Iva Štrljić o ulozi o kojoj svi pričaju, ljubavi, detinjstvu i ocu Milanu: Ta rana me ponekad zapeče, ali ja sam borac

10.12.2020

09:15

0

Autor: Vladimir Tanacković

Glumica je otvorila dušu za naš portal i otkrila nam kako se nosi sa 2020. godinom, šta očekuje od partnera, ali i po čemu će pamtiti kolegu i profesora Ivana Bekjareva

Jakov Simović

Mnoge poznate ličnosti u više navrata su se žalile na krizu koja vlada na javnoj sceni zbog toga što je sve zatvoreno radi sprečavanja brzog širenja koronavirusa, ali Iva Štrljić ne može i ne želi da se žali na ovu godinu. Glumici je 2020. donela mnogo lepih stvari, ulogu u seriji „Igra sudbine”, koja je ponovo pojačala interesovanje javnosti za nju, zbog koje je dobila i nagradu za najbolju glumicu, a pred njom je još jedan projekat i rola o kojoj će se pričati.

Iva je otvoreno za 24sedam pričala o poslovnim uspesima, detinjstvu i ljubavi, a priznala nam je i da ju je smrt kolege i profesora Ivana Bekjareva mnogo pogodila, pa nam je otkrila po čemu će ga se sećati.

S obzirom na to da je ovo godina u kojoj se skoro sve javne ličnosti žale na nedostatak posla zbog pandemije koronavirusa, smatraš li se ti srećnom ženom zbog toga što radiš na dve serije („Igra sudbine” i „Azbuka mog života”)?

Naravno, mogu da kažem da sam zadovoljna jer igram u našoj ubedljivo najgledanijoj seriji „Igra sudbine“ u kojoj imam značajnu, veliku ulogu koju su svi zapazili i vole je, a nedavno sam zavrsila sa snimanjem serije „Azbuka mog zivota“, u kojoj igram Karlu Bruni, za koju će se, verujem, vezati publika. Slobodan sam umetnik, što nije nimalo spokojna pozicija, jer nigde nisam za stalno zaposlena i znam vrlo dobro šta znaci boriti se za sledeći posao. Mislim da je za jednog umetnika, kao uostalom za svakog čoveka, važan mir, stabilnost, a svako će je postici na svoj način, zato što samo iz mira u duši mogu da se postignu velike stvari. Nemir ume da dekoncentrise kreativnost, a najsnažnija podloga za osećanje sigurnosti jeste nada da će sigurno i u fazama kada posla nema, ako čovek ne poklekne, a to se hrabrima nikada ne događa, već sutra nečeg novog biti. I zaista je uvek tako i bilo, jer ko u sebi nosi onu jednu nezaustavljivu lokomotivu želje za radom, za stvaranjem, takav čovek pred sobom ima plodonosnu budućnost.

Nagrada „Beogradski pobednik” za najbolju glumicu 2020, za ulogu u seriji „Igra sudbine”, došla je kao kruna uspešne godine – da li si očekivala da ti lik Dijane Erski donese takvo priznanje i toliku popularnost?

Jakov Simović

Primetila sam od prvog trenutka kada sam se pojavila u seriji da ne prestaje da mi zvoni telefon i da mi ljudi svakodnevno u velikom broju prilaze na ulici sa željom da mi iskažu poštovanje za način na koji igram Dijanu. E, to je ono najlepše, kada shvatite koliko imate svojih navijača, ljudi koji se raduju vašem radu, priđu samo da vam kažu koliko im to znači što ih svake večeri razveselite svojim smehom u seriji, kažu kako ste zaslužili uspeh i kako žele da vas gledaju u svim serijama koliko im prijate. Nema veće pobede za jednog glumca od te. Jer kad ste glumac, vi na jedan način pripadate narodu, tu ste da ih svojim ulogama razgalite, dirnete, pokrenete, naterate na razmišljanje… Nagrada „Beogradski pobednik“ je došla kao dokaz, kao potvrda da radim pravu stvar i da su to neki pametni ljudi primetili i podržali. Izuzetno sam srećna i zahvalna zbog toga.

Na poslovnom planu si ispunjena, a možeš li da se pohvališ da je tako i u ljubavi?

Uvek sam bila neko ko o svom privatnom životu nikada ne priča, tako sam vaspitana i zato me nikada nećete videti da izjavim nešto preko mere. Mislim da je to jedna pre svega otmena osobina koju imaju samo ljudi čvrstog karaktera. Vrlo sam nepoverljiva i prema onima koje smatram bliskima, nikada nisam imala običaj da sedim sa drugaricama i iznosim svoju intimu, mada vidim da je to u današnje vreme vrlo popularno. Moja je teorija da onaj čovek koji nema respekta prema svojim tajnama i koji o sebi olako priča neće imati ni prema vašim. Zatvorena sam prilično i znam da to nije baš simpaticno ljudima u mojoj okolini, ali ste barem sa mnom bezbedni, neću vas izdati nikad, a ovde, koliko mogu da primetim, prijateljstva traju koliko i onaj kapućino tokom koga ljudi istresu pola svog života na taj sto. U prijatelje sam se mnogo razočarala puno puta u životu, čak i u neke koje znam iz detinjstva, zato sam veoma stroga pri odabiru društva jer sam shvatila da oko sebe želim da imam iskjučivo ljude koji se raduju mojim uspesima, one uz koje se raste, a kad vas neko voli, uvek rastete i najvažnije je da osetite ko vas stvarno voli, ali iskreno, a ne veštački, da biste ozbiljno porasli!

Šta ti je bitno da tvoj partner poseduje da bi za njega mogla da kažeš da je „onaj pravi”?

Uvek sam cenila ljude koji su postigli mnogo vise od mene, jer ja volim da se divim svom muskarcu, da od njega nesto naucim. Hrabrost, petlja i herojstvo su retke ali dragocene osobine koje pripadaju samo posebnima. Ništa lepše od toga kada preko puta vas sedi heroj na koga ste ponosni.

Jakov Simović

Isticala si u više navrata da si detinjstvo provela u pozorištu sa majkom i na filmskim setovima sa ocem, a sada se na društvenim mrežama često sećaš tih trenutaka. Koja je tvoja najlepša uspomena iz perioda detinjstva i na čemu su njih dvoje najviše insistirali tokom tvog odrastanja?

Najtoplija sećanja vezana su za period osnovne škole, vreme provedeno na filmskom setu i u pozorištu, dramska grupa, recitatorska takmičenja, odlazak na plivanje na 25. maj, lastiš i rolšue ispred bakine zgrade, pečeno kestenje usred hladne zime u Knez Mihajlovoj, grudvanje na Kališu… Međutim, ja se sada svega toga sećam sa određenom setom, što će razumeti svako ko potiče iz porodice koja nije odolela iskušenjima vremena iza nas i nekim dirljivim, potresnim godinama i koja se raspala. Ta rana, ma koliko neizmernih radosti život donosio posle toga, ipak me ponekad zapeče kao ona sveža krastica iz detinjstva kad skočiš u more.

Jednom prilikom rekla si da nisi imala nikakve benefite zbog toga što si dete glumca, a da li si od oca dobila neke savete koji su ti pomogli i šta ti on kaže za ulogu Dijane, zbog koje te je ceo region zavoleo?

Nisam imala nikada nikakve olakšice zbog činjenice da mi je tata glumac i zato za mene nikada nećete ni čuti takav komentar. Moja situacija i nije klasična, moj otac ne živi u istoj zemlji u kojoj živim ja i bilo mi je potrebno mnogo truda, rada, marljivosti da se izdignem iznad svega i izborim za sebe. Znam da, da je drugacija situacija i da je on ovde, moj bi put verovatno bio mnogo lakši i smireniji. Možda bih bila zaposlena u nekom pozorištu i išla bih, opet kažem možda, iz projekta u projekat, jer svojim talentom i profesionalnošću to zaslužujem. Međutim, nije tako i u raznim fazama života morala sam da se borim sa nekim vetrovima koje nisu osećali drugi ljudi, samo što sam ja neko ko nikada neće pokazati koliko mu je teško. Možda nešto i nisam dobila baš zato sto sam ćerka Milana Štrljića, ali borac sam, rođena sam u Beogradu koji obožavam, u kome živim i koji sam uvek birala kao mesto u kome želim da provedem čitav svoj život.

Jakov Simović

Ove godine ostala si bez važne figure u životu kada je tvoj profesor Ivan Bekjarev izgubio bitku s koronavirusom. Po čemu ćeš ga se sećati? Postoji li neka njegova rečenica ili savet koji nikad nećeš zaboraviti?

Profesora pamtim prvenstveno kao prijatelja, kao nekoga ko je uvek bio tu da me sasluša i i sada kada vam odgovaram na ova pitanja dosta mi je teško da poverujem da njega više nema i da nećemo moći da odemo na kafu. Usadio nam je vrhunski profesionalizam i smisao za komiku na sceni i pred kamerama, što je blago koje će nas, njegove studente, uvek podsećati na njega.

Kada se osvrneš na proteklu godinu, po čemu misliš da ćeš je pamtiti? Šta će ostati kao gorak ukus u ustima, a šta će uvek uspeti da ti izmami osmeh?

Tužnog se ne treba ni sećati. Ajde da pamtimo samo radost! Ogroman sam uspeh postigla ulogom Dijane Erski, i to mi se vratilo najsnažnijom, nezaustavljivom ljubavlju publike, zato hvala 2020. što si bila divna prema meni, a znam koliko to nije bilo lako ovaj put!

PROČITAJTE JOŠ:

Miodrag Radonjić otkrio pol bebe, pa poručio: Sve je u najboljem redu, mnogo sam srećan!

Adil Maksutović uputio tastu Džeju poslednje zbogom: Predugo sam bio ljut na tebe, oprosti mi

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti