„Da li dete mora toliko da plače"? Kristijan detaljno o drami kroz koju je prošao u Hrvatskoj: Satima smo čekali, a visio mu je komad mesa!
Mali Kosta bio se posekao, zbog čega mu je hitno bilo potrebno ušivanje
Kristina Spalević i Kristijan Golubović nedavno su s najmlađima odmarali u Hrvatskoj, gde su zatim i doživeli veliku neprijatnost pošto im se sin Kosta povredio. Mališanu je, naime, zbog posekotine bilo hitno potrebno ušivanje, a neljubaznost medicinskih radnka ostavilo ih je u potpunom šoku.
Zbog svega što im se izdešavalo, štaviše, bivša zadrugarka razmišlja i da tuži bolnicu u kojoj su mnogo više vremena proveli čekajući da dete bude zbrinuto. Golubović, oglasivši se za jedne medije, izneo je detalje njihove drame od trenutka kada mu se naslednik povredio, pa do momenta kada mu je ukazana neophodna pomoć, na šta su satima čekali.
- Sinu sam ja odmah previo ranu u kafiću na plaži. Mislim da su se i oni krstili kako sam to previo. Prvo su mislili da je neko profesionalno uradio to. Pogledali su mu ranu i rekli da oni nemaju konce i igle da ušiju detetu ruku, nego da moramo da idemo za Split. I stalno su ponavljali: „To morate platiti". Dobro, bre, čoveče, daću krv, daću srce. Bar imamo para kao salate, pa platićemo, nećemo sigurno da zaboravimo. Kulirao sam, jer znam sebe jednostavno da, kada su žena i deca u pitanju ili bilo tako neko ko je slab, a ne može da se odbrani, rigorozan sam i surov, ne mogu da budem drugačiji. Bio sam u autu sa mlađim sinom, a Kristina je s mojim prijateljem išla to da završi - kazao je najpre on, pa je onda dodao:
Pročitajte još:
- Bio sam tu ispred, vratili su se sa zavijenom rukom tako da je ruka prokrvarila za manje od minut i po. Onda sam se vratio u apoteku između Splita i Omiša, kupio sam zavoje, sve što mi je bilo potrebno i opet sam bandažirao detetu ruku da bi stala krv. Otišli smo u bolnicu u Splitu, tamo je bilo desetak starijih ljudi. Jedno dete od 13 godina koje je uganulo nogu, bilo je stabilno i svesno, sedelo i čekalo su je red. To vam je red kao kad dođete u mesaru pa dobijete svoj broj i vi čekate da vam naseckaju šunku. Međutim, niko nije imao takta da je naše dete krvavo, da vrišti, da ga boli ruka, da mu visi komad mesa sa dlana. Da je to beba od godinu i po dana čija je majka krvava po leđima, po rukama. Grozno je izgledalo, ja sam išao za Kristinom i brisao je da ne izgledamo kao sa ratišta. Da ne pomisle da nam se ne znam šta se desilo, ali stvarno je trauma velika. Sve sam ja to prolazio hiljadu puta i na asfaltu i na nekim drugim mestima gadnim i to je meni bilo, hajde da kažem, stresno, ali donekle i normalno, ali Kristina je bila izbezumljena. Ona nije htela da se odvoji od deteta. Kažem: „Daj ga meni da bih kontrolisao šavove", em sam u materiji, dve hiljade kopči imam na sebi... Znam šta može da se uradi. Da se uštine rana, da se malo razdvoje šavovi pa da tu viri - nabrajao je za „Telegraf" potom Golubović, ističući da bi, da je bio taj koji ušiva, stavio četiri kopče ne bi li sanirao šta treba na najbolji mogući način.
- Oni su rekli da treba svaki drugi dan na previjanje. Još dva dana smo ostali tu. Detetu sam tri puta dnevno previjao ranu sa adekvatnim lekovima. Međutim, da ne bi došlo do komplikacija da moram da idem na kontrolu, da skinem konce... Jer ja uvek skidam konce svojoj deci i sebi. I Kristini sam skidao posle carskog reza. Odlučio sam da dođem u Beograd i da budemo svoji na svome. Ne znam u kojoj zemlji sveta uđe beba u čekaonicu sa razvaljenom rukom od pepeljare, znači to nije mala rana i treba odmah da se ušije. I pazite, pravilo jedno u medicini, ako se ne razumete ili u hirurgiji, da rana koja treba da se zašije, što se pre zašije, to je bolje. Ona institucija medicinska, da odluči da dete od godinu i po dana ostavi u hodniku na klinici, da čeka skoro četiri sata da bi mu stavio tri je*ene kopčice? To je meni bilo... Hteo sam da uđem unutra - kazao je onda, pa ispričao i zašto nije bio unutra sa ženom i detetom.
„Dobiće mi dete fras!"
- Bio sam u kolima četiri sata sa drugom bebom. Navijači su dolazili polupani, pijani. Tu je bio haos policije. I pobegao mi je pas iz kola, jer sam u kolima držao klimu, 40 stepeni je taj dan bilo. Meni je drug iz Splita, došao sa kardiologije, sa braunilom na rukama i rekao: „Čoveče, pobogu šta se leči, što čekate toliko?". Kažem (da) ne znam, ma moraju to dete primiti već jednom samo kopčice da mu stave da se smiri, da promeni atmosferu, da ne sedi među deset ljudi tamo i da plače. I onda je njoj neko izašao, tehničar, u hodniku, mislim, ne daj Bože da sam bio u tom hodniku, i rekao: „Da li to dete mora toliko da plače, umirite ga". Strašno. Kako da umiri dete koje vrišti i ona je rekla: „Dobiće mi dete fras".
Zatim, Kristina se nadovezala rečima:
- Prvo je izašao taj tehničar i pitao me je da li on mora toliko da plače. Kažem: „Pa ja bih volela da ne mora da plače, da ste agilni bili, da detetu ušijete ranu". To je tri sekunde. Veruj mi, nije postao nijedan teži slučaj, sve su ljudi svesni, normalni. Verujem da je neko imao povrede koje možda nisam videla, koje nisu vidljive, ali svakako, pritom i oni su čekali ko zna koliko. E, onda je naišla jedna sestra, koja je rekla: „Niste jedini, evo čeka i ovo dete, pa ćuti". Dete ima 13, 14 godina. Znači, porediš dete koje je svesno i koje je uganulo nogu i porediš bebu rasečenu kojoj se hladi rana, katastrofa. I ja kažem: „Pa dobro, dete će me dobiti fras od plakanja". Ona mi kaže: „A šta vam znači to fras?" Kažem: „Pa dobro, izvinite, ja pričam srpski, kod nas se tako kaže". Kaže: „Pa morate da mi kažete na hrvatskom." Kažem: „Pa rekla bih vam, ali mi se ugasio telefon, upravo, ne mogu, na Gugl prevodiocu da ukucam". Pritom, posle su mi, kad sam izbacila „stori", Hrvati pisali kako svi kod njih kažu fras i kako se ona samo pravila. Tako da je to bila čista diskriminacija, mislim, šta to treba znači? - priča ona za pomenute medije, pa dodaje:
- Nisam razmišljala o tužbi, ali možda i uradim to, Pa ne, mislim, van svake pameti je to, čist bezobrazluk. Sem toga nismo doživeli još neku neprijatnost. Videla sam neke komentare po portalima, kao: „Jao vidi, kao, kako može da slika dete tek ušiveno", a ta slika je bila posle pregleda, a ne posle ušivanja - kazala je Kristijanova supruga.
Na kraju razgovora poručila je da se mališan sada sasvim dobro oseća.
„On je junak!"
- Kosta je junak. Posle toga nijednom nije zaplakao, ni zakukao, čak je ulazio u more - zaključila je ona.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari