Panika u Hrvatskoj: Cena toalet-papira otišla u nebo, a za sve je kriv - rat

Hrvatski proizvođači higijenske papirne konfekcije povećali su ili su najavili povećanje cena za čak 20-30 odsto, kažu izvori Lidera.

Prema njihovim navodima, cene su podignute i do 30 odsto.

– Razlog je povećanje cena sirovina, celuloze, koja je od prosečne cene od 900 evra po toni skočila na 1.500 evra po toni. Uz taj porast znatno je poskupeo i materijal za pakovanje, posebno kartonske folije i kutije, kao i logistika. Danas logističari uz redovnu cenu na fakturu za prevoz robe stavljaju posebnu stavku kao dodatak zbog cene dizela – kažu u jednoj firmi.

Pred početak rata drastičan rast cene celuloze izazvala je cena gasa, gde su dobavljači plaćali cenu od 11-16 evra po MV/sat, koja je skočila na 90 evra. Naime, tzv. kuvanje celuloze i proces dobijanja papira iz celuloze zahteva veliku količinu energije, jer tehnologija papirnice je zasnovana na energiji dobijenoj iz gasa, tvrde iz druge firme.

Na početku rata u Ukrajini, ovo povećanje je na momente dostizalo i 240 evra, što je izazvalo gašenje i obustavu proizvodnje papira u Nemačkoj, Italiji, Španiji i Rumuniji i time stvorilo neravnotežu ponude i tražnje. Isto tako, Rusija i Belorusija su imale udeo u prodaji celuloznih i papirnih sirovina na tržištu EU koji trenutno nedostaje.

Profimedia

 

– Ono što nam svakako predstoji, ako se situacija sa cenom gasa ne stabilizuje i nastave se ovakve oscilacije,  jeste nestašica toalet-papira, papirnih ubrusa i drugih sličnih proizvoda i njihova prodaja po još višim potrošačkim cenama – kaže jedan od direktora.

Novi akcenat stavljen je na troškove gasa i naftnih derivata, koji imaju visoko učešće u troškovima proizvođača sirovina. Trend rasta cena energenata zaoštrio je rat u Ukrajini. Povećanje sankcija Rusiji dodatno povećava inflaciju sirovina i energenata sa tog područja.

– Sa naše strane činimo sve što možemo da obezbedimo zalihe sirovina i gotovih proizvoda kako bi isporuke našim kupcima tekle nesmetano. Dosadašnjim korekcijama cena deo troškova smo prebacili na krajnje potrošače. Drugi deo ovih troškova pokušavamo da amortizujemo internim uštedama i drastičnim rezovima marži, a ne diranjem u kvalitet proizvoda – kažu u jednoj proizvodnoj firmi, prenosi Lider.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi