Kao mlada doživela je udes koji joj je promenio život: Ko je Merima Isaković, koja tvrdi da je bila žrtva Branislava Lečića?

Merima Isaković juče je, posle četiri decenije, javno optužila nekadašnjeg kolegu Branislava Lečića da ju je seksualno zlostavljao.

Merima , koja sada ima 62 godine, svojevremeno je važila za jednu od najlepših Jugoslovenki, a danas živi na Novom Zelandu i bavi se kliničkom psihologijom.
Nekadašnja glumica je do svoje 21. godine snimila filmove “Ljubav i bes”, “Jovana Lukina” i “Neka druga žena”, a njena karijera prekinuta je 1980. godine, pošto je doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je ostala invalid.

– Radim kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog (u ovo vreme online) ili superviziram studente interniste koji su na kliničkoj praksi. Koristimo Zoom, Facetime ili Viber, u zavisnosti od toga šta klijentima najviše odgovara. Radim iz stana, tako da je moje razmaženo kučence stalno sa mnom. Ponekad viri u ekran, i klijenti to jako vole da vide. Tek joj je pet i po meseci. Zove se Luna, a ja je treniram da bude terapeut-kučence. Predivna je, blage naravi, svi je u naselju znaju i vole. Nekoliko večeri u nedelji i svakog vikenda provodim divno vreme sa mojom decom: sinom i snajom. Često dovedu svoje bliske prijatelje pa onda kuvamo, družimo se, pričamo. Toga nikad dosta – kazala je ona za “Serbian Times”. Ona je govorila o tome da uživa što je pored okeana, te kako još provodi vreme u Australiji.

– Srećom, okružena sam okeanom, pa moja velika terasa kao da visi nad talasima. Kako sam sada stalno u stanu, imam vremena da se igram sa cvećem, pa su saksije sve ukrug oko terase. Posadila sam dosta cveća i minijaturnog voća, koje mi miriše na naše gorje i primorje, kao na primer: bugenvilije, ruže, magnolije, kamelije, smokve, a onda ono koje miriše na moj Novi Zeland: fiđoa, lime, crvena pomorandža, ruzmarin, bosiljak… Kada ne radim, ili u pauzi između seansi, igram se baštovanluka. Pričam sa cvećem, sa voćkama pupoljcima. Neizmerno volim talase i ptice, taj neposredni miris mora. Kao da živim harmoniju prirode. Ponekada nam uplovi porodica delfina. Prekoputa terase je maleno poluostrvo sa krošnjama punim ptica. Do prošle godine sam mnogo radila, od ranog jutra do kasno u noć. Koliko god da je u mom stanu divno, dešavalo se da u njemu samo prespavam od ponoći do pet-šest ujutru, pa onda na kliniku. Od 2013. do 2019. godine sam letela skoro svakog vikenda do Kambere u moju prvobitnu kliniku. Godinama sam živela između dva gradića koja volim: Kambere, koja je na jezeru u kontinentlnom pojasu planina, u brdima, na dva sata vožnje od tri velika skijališta, i Zlatne Obale, koja je kao tanki pojas priljubljen uz samu plažu nepreglednog okeana. Kontrasti. Divni i dramatični – opisala je Isakovićeva, a zatim ispričala sve o svojoj novoj profesiji, u koju je ušla nakon što se preselila.

– Uz sve to, najviše vremena provodim radeći kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog. Moji klijenti su divni ljudi koji imaju hrabrosti da zatraže pomoć i odaberu put promene, putovanje ka poboljšanju. Donedavno sam radila šest, a nekada i svih sedam dana u nedelji. Punim srcem. Zato mi je jako važno ovo divno harmonično okruženje. Puno radim sa klijentima u kontekstu kompleksne traume koja se desila jednoj osobi, parovima, porodicama. Radim i na testiranju kognitivnih i emocionalnih poremećaja koji su živote mojih klijenata poremetili, iskomplikovali, otežali. Videla sam mnogo, mnogo suza koje me duboko dotiču. Ali i dosta osmeha. Nikada nisam umorna kada sam sa mojim klijentima. Ipak, morala sam nedavno da priznam da i moje telo traži više sna i da je mudrije da taj poziv i poslušam. Sada manje radim i konačno imam više vremena za neka davno željena slikanja, pisanja, moju bašticu i kuću – navela je za pomenuti medij.

pročitajte još

Merima Isaković o Branislavu Lečiću: Dve godine posle zlostavljanja me je zvao, ridao i izvinjavao se

Merima Isaković posle 40 godina progovorila o Lečiću: “Imala sam 18 godina, oborio me na pod, osećala sam kako me lomi”

Merima je u Beogradu živela do 1996. godine, a zatim je odlučila da napusti zauvek Srbiju. Glumu je upisala sa 17 godina, ali je udes doživela u periodu kada se spremala za prijemni za potpuno drugi fakultet.

– Glumu sam upisala kada mi je bilo 17 godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobraćajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam počela da studiram u klasi Ognjenke Milićević, ali sam posle snimanja filma “Ljubav i bijes” prešla u klasu profesora Milenka Maričića. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenić. Prvu filmsku ulogu dobila sam 1977. u filmu “Ljubav i bes”. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid – kazala je ona jednom prilikom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi