Slabinac je njoj posvetio pesmu „Zbog jedne divne crne žene"! Samo jedno ga je na to nateralo
Takođe, svojevremeno su ih vezivale i jake emocije
Pevač Krunoslav Slabinac - Kićo preminuo je na današnji dan, 13. novembra, 2020. godine. Umro je u bolničkoj sobi zagrebačkog KBC-a, prema ondašnjim napisima, gde je oko tri meseca bio na lečenju. Njegovi najbliži nadali su se poboljšanju njegovog zdravstvenog stanja ali, kako se navodilo, doktori su nekoliko puta u to vreme bili u situaciji da ih pripremaju na najgore.
Za sobom je ostavio brojne hitove poput „Da li znaš", „Plavuša", „Stani suzo, stani"... Među kojima je svakako i „Zbog jedne divne crne žene" koju je, kako se u jednom momentu saznalo, posvetio ni manje, a ni više nego Mirjani Antonović - koja se u fokusu javnosti našla zbog suđenja s Miroslavom Ilićem zbog dokazivanja očinstva sina Devina.
Kićo je Mirjanu upoznao pre mnogo godina na jednoj turneji i odmah se, kako se i nekad isticalo, zaljubio u nju. Stihove „Crne žene" ispisao je u avionu i po povratku s iste, dok je muzika nastala dan kasnije, kad je već bio u Zagrebu. U intervjuu u Plavom Vijesniku iz 1972. i sam pevač progovorio je otvoreno „o jednoj divnoj crnoj ženi" - upitan odakle mu inspiracija za ovu numeru, kazao je najpre:
– I pre svoga odlaska u SAD, razmišljao sam da napišem i posvetim pesmu crnokosim devojkama. Povod je bio moj zid u dvorištu zbog čega me svaki dan stanari grde. Naime, jedno jutro zid je osvanuo išaran ovom rečenicom: „Devojke, baš ste lude što volite ovog Kiću koji misli da su samo plavojke zgodne žene! A mi crnke?" Ispod toga potpisi dvadesetak verovatno crnokosih devojaka.
Onda, naprosto se bilo nametnulo pitanje da li crnka o kojoj se peva i zaista postoji. On je na isto odgovorio potvrdno.
„Zaljubio sam se kao dečak!"
– Da, ali da sam znao koliko ću zbog toga propatiti i drugima naneti bola, ne bih ništa pisao... Prestao bih da pevam. No, da krenem od početka. Odleteo sam u Njujork na turneju i tamo sticajem okolnosti upoznao divnu crnokosu devojku. Zaljubio sam se kao dečak. I kao uvek u našoj profesiji, dolazi ono najteže. Odlazak. Ne znam da li su to već godine ili sam po naravi takav, ali sam u avionu strašno patio. U toj srebrnoj ptici su se svi oduševljavali izlaskom sunca, a ja sam sedeo tužan i sam... - kazao je bio Slabinac.
„Daleko me nosila ptica srebrnih krila,
u zemlju u kojoj je nekada i ona bila,
toliko sam želio sreću i ljubav bez kraja,
ali život me odnio dalje, daleko od nje...
Zbog jedne divne crne žene... "
Ni tada se, međutim, nije zaustavljao.
- Tu sam napisao tekst, a kompozicija mi je već polagano „sela" u uvo... U Zagrebu sam je završio, a zatim snimio na ploču. Postala je tražena jer je iskrena i napisana u jednom dahu - smatrao je pevač.
Pošto je bio upitan šta ga je tačno toliko povredilo, posebno je otvorio dušu.
„Ni od koga je nisam krio!"
– Naše poznanstvo i ljubav povredili su me na vrlo grub način. No, da kažem malo više o toj tajanstvenoj, kako su je neki nazivali. Zove se Mira i rodila se i živela u našoj zemlji sve do svoje četvrte godine. Zatim je otišla u Sjedinjene Države. Posle toliko godina, sada je došla ovamo i, nakon mesec dana, pojavio se mali intervju u jednom listu. Šta je tu svega nadrobljeno. Nisam verovao svojim očima. Žao mi je zbog nje. Jedna iskrena inspiracija i ljubav tako su povređene. Nije mi jasno zašto su se okomili na mene. Ni od koga nisam sakrivao Miru, vodio sam je svuda sa sobom; i na izlete, na koncerte. Volimo se iako je pre bila udata, a to je zaista samo naša stvar. Zašto nisu mogli da budu kavaljeri prema jednoj ženi, a ne da je bezobzirno napadnu kojekakvim izmišljotinama - zapitao se, a onda dodao i:
„Ružno smo se rastali..."
– Ona je tada bila u braku koji je bio pred raspadom i, kako je napisala u svojoj knjizi, mi smo se našli i uklopili jedno drugome u život. Nismo o tome smeli ni govoriti. Prepreka je bila što je ona navikla na život na njujorškom asfaltu i dolazak u Osijek ili Zagreb nije dolazio u obzir, a ja se nisam video tamo. Ona je to naprasno prekinula, kako to već žene znaju; našla je nekog drugog i prevarila me je, da bih ja nju ostavio. Jako smo se ružno rastali, ružno za mene, ali o tome neću govoriti. Bilo je to 1974. godine. Nismo se više čuli nakon toga, ali zajedničke prijateljice rekle su mi da se isplakala kad je saznala da sam se oženio. Pesmu sam napisao njoj, iako je ona tinjala u meni i pre, samo je bilo dovoljno da upoznam nekoga kome ću posvetiti tekst – kazao je onda Kićo.
Pročitajte još:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari