Nestvarna priča iz Ulcinja: Afrikanci Crnogorci se oprostili od poslednje iz svojih redova, svi su šokirani njihovim poreklom!

U Ulcinju je u utorak u 89. godini umrla Filje Kastrati, poslednja Afroulcinjanka, čija su oba roditelja bili ulcinjski Afrikanci.

Njenom smrću praktično je nestala nekada značajna zajednica, koja je tom mediteranskom gradu davala sve što su imali, a najviše kosmopolitizam, solidarnost, vedrinu, draž i šarm.

Ostala su svedočanstva, fotografije, knjige, igre, grobovi i turbeta ulcinjskih crnaca, što je dovoljno da se dočara slika kakav je grad sa svojim prekrasnim Afroulcinjanima nekada bio.

U bogatoj istoriji Ulcinja ne može se zaobići priča o afričkim robovima, a njihovi potomci se mogu i dan danas naći u Crnoj Gori. Nažalost nije ih još puno ostalo, jer kako su godine prolazile tako su i Afrikanci i njihove porodice polako nestajali.

Kada je Berlinskim kongresom 1878. godine Crna Gora priznata kao 97 evropska država u Ulcinju je postojalo stotinu kuća u kojima su živeli tamnoputi. Međutim, već 1928. godine ostalo ih je samo pet.

Trg robova

Tursko-arapski pomorci su godinama, pa čak i decenijama hvatali ljude sa afričke obale i prodavali ih kao robove na trgu u Ulcinju, ali i po drugim trgovima širom Evrope, Azije i Afrike. Mnogi su držani kao sluge po kućama, imanjima i brodovima. 

Trg robova u Ulcinju bio je najveći na Jadranu. Robovi su dovođeni sa svih strana, a naročito iz primorskih gradova.

Riza Šurla 

Poslednji izvorni Afroulcinjanin bio je legendarni Rizo Šurla, za koga su u Ulcinju svi znali. Za njega se govorilo da je bio divan čovek, uvek vedar i nasmejan. Iako već dugo nije živ, sigurno nema Ulcinjanina koji nije čuo za njega. 

Šurla je potomak afričkim gusara, a u istorijskim dokumentima se pominje da su prvi put stigli u Ulcinj zajedno sa tursko-arapskim pomorcima, gusarima-piratima, kao robovi i sluge na njihovim brodovima 1571. godine. 

 

 

Legendarni Riza Šurla je sa svega sedam godina našao u Dubrovniku, da bi u svojim momačkim danima otišao u Zagreb gde je počeo da se bavi boksom. 

Bio je drugi velteraš u Savskoj banovini, a za život je zarađivao tako što je radio kao konobar u čuvenoj "Esplanadi". 

Njegov put se ne završava u Zagrebu. Kasnije odlazi u Beograd gde je izučio fotografski zanat. Međutim, zbog rata koji ga je zatekao do je bio u Beogradu, Šurla se 1945. godine vraća u Ulcinj i otvara fotografsku radnju "Pinješ", najstariju u gradu. 

 

On se početkom 60-ih oženio Ulcinjankom Nadom Račić i na taj način prekinuo tradiciju velike porodice. Naime, oni su imali običaj da se obavezno žene Afrikankama, koje su u Ulcinj stizale iz drugih krajeva. 

Jovanka Broz i legendarni Rizo

U toku Drugog svetskog rata među velikim brojem partizanskih boraca iz svih krajeva ondašnje Jugoslavije našao se i legendarni Rizo Šurla. 

U jednoj borbi je bio ranjen, zbog čega su ga odveli u partizansku bolnicu kako bi dobio prvi pomoć. Jovanka, a kasnije supruga Josipa Broza Tita, zadesila se u bolnici i tokom obilaska ranjenika ugledala je Rizu. 

Jovanka ga je iznenađeno upitala odakle  je, na šta joj je on odgovorio da je iz Ulcinja. Ona se malo zamislila pa ga je ponovo upitala u kojoj afričkoj državi se nalazi Ulcinj. Rizo joj je odgovorio da nije u Africi i da je on zapravo Crnogorac. 

U Ulcinju danas nema puno pravih tamnoputih potomaka afričkih robova, međutim, ostali su razni dokumenti koji će još dugo podsećati da je na tom prostoru nekada živela crna populacija. 

Na brdu Pinješ, iznad Ulcinja, i dalje se nalazi poljana koja se zove Arapsko polje. Tu su se sastajali ulcinjski Afrikanci i igrali svoje ritualne igre.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi