Bol za ocem nikad neće proći! Amidžić se uoči praznika prisetio onih koji više nisu sa nama: Imam osećaj da će se Marinko vratiti...

Ognjen Amidžić skoro 30 godina je na našoj javnoj sceni, a uticajno je i dobro poznato ime širom Balkana više od dve decenije. Otkako je 2008. godine počeo sa vođenjem emisije "AmiDži šou" postao je jedno od najprepoznatljivijih i najpopularnijih domaćih TV lica.

U susret praznicima sreli smo se sa Ognjenom, koji je za 24sedam govorio o mnogim temama. Pored toga kako će provesti vreme tokom praznika, voditelj se vratio desetine godina unazad - u svoje detinjstvo, pa se ispred objektiva naše kamere prisetio i nekih od najbolnijih trenutaka iz života.

24sedam/Danilo Krša

Kako ove godine provodiš paznike?

- Volim novogodišnju atmosferu, kitiš jelku, pada sneg, ali ne hvata me obično neka posebna euforija. To je samo 32. decembar (smeh). Mada volim okupljanja, Nova godina, Božić, svi smo tu, ima posebne topline što sam oduvek voleo. Obično su mi Nove godine radne, kao što je i ova, ali se trudim da van posla svaki trenutak provedem sa porodicom, jer mi svi moji poslovi oduzimaju mnogo vremena.

Moglo bi se reći da si vrlo svestran, pored emisije i novinarstva, baviš se i muzikom, produkcijom, nedavno si izdao i svoju liniju garderobe. Šta je ono što te motiviše?

- Pa, sve je to proisteklo iz mog primarnog posla, a muzika mi je ventil. I meni i Marinku je tada trebalo nešto drugo, van ustaljenog ritma. Tako su nastali "Flamingosi" iz hobi-ventila, koji je bio toliko dobar. Sa muzikom definitivno nismo počeli zbog novca, stvarno smo uživali i nismo puno zarađivali jer smo imali uvek velike troškove. 

Koji ti posao donosi najviše prihoda?

- Definitivno moj primarni posao, televizija. Sve ostalo funkcioniše dobro i sve je organizam za sebe.

Prijateljstvo sa Marinkom Madžgaljem

ATAImages/ A.A.

Spomenuo si Marinka. Da li pamtiš neku Novu godinu koju si dočekao sa njim?

- Naravno da pamtim, jedne smo čak i svirali ispred Skupštine, to je bio urnebes! Bili smo kod njega u stanu, tu je blizu stanovao, i onda smo na binu izašli kao iz kuće, u bademantilima. Sećam se da je bilo prehladno, ali je to bio super doček.

U kakvom si odnosu ostao sa njegovom porodicom?

- Mi smo svi ostali u ok odnosima, svi smo u kontaktu. Naravno da nam svima nedostaje... Kad god neko od bliskih ljudi ode, nikada nisam imao tu svest da ga zapravo više nema. Toliko imamo zajedničkih uspomena, da imam osećaj kao da samo trenutno nije tu. Kao da je negde otišao i da će se vratiti, jer je često u našim pričama, sećanjima... 

Sećanje na oca

Od bliskih osoba takođe si izgubio i oca kada ti je bilo samo 16 godina. Kako su izgledale Nove godine u vašem porodičnom domu?

- Nove godine kojih se ja sećam iz detinjstva su bile najlepše, porodične. Bili smo svi kod kuće, otvarali poklone u ponoć, to ludilo i taj adrenalin se više neće ponoviti. Od tada je prošlo više od 30 godina, sve se od tada promenilo, sam stil života. Smatram da je bilo lepše tada nama, ali je danas tako kako je, nema nazad. 

Šta je ono što si usvojio od oca u vaspitanju, pa sada to primenjuješ i na svog sina?

- Tata je bio strožiji, mama je tu uvek bila glavna, naročito posle, kada je preminuo. Ali, zbog posla je on generalno sa nama provodio manje vremena. Bio je strog i autoritativan, ali u kombinaciji sa drugarskim odnosom. Prirodno sam verovatno od njega nešto poneo, trudim se da imam dobar pristup sinu, Matiji, da mogu da doprem i utičem na njega takođe na drugarski način. Dok Danijela ima daleko ozbiljniji pristup.

24sedam/Danilo Krša

Da li možeš da uporediš svoje detinjstvo sa detinjstvom svog sina danas?

- Mi smo živeli u Šapcu, u manjoj sredini, sve je bilo potpuno drugačije. Činile su me srećnim drugačije stvari. Mom sinu je sada dovoljna nova igrica za telefon ili tako nešto. Danas se sve svodi na tehnologiju, ali se trudim da ga usmerim na sport i zdrave stvari.

Po tvom ocu i još dvojci novinara koji su poginuli 1991. godine, na ratištu na Baniji, je jedna ulica dobila naziv, a podignut im je i spomenik u Šapcu. Koliko ti je to značilo?

- Sve je to lepo i zaista sam zahvalan svima koji su to poželeli, napravili, uradili. Ali ono što je meni bilo bitno jeste što je ceo grad tada došao na sahranu. Znao sam da su ga svi ljudi u gradu voleli i poštovali, kao uostalom i mog dedu. Bili su vrlo pošteni ljudi. Mnogo mi je bitnije što je svima moj otac ostao u lepom sećanju, to je ono što je najvažnije. To je stvar koja je veća od svakog spomenika, koji će svakako ostati kao zapis o jednom vremenu.

Da li te i dalje boli što ubica nikad nije pronađen i adekvatno kažnjen, što pravda nije zadovoljena?

- Naravno da me boli, ali u mnogo čemu nema pravde. Prema našem narodu, kroz istoriju. Kako da opravdamo Jasenovac, ubijanje dece?! Nikada nećemo imati adekvatan odgovor na to, pa o kakvoj pravdi da pričamo. Ali ok, bio je rat i to je prosto tako. Sve i da sada, nakon 30 godina pravda bude zadovoljena, ništa mi to ne bi značilo.

24sedam/Danilo Krša

Da li možeš da izdvojiš momenat kada ti je otac najviše falio?

- Bilo je mnogo teških trenutaka, ne znam šta bih izdvojio. Ipak je to proces koji traje i uvek će imati svoju bol i svoju težinu.

Koliko je tvoju majku promenila njegova smrt, kako je to sve podnela?

- Sigurno da se promenila čim je morala da preuzme sve na sebe. Trudila se da sestra i ja, koliko god je moguće, ne osetimo nedostatak oca ili bilo čega, i to u vreme koje je bilo nenormalno. Ceo život je posvetila nama, sada kada razmislim, verovatno je morala da bude jača nego što jeste, a opet da nama ne pokaže slabost. Imala je svu pomoć od ostatka rodbine. Ona je vrlo posebna žena i ne znam šta bih više rekao, osim jedno veliko hvala mojoj mami. 

Emisija AmiDži šou

Mnoge zvezde, iz skoro svih sfera, si ugostio u svojoj emsiji. Da li postoji neki gost kojeg bi izdvojio po tome što ti nije "legao", ili ti je bilo neprijatno u emisiji?

- Predugo ovo radim, a radeći ovaj posao naučio sam da mogu da pričam sa svima, od akademika do, na primer, beskućnika. Jedino mi se dešavalo da ljudi od kojih se najviše očekuje, ne daju dobar materijal za emisiju, i to je jedino što mogu da izdvojim. Ili kada se stvari malo otrgnu kontroli, u nekom smislu, za moj ukus, ali ništa strašno.

Da li se možda situacija otrgla kontroli kada si poslednji put ugostio Jelenu Karleušu?

- Ne. Meni je ona uvek bila drag gost, uvek sam imao šta sa njom da pričam, samo što je, prilikom poslednjeg gostovanja, bilo nekih problema. Naime, dugo se pre toga nije pojavljivala na Pinku, ali pošto ja nisam deo tih nazovi "problema", onda i nisam učestvovao u tome. To je jedina razlika. Možda je delovalo kao da nam je neprijatno, jer prosto nisam hteo da budem deo toga.

24sedam/Danilo Krša

Da li te degradira kao novinara to što se intenzivno baviš rijaliti programom i često ugošćavaš učesnike tog formata u svojoj emsiji?

- Ne, nimalo. Generalno svi se bave njima, mediji, portali... I ja tako menjam kurs u zavisnosti od toga kako idu stvari. Ja tretiram u emisiji ono o čemu se priča, piše, što je jednostavno fenomen, pa tako i to. To zanima ljude, a moj je zadatak da ih pozovem i ugostim jer ću tako dobiti ono što hoću, odnosno pažnju javnosti.

Da li postoji neko koga ne bi ugostio u emisiji ili nešto što ne bi uradio zarad posla, jer se kosi sa tvojim moralnim načelima?

- Ne. Ne znam šta bi to moglo biti. Našao bih način da popričam sa bilo kim, ma šta god da je uradio. Društvene mreže, portali od njih prave zvezde, a ne televizija. Sada su svi modeli aplikacija, društvene mreže, sve je prilagođeno korisniku, a televizija ne. Ko neće da gleda, promeniće kanal. Odavno ljude više zanima neka luda ili tužna, nego dobra priča. 

Da li misliš da su mediji mnogo pažnje pridali ljudima koji to ne zaslužuju?

- Odavno, ali to govori o nama. Ne krivim ni društvo ni medije, mediji to više ne diktiraju. Gledanost je ta koja nameće o čemu ćemo pisati, snimati... Jedino rešenje bi bilo da se na sve stave restrikcije i da postoji kontrola šta će se puštati u etar. Mnogo je teško sada ovako raditi. Postane nam bitan čovek koji se sam uključuje na Instagramu. Najviše pratilaca na Instagramu imaju žene koje lepo izgledaju, koje imaju neke atribute i samo to slikaju. Onda im firme daju da reklamiraju prozvode i tako zarađuju. I zarađuju bolje nego da rade u bilo kom mediju. Ali šta mi tu možemo. Evo, da sada meni ljudi kažu da raskopčam košulju jer ljudi to vole i ja ću od toga zarađivati, što onda da ja to ne radim? 

ATAImages/ G.G.

Supruga Danijela i porodica

Ti i tvoja supruga Danijela delujete kao idiličan i skladan par. Da li se ipak ponekad desi da dođe do neke čarke ili svađe među vama?

- Normalno da se desi. Ne valja da je sve baš tako savršeno. To su sitne rasprave, neslaganja... Posvađamo se najčešće oko moje aljkavosti (smeh). Sitnice.

Mnogi ne znaju da iza sebe imaš još jedan brak. Da li si tek sa Danijelom spoznao šta je zapravo ljubav i kako bi brak trebalo da izgleda?

- O tome ne pričam, ne osvrćem se na to. Smatram da je tako najpoštenije i najljudskije. Svaka priča je za sebe. Smatram da je takvo vreme, a posebno ono koje tek dolazi, da će brak kao brak verovatno biti prevaziđena institucija. Najbitnije je da se sa nekim slažeš. 

Da li si ljubomoran tip i da li si imao neku ljubomornu scenu sa suprugom?

- Nije toga bilo jer mi ona zaista ne daje povoda, uvek smo rešavali stvari na najbolji način. A inače jesam ljubomoran po prirodi. Ipak, mi se tako dobro znamo i imamo potpuno poverenje, da nikada nije bilo ni povoda, a ni razloga za ljubomornim scenama.

O kojim još zanimljivim temema smo pričali sa Ognjenom Amidžićem, pogledajte u video snimku koji sledi.

 

 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi