Lukas je prvu ženu još na venčanju prevario! Novi odlomak iz pevačeve knjige: Kakav sam ja dripac bio! (FOTO)
Umislio sam da me moja žena ne zaslužuje, da sam ja nešto iznad nje. I da sam je prevazišao. A ona je patila, opisivao je, ne propuštajući nijedan detalj
Aca Lukas u knjizi „Ovo sam ja”, između ostalog, opisao je i svoj prvi brak. Svetlana je bila pevačeva prva velika ljubav, sa kojom je bio osnovao i porodicu. Danas, međutim, u kontaktu su samo ukoliko je to neophodno. Ekipa portala 24sedam došla je u posed folkerove biografije, te vam ovaj odlomak prenosimo u celosti.
„U svakom kraju Beograda, a posebno na Karaburmi, postojale su devojke, malo starije, koje uvedu klince u ljubavni život. Tako je i u mom kraju živela devojka koja je nekim posebnim čulom osećala kada bi trebalo presresti klinca i naučiti ga bar kako se ljubi. Kad je došao red na mene, presrela me na ulazu u zgradu. Uvukla me u mrak i neprestano se đavolasto osmehivala. A kad mi je uvalila jezik u usta samo što se nisam udavio i dodatno šlogirao!
Mislio sam da mi je pljunula u usta! Otrčao sam kući, tuširao se dva sata. Neprestano sam ispirao usta. Sutradan je ceo kraj znao da sam postao muškarac. Bar delimično. Prvi put sam se zaljubio u sedmom razredu. Rastali smo se a da se nismo pošteno ni poljubili. Prava klinačka ljubav.
A onda je u moj život ušla Ceca. Svetlana.
Aca Lukas, Aca Lukas „Ovo sam ja”, Foto: 24sedam
Bilo je to vreme kad se recitovala pesma Pere Zupca „Mostarske kiše”. U Mostaru sam voleo neku Svetlanu, jedne jeseni… Ovo je bila Svetlana s Karaburme, što je bitna razlika. Ona je stalno bila tu, uz mene, a ja, klinac, nisam shvatao da je to ljubav. Bila je devojčica iz komšiluka, drugar u svim đečačkim nestašlucima. Gde je Aca, tu je bila i Ceca. Kad smo počeli da se zabavljamo, nismo se kre*ali prvih šest meseci. Bilo me sramota i da pomislim na to jer sam je iskreno voleo. Bruka! A ovi moji zapitkuju: „Je ti popu*ila?” Bilo je najčešće postavljano pitanje. A da se to dogodilo prvog dana zabavljanja, kako to obično biva na Karaburmi, zaključio bih da je ku*va – zbogom ljubavi! Ceca i ja smo se iskreno voleli. U proleće 1991. godine rekla mi je da je u drugom stanju. Izračunali smo da će se dete roditi u oktobru – pisao je on, koji je, kako je objasnio, eskivirao vojsku lažnom potvrdom da je kao mali pao na glavu, pa kao posledicu imao šizoidni poremećaj ličnosti s posebnim konfliktom s majčinom figurom.
„Ceca je cvetala od sreće. Tog leta 1991. godine otišli smo na more. Bio je to kraj mog momačkog ludovanja. Bar sam tako tada mislio.
Svadba je bila na splavu „Lukas”. Dvesta svatova. Svirali su moji prijatelji, a ja sam povremeno uzimao mikrofon.
Aca Lukas sa Cecom, Aca Lukas „Ovo sam ja”, Foto: 24sedam
Dan je počeo po svadbenom protokolu, koji sam ja prilično okrnjio. Otišao sam s prijateljem da na svečani dan okušam sreću na poker aparatima. Kad sam se vratio kući, harmonikaš je uveliko uveseljavao goste. Ispred zgrade su cepali trubači, a Cecina majka je pevala s njima. Dobro sam se nabario i u takvom, svadbarskom raspoloženju, krenuo na „Lukas”. Ceca je bila u blagoslovenom stanju i samo se smeškala.
Ne sećam se baš mnogo detalja sa svadbe. Znam samo da se odnekud pojavila jedna moja bivša devojka iz srednje škole i da smo se ljubili u ve-ceu. Žene su čudo. Posle žvalavljenja sa mnom s osmehom je čestitala mojoj supruzi ulazak u bračne vode.
Živeli smo u početku kod mojih roditelja. Ceca je u svemu bila žena za primer. I moji roditelji su je voleli jer su je poznavali i kao klinku. A voleli su je i zato što sam je ja voleo. Moja majka mene voli najviše na svetu i, nije fraza, voli i poštuje sve što ja volim. Doduše, ona voli sve da zna, ali sam ja uvek pravio distancu. Za njeno dobro, da je sačuvam od nje same. Moj ćale je odobravao sve što smo Ceca i ja radili. On je bio takav čovek. Nije voleo nikome da popuje. Zato su ga ljudi voleli i poštovali. Svadba je bila u julu 1991. godine, a u oktobru se rodila moja ćerka Miljana. Iscepali su mi košulju, iako je taj običaj vezan za rođenje sina…
Aca Lukas sa Cecom, Aca Lukas „Ovo sam ja”, Foto: 24sedam
Lazar se rodio 1995. godine. Nisu mi iscepali košulju jer su to uradili četiri godine ranije kad sam dobio ćerku. Kad se nedavno pojavila vest kako je moj Lazar traži posao, osvanuli su tekstovi sa znacima čuđenja. Moj sin nije Indijanac, ušuškan uz oca pevača! On neće da se ku*či na račun očevog imena. Moj sin je normalno dete. Naravno da je tražio posao jer neče da sedi kod kuće kao džabalebaroš, da se slika za novine i živi od očeve slave. Nedavno je završio obuku u Telekomu i zaposlio se. A bilo je lutanja na tom putu do prvog pravog zaposlenja. Radio je jedno vreme kao vozač u „Grandu”. Rekao sam mu kako su oni vispreniji, radeći prvo sporedne poslove, pohvatali kontakte i počeli potom da se bave menadžerskim poslom. Ta ideja mu se svidela. Posle tri meseca, pozvao me je telefonom.
– Ćale, opasna ti ona fora s kontaktima. Radiću ovo još šest meseci, da pohvatam još neke veze, pa ćemo onda Milanče i ja da radimo tebe.
Pozvao sam Cecu da joj čestitam kakvog je genija rodila.
— Pa, dobro, otac si mu – odgovorila je lakonski.
Imao sam 27 godina i dvoje dece, što bi stari ljudi rekli – ozbiljan domaćin. Danas mi je jasno da sam bio suviše mlad kada sam dobio prvo dete. Pravo vreme za decu je 30 godina, kad već postoji solidno životno iskustvo. Lako je naknadno filozofirati. Dok iskreno volim, kod mene nema prevare i švrljanja. Nisam od onih ljudi kojima ljubavnice održavaju brak. U kući nema se*sa, tata je gazda, a tamo negde ga čeka neka teta. Imam poznanike koji više godina imaju ljubavnicu i tako održavaju brak, koji u stvari više ne postoji. A nemaju hrabrosti da se razvedu. Popularnost je zao drug! Ceca nije dolazila na mesta na kojima sam pevao. Znala je da sam mangup koga je vaspitala Karaburma. Ipak, volela me je i verovala mi je.
Danas tek shvatam koliki sam ispao dripac prema prvoj ženi, mojoj prvoj, pravoj velikoj ljubavi. Pravi dripac! Umislio sam da me moja žena ne zaslužuje, da sam ja nešto iznad nje. I da sam je prevazišao. A ona je patila. Sada znam da je u to vreme upravo ona bila žena za mene, tihi pratilac mog uspona, divna majka, poštovalac mojih roditelja.
…Kad smo se preselili na Banovo brdo, počeo je drugi deo braka s Cecom. Moj brak je za komšije bio idealan brak. Ceca i ja se nikad nismo svađali. I to nije dobro. Valja ponekad izbaciti muku iz sebe. Počeo sam da švrljam. Ceca me nikad nije uhvatila u prevari, mada je sigurno naslućivala. U stvari, jednom me je ukebala, ali je to više ličilo na francuski vodvilj.
Leta sam tada provodio u Crnoj Gori. Iznajmim stan, a uveče negde pevam. Tog leta smo iznajmili stan u Tivtu, u jednoj zgradi na drugom spratu. Istovremeno sam iznajmio garsonjeru na poslednjem spratu. Ceca nije znala za tu garsonjeru u koju sam dovodio ribe. Bilo je to vreme kada su se tek pojavili mobilni telefoni i kupovali su ih samo lovani. Naš iznajmljeni stan nije imao telefonsku liniju, pa sam ja kao išao kod nekog komšije da telefoniram. Ceca nije proveravala da li lažem.
– Idem da telefoniram – kazao sam Ceci, izašao iz stana i produžio u garsonjeru.
Došla riba, sve ide po planu. Zazvoni telefon.
– E, kume. Provalila te Ceca. Iznela je stolicu u hodnik ispred vrata, rešava ukrštenice i čeka da se pojaviš. Na*ebao si!
Kad se umorila od čekanja, popela se na poslednji sprat i počela da lupa na vrata.
– Šta je? Šta lupaš? Došao sam kod komšije da se malo odmorim. Znaš da večeras pevam celu noć.
Odgurnula je vrata i ušla u garsonjeru. U komšiluku je živela izvesna Seka i Ceca je sumnjala da se muvam s njom.
– Gde je ku*va?
Kad je Ceca počela da lupa na vrata, ja sam ribu zaključao u špajz. Ali, špajz ima prozor kroz koji može da se proviri s terase. Ceca je izašla na terasu i provirila kroz prozor. Špajz je tako postavljen da je kroz prozor mogla da vidi samo ruku.
– Seko, ku*vo, izađi da ti ja presudim! – vikala je i udarala u staklo.
– Šta se dereš! Nije Seka – pokušao sam da je umirim.
– Pa ko je onda?
– Jedna druga. Ne znaš je.
Podigla je nosić i izašla iz garsonjere. A Seka je zaista bila dobra riba, što je značilo da Ceca ceni moj ukus. Naš brak se polako, ali sigurno urušavao. Kad sam se zaljubio u Natašu, došao sam kući i počeo da pakujem stvari.
Pročitajte još:
– Šta to radiš? – pitala je Ceca.
– Pakujem stvari. I idem. Napuštam te. Ne volim te više. Gotovo je – ređao sam kratke rečenice.
– Da li znaju tvoji roditelji?
– Baš me briga šta će oni da kažu. Ovo je moj život.
Bio sam surovo iskren, iako sam znao koliko će je to boleti. Nisam bio klinac. Imao sam dvoje dece.
Ceca je ćutala. Ostala je na nogama, iako se u jednom trenutku učinilo da je hvata nesvestica.
Naredna dva meseca sam slušao razne priče o sebi, čitao nebulozne tekstove u novinama. Svi su se razumeli u moj brak. Samo ja, navodno, ovca koja ništa ne shvata. Neki zajednički prijatelji su govorili Ceci da se malo primiri i da ću se sigurno vratiti.
Zajednički imenitelj svih saveta je bio: pusti ga da se malo izduva. Pošto su ti abrovi doprli do mene, posle dva meseca sam otišao kod Cece.
– Nemoj da slušaš priče onih budala. Nikad se više neću vratiti. A to je dobro i za mene i za tebe. Ne volim te.
– A ti misliš da bih te ja primila?
– Onda je sve okej. Deca su moja, pa moja. I ništa im neće nedostajati.
Od tada je prošlo mnogo godina. Ceca i ja smo u dobrim odnosima, ali imamo kontakt samo koliko je neophodno. Izuzetno je poštujem, ali ne bih mogao da živim pored žene koju više ne volim. Brak je raskinut sporazumno.”
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari