Vesna Dedić o popularnosti u detinjstvu i školovanju: Studirala sam u vreme siromaštva, sankcija i radila za platu od tri marke

Voditeljka i književnica Vesna Dedić jedna je od retkih javnih ličnosti koje su imale bezbrižno detinjstvo i nesebičnu podršku roditelja tokom školovanja.

Nakon što je završila Gimnaziju „Slobodan Škerović“, Vesna se uputila na studije u Beogradu gde je završila Filološki fakultet, a u intervjuu za 24sedam, voditeljka se prisetila svog detinjstva, prvih uspeha i otkrila kada je prvi put osetila tu snagu popularnosti.

Ona je sa nama podelila i fotografije sa njenih javnih nastupa koji su je vinuli u novinarske vode. Ono što je takođe primetno jeste da je Dedićeva i tokom školskih dana bila visoka i tada je nosila kratku frizuru, za razliku od danas.

Kakvo je bilo Vaše detinjstvo? Mnoge javne ličnosti kažu da ih život baš nije mazio, ali da ih je baš taj period života naučio pravim vrednostima, koja je Vaša priča i šta ste naučili?

– Ja sam od onih koja je imala bezbrižno detinjstvo. Toliko bezbrižno da kada sad sve saberem i oduzmem znam da sve što radim u životu je u stvari pokušaj da sebi obezbedim ponovo taj osećaj bezbrižnosti. U kući sam naučila da se sve stvara ogromnim radom, da je sramota ležati i kukati, da je izboriti se za slobodu najveći dar i da nikada ništa i nikom ne smeš oteti makar bio gladan. Bilo je u kući zabranjeno lagati i zabranjeno dugo biti tužan i besposlen. I danas kada jednom godišnje poželim da spavam popodne imam osećaj krivice.

Srećan i tužna trenutak iz detinjstva koji vam je i dan danas ostao urezan u sećanju?

– Smrt bake sa kojom sam najviše volela da provedem vreme i od koje sam nasledila osmeh i naviku da se smejem i budem optimistična čak i kada ništa ne valja. Eto, to je jedini trenutak tuge kojeg mogu da se setim. Sve ostalo što je ostalo u sećanju je milion trenutaka sreće. Sećam se plave škode, prelepe mame, tate koji priča kuda prolazimo i mene i mlađeg brata koji pevamo na zadnjem sedištu kola dok idemo na more. Sreća je i svaka pomisao na atmosferu u stanu u kojem je sve na svom mestu kada tata dolazi sa posla, mama ga ljubi na vratima i sve četvoro dugo ručamo i pričamo šta se dešavalo tokom dana. Sećanja na to vreme bezbrižnosti su obeležila i odrastanje mog deteta jer sam navike iz svog detinjstva prenela i na Lenkino odrastanje.

Koliko ste bili popularni u školi i da li ste bili od onih devojaka koje vode glavnu reč?

Nikada nisam ni tada ni sada ni umela ni volela da vodim glavnu reč, ali jesam bila dete čije su talente i kvalitete prepoznavali i drugari i nastavnici. Uvek sam bila znatiželjna i vredna, bavila se aktivnostima čiji su uspesi bili javni, pa sam prvu popularnost i situaciju da svi u gradu pa u nekim trenucima i u Jugoslaviji znaju moje ime i prezime doživela u osnovnoj školi. Zato se valjda virus ove polularnosti u zrelim godinama nikada nije zalepio na mene jer sam odavno stekla antitela.

Da li su drugarice na Vas tada bile ljubomorne i da li postoji neko iz tog perioda školovanja ko je ostao kao prijatelj za ceo život?

Imam mnogo prijatelja iz tog perioda. Sa nekima od njih koji su iz Titograda doši u Beograd da studiraju i ostali i danas sam vrlo bliska i to je moj ozbiljan kapital.

5. Koliku ste podršku imali od roditelja tokom studija?

Neizmernu. Ja sam studirala u vreme građanskog rata, siromaštva i sankcija i radila devedesetih za platu od tri marke. Pomoć i podrška roditelja bila je neizmerna. Sećam se i danas paketa koje su mi slali vozom i kovanice od deset maraka u kesi sa šećerom – rekla je Vesna Dedić u intervjuu za 24sedam.

Pročitajte još

Sedam dana najveće tuge: Vesna Dedić ćerku je gledala u polusvesti, a nije mogla da joj pomogne

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi