Hakeri odneli 250.000 evra iz bankomata! Otkrivena sofisticirana prevara, traga se za članovima kriminalne mreže

Hrvatski istražitelji raspetljavaju slučaj sofisticovane krađe u kojoj je iz jedne banke nestalo oko 250.000 evra nakon hakerskog napada na bankomat. Novac je podignut sa uređaja koji je prethodno bio opremljen posebnom opremom za hakovanje.

Još nije utvrđeno da li je reč o takozvanom napadu „host spoofing“ ili o napadu poznatom kao „black box“, ali je izvesno da je banka pretrpela štetu od gotovo četvrt miliona evra. Sve je otkriveno početkom marta prošle godine, kada je banka prijavila nestanak novca.

Za razliku od dosadašnjih slučajeva u Hrvatskoj, u kojima su lopovi najčešće raznosili bankomate eksplozivom kako bi došli do novca, ovog puta primenjena je znatno sofisticiranija metoda.

Kako su otkriveni osumnjičeni?

Tokom istrage policija je u samom bankomatu pronašla elektronski uređaj povezan sa njegovim instalacijama, dok je drugi deo opreme, za koji se sumnja da je korišćen u napadu, pronađen u obližnjoj kanti za smeće.

Nakon toga istražitelji su detaljno analizirali snimke video-nadzora i uspostavili međunarodnu saradnju preko Evropola i Interpola. Kako se sumnjalo da iza svega stoji međunarodna kriminalna grupa, razmena podataka sa stranim službama donela je važne tragove.

Istovremeno je analizirana i oprema pronađena u bankomatu, za koju se veruje da je omogućila hakovanje uređaja i izvlačenje gotovine. U Hrvatskoj je do sada uhapšen jedan osumnjičeni, državljanin Venecuele, dok istragom je obuhvaćeno još nekoliko njegovih sunarodnika. Za sada nije potvrđeno da li je ukradeni novac pronađen, piše Index.

Kako funkcioniše „host spoofing“?

Reč je o napadu na komunikaciju između bankomata i centralnog sistema banke, odnosno procesora koji odobrava isplatu gotovine. Prilikom svake transakcije bankomat šalje zahtev za autorizaciju i čeka odgovor da li je isplata dozvoljena.

Napadač se ubacuje u tu komunikaciju, presreće ili menja odgovor banke. Tako, na primer, poruka kojom se transakcija odbija može biti zamenjena lažnim odobrenjem. U drugoj varijanti, zahtev bankomata uopšte ne stiže do pravog sistema, već uređaj napadača glumi bankarski server i šalje komandu za isplatu novca. Bankomat tada veruje da je transakcija odobrena, iako banka nije dala saglasnost niti je račun korisnika nužno zadužen.

Šta je napad „crnom kutijom“?

Ova metoda funkcioniše drugačije. Napadači najpre fizički otvore ili oštete kućište bankomata kako bi pristupili kablovima i elektronskim komponentama povezanim sa modulom za izdavanje novčanica.

Na taj modul priključuju sopstveni uređaj, takozvanu „crnu kutiju“, koja direktno šalje komande za izbacivanje gotovine.

Takav napad pripada grupi metoda poznatih kao „džekpoting“, čiji je cilj da bankomat izbaci većinu ili sav novac iz kaseta. Za razliku od „host spoofing“ napada, gde se uređaj obmanjuje lažnom autorizacijom, kod napada „crnom kutijom“ standardni računar bankomata i sistem za autorizaciju uglavnom se u potpunosti zaobilaze.

Naziv „crna kutija“ ne odnosi se nužno na izgled uređaja, već predstavlja opšti naziv za neovlašćeni spoljni uređaj kojim napadači pokušavaju da preuzmu kontrolu nad modulom za isplatu gotovine. Obe metode razlikuju se od skiming napada, jer njihov osnovni cilj nije krađa podataka sa platnih kartica i PIN kodova, već direktno neovlašćeno podizanje gotovine.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi