Goran je beskućnik od rođenja: Majka me ostavila u kesi kada sam imao tri meseca, a kada sam je našao posle 32 godine...

Gorana Raspora majka je ostavila kada je imao samo tri meseca ispred dućana, te je beskućnik od rođenja.

– Izvadila je veknu hleba iz platnene vreće i mene ubacila u nju. Trgovac je pozvao policiju i Centar za socijalni rad. Došli su po mene, a onda su me odvezli u jaslice na Potok, gde sam bio do treće godine. Od treće do 14. godine sam boravio u Domu za nezbrinutu decu “Lovran”, od 14. do 18. u Centru za odgoj, a sa 18 godina i pet dana opet sam se našao na ulici – ispričao je Goran Raspor iz Rijeke za HRT.

Sa 32 godine je pokušao da stupi u kontakt sa oroditeljima međutim, kako kaže, majka nije htela da ima posla s njim.

– Njen broj telefona sam našao u telefonskom imeniku. Pozvao sam je, a ona me pita: “Šta ti hoćeš od mene?” Rekao sam joj da neću ništa, samo da vidim ko je i šta je. Onda mi je rekla da neće da ima ništa sa mnom. Uopšte je ništa nije interesovalo – ispričao je Goran.

Međutim, tom prilikom otkrila mu je ime oca.

Pronašao ga je na Rabu, gde su se sreli i razgovarali. Otac je imao svoju porodicu, ali je primio Gorana kod sebe. Živeo je s njegovom porodicom 10 godina, sve dok se otac nije razboleo i preminuo. Njegova supruga odlučila je da Goran treba da ode. Nije ga, kaže Goran, htela pod svojim krovom.

– Godinu dana nakon što je tata umro, jedne noći samo je promenila bravu. Ja sam dolašao iz pekare, iz noćne smene. Stavljam ključ, ali ne mogu ući u kuću. Kucam, a ona mi kaže: “Ti više ovde ne stanuješ” – kaže Raspor.

Ponovno je postao beskućnik.

– Sa 32 godine sam shvatio šta znači kad imaš oca ili majku. Do tada to nisam znao, za mene je to bila nepoznanica. Ali kako je sve ispalo – najradije bih  želeo da ih nikad nisam upoznao – kaže danas Goran.

Pokrenuo je ostavinski postupak, obratio se Udruženju “Oaza” koje se brine za beskućnike. Primili su ga, pomogli mu, a od Grada je sada dobio i smeštaj. Ima problema sa zdravljem, ali veruje da ga čekaju bolji dani.

Smatra da biti beskućnik u Rijeci i nije tako strašno. Grad ima dobar program jer, kako kaže, imaš gde da se obučeš, opereš, prespavaš. A i Riječani su spremni da pomognu, imaju razumevanja, ne osuđuju beskućnike jer znaju da je u današnje vreme izgubiti krov nad glavom, nažalost, lako moguće.

Govoreći o svojim roditeljima, kaže da im ne zamera. Koliko zna, ostavili su ga jer su bili premladi i nisu želeli bebu. Smatra da im je život zadao dovoljno udaraca za ono što su uradili.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi