosti na poslednjoj turneji Đorđa Marjanovića u Rusiji. Tamo smo proveli tri meseca. Kada sam napustila grupu, odmah sam započela solo karijeru. Prvi put sam se javnosti predstavila 1991. godine na Jugoviziji, festivalu na kojem je tadašnja Jugoslavija birala svog predstavnika za Evroviziju. Te godine je pobedila Bebi Dol, a ja sam osvojila četvrto mesto. To je za mene bila velika čast - priča pevačica i dodaje da je tada dobila poziv da nastupi na velikom festivalu u Turskoj.

- Poznati novinar Zoran Predić pozvao me je i rekao da direktor muzičkog festivala Česme Ahmed Sam želi da nastupim kod njih. Tamo su odlazili samo pevači koji su pobeđivali na Jugoviziji, poput Doris Dragović i Tajči, a ja sam bila izuzetak. Otišla sam u Tursku i predstavljala Jugoslaviju u konkurenciji sa još 23 evropske zemlje. Pobedila sam! Dobila sam zlatnu česmu i 5.000 dolara kao nagradu. Provela sam tamo sedam dana sa Brigit Nilsen, duom „Mili Vanili" i bratom Silvestera Stalonea, Frenkom - objasnila je, pa dodala kako je iste te godine objavila i prvi album („Kada o tebi mislim"), na kom joj je većinu pesama uradila „Zana".

„Majka mi je to isfinansirala parama iz slamarice!"

- Finansirala ga je moja majka parama iz slamarice! Na toj ploči nalazi se i pesma Dragana Brajovića Braje „Kao što dan ima noć", prva koju je ikada napisao. Ostatak albuma radila je grupa „Zana". Četiri godine kasnije nastupila sam na Budvanskom festivalu s pesmom „Hoću da sam slobodna", koja je preko noći postala hit u diskotekama širom tadašnje Jugoslavije. Od tada je moja karijera išla uzlaznom putanjom.

Mada je na sceni više od 30 godina, ne voli da priča o privatnom životu:

- Imala sam dve velike ljubavi i uspela sam da ih sačuvam od očiju javnosti. Nije lako biti moj muškarac. Veza sa mnom podrazumeva da na sve javne događaje idem sama, a ne sa onim sa kim se zabavljam. To partnerima može da smeta - kaže pevačica i prvi put komentariše priče da je bila u vezi s glumcem Banetom Vidakovićem:

- On je glumčina i posebno biće koje mnogo volim, ali nas dvoje nikad nismo bili u vezi. Kada su mediji o tome pisali, lepo je rekao da nas veže nežno prijateljstvo. U meni će uvek imati prijatelja.

Bane Vidaković, 24sedam/Goran Sivački

Pavićeva, sa druge strane, ne žali što nema potomstvo, jer smatra da i pored toga ima ispunjen život.

- Dete bih rodila samo čoveku kojeg mnogo volim i koji mene voli. Nisam od onih ljudi koji se s nekim dogovore i kažu: „Hej, hajmo sada da pravimo dete!" Pa ne pravimo bicikl, nego živo biće. Za mene je dete plod ljubavi, a ne stvar. Nije bilo moguće da dobijem decu sa onima koje sam mnogo volela, nije važno iz kojih razloga... Imam jak karakter i moje dete bi sigurno to povuklo na mene. Kao takvo, ne bi moglo da se uklopi u svet u kome danas živimo. Možda me je Bog sačuvao da ne umrem na porođaju. Ko to zna... - kazala je, pa objasnila kako ljubav koju jedna majka oseća prema detetu svakako jeste osetila.

Naime, dok je pohađala Pedagošku akademiju, išla je na praksu u Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

- Sećam se da me je jedna devojčica stalno dozivala „mama". Žena koja je radila tamo rekla mi je: „Bože, ovo dete kao da ste rodili. Ima plave oči i prćast nos kao vi". Posle toga sam izbegavala da idem u dom jer se devojčica baš vezala za mene, a i ja za nju - priznala je.

Jedan od najtežih perioda u životu imala je 2008. godine, kada se zadužila zbog stana i koncerta u Sava centru.

„Zbog duga sam se razbolela..."

- Pozajmila sam novac od prijatelja za koncert, pa sam onda uzela i stambeni kredit u banci u švajcarskim francima. Zbog tog duga sam se razbolela. Bila sam pod velikim stresom i dobila hormonski poremećaj, zbog kog sam imala mnogo zdravstvenih problema. Ušla sam u „Farmu" da bih izašla iz dugova, ali ni tada nisam rešila problem, jer mi je honorar isplaćen u ratama. Još nisam vratila sve dugove. Kada se to bude desilo, taj dan ću da slavim kao svoj drugi rođendan. E, onda ću opet da napravim koncert u Centru Sava, taman da se ponovo uvalim u dugove... Najslađe se smejem na svoj račun - rekla je pevačica, koja je svojevremeno sve kafane po Evropi obišla sa Suzanom Mančić i Erom Ojdanićem.

Suzana Mančić, ATAImages/Milan Maričić

- Devedesetih smo nastupali pred punim stadionom u Beču. Posle nastupa, dok smo čekali da nas isplate, Era je počeo da kuka da od novca nema ništa. I Suzana se nervirala, pa je rekla: „Ne mogu više ovo da podnesem, moram da se udam". Kladila sam se s njima da ćemo biti isplaćeni. Tada je Era predložio: „Ako bude tako, svratićemo na piće u svaku kafanu na koju naiđemo do Beograda"...

Era Ojdanić, ATAImages/Antonio Ahel

- Čovek nam je platio, i mi smo u povratku svratili u svaku kafanu. Šalili smo se da ćemo od Beča do Beograda putovati mesec dana - zamljučila je.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi