Dodik poslao snažnu poruku pred Dan srpskog jedinstva: "Srbija i Republika Srpska danas mogu da dišu zajedno"

Predsednik SNSD Milorad Dodik poručio je da je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave praznik ljubavi prema svome i svesti o ceni koju su generacije pre nas platile da bismo danas imali pravo na svoje ime, veru, pismo, zemlju i zastavu.

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obeležava u Banjaluci u organizaciji vlada Republike Srpske i Srbije, Dodik je u kolumni za Medijski sistem Republike Srpske – Srna naglasio da 15. septembra zastavu treba podići visoko, ne protiv bilo koga i ne da bi se nekome pretilo, već zbog srpskog naroda i njegovih predaka.

– Zbog onih koji su je nosili preko Kajmakčalana. Zbog onih koji su je sačuvali kada je bilo opasno pokazati je. Zbog onih koji su stvarali Republiku Srpsku. Zbog Srbije koja je danas snažna i sposobna da bude oslonac svom narodu gde god on živeo. I zbog generacija koje dolaze, kojima moramo ostaviti i Srbiju i Republiku Srpsku snažnije nego što smo ih nasledili – naveo je Dodik.

On je poručio da Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave nije praznik samo jednog datuma.

Printscreen/instagram/Budućnostsrbijeav

– To je praznik svega što smo kao narod morali da preživimo da bismo danas mogli slobodno da podignemo svoju trobojku i da je niko ne sklanja. Jer srpska zastava nikada nije bila samo komad platna. U njoj su naši porazi i pobede, grobovi i krštenja, crkve i ognjišta, oni koji su pod njom ginuli i deca koja će je nositi kada nas više ne bude – naveo je Dodik.

Dodao je da u bojama srpske trobojke vidi vekove istorije, Kosovo, Solunski front, stradanja, ustanke, Koridor i Republiku Srpsku.

– Vidim narod koji je mnogo puta u istoriji ostajao bez svega, ali nikada nije pristao da ostane bez sebe. U tome i jeste veličina 15. septembra – istakao je Dodik.

Podsetio je da 15. septembra 1918. godine srpski vojnik nije pitao ko će mu od velikih sila dati saglasnost da bude slobodan. Posle Albanije, Krfa, gladi, bolesti i smrti krenuo je kući, sa iznošenom uniformom, puškom, sećanjem na mrtve saborce i idejom da Srbija mora biti slobodna.

Dodik je naglasio da zato ovaj praznik nije praznik mržnje prema drugima.

– Nama tuđa mržnja nije potrebna da bismo znali ko smo. To je praznik ljubavi prema svome i svesti o ceni koju su generacije pre nas platile da bismo danas imali pravo na svoje ime, svoju veru, svoje pismo, svoju zemlju i svoju zastavu – poručio je.

Govoreći o vezama Srbije i Republike Srpske, Dodik je istakao da su se kroz istoriju menjale imperije, države, granice i ideologije, ali da je srpski narod ostajao.

– Drina jeste administrativna granica. Ali ona nikada nije uspela da bude granica između brata i brata, iste krsne slave, istog jezika, istih pesama, iste crkve, istih porodičnih uspomena i istog osećaja pripadnosti. Ona nije rez na srpskom nacionalnom biću. Ona je njegova kičma – naveo je Dodik.

Podsetio je da Srbija i Republika Srpska upravo zato zajedno obeležavaju 15. septembar i da je odluka o zajedničkom obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave doneta 2020. godine.

Dodik je posebno ukazao na odnose Srbije i Republike Srpske, ocenjujući da je malo perioda u novijoj istoriji u kojima su oni bili sadržajniji, neposredniji i prirodniji nego danas.

– Velika zasluga za to pripada predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – naveo je Dodik.

Prema njegovim rečima, Vučić je razumeo da Republika Srpska za Srbiju nije teret niti tema koje se treba setiti samo tokom praznika, već deo života srpskog naroda.

– Razumeo je i da administrativne granice treba poštovati, ali da one ne moraju biti zidovi – istakao je Dodik.

Ukazao je na puteve, mostove, škole, bolnice, univerzitete, kulturne ustanove, zajedničke projekte, ekonomsku saradnju, pomoć lokalnim zajednicama i zajedničke praznike kao veze koje spajaju narod sa obe strane Drine.

– To je način da se granica ne ruši, nego nadraste. Ne neodgovornošću, nego saradnjom. Ne sukobom, nego povezivanjem. Ne tako što ćemo negirati političku realnost, nego tako što ćemo izgraditi veze snažnije od svake administrativne linije. I zato Srbija i Republika Srpska danas, više nego ikada, mogu da dišu zajedno – naveo je Dodik.

On je poručio da, kada je teško Republici Srpskoj, Srbija to oseća, kao i da je Srpska sigurnija kada Srbija jača.

Profimedia

– Kada se u Beogradu razume Banjaluka i kada se u Banjaluci raduje uspehu Srbije, tada odnosi više nisu samo protokolarni odnosi dve vlasti. Oni postaju ono što zapravo jesu – odnos jednog naroda prema samom sebi – naveo je Dodik.

Dodao je da nacionalno jedinstvo ne znači ukidanje granica, već „ukidanje otuđenosti“, ističući da su granice kroz istoriju često povlačili drugi, ali da postoje pripadnost, pamćenje, jezik, vera, porodica i zastava kao veze starije od njih.

– Zato je trobojka možda najjednostavniji, ali i najsnažniji simbol te veze. Ista je kada je dete drži u Banjaluci, Beogradu, Trebinju, Novom Sadu, Istočnom Sarajevu, Nišu ili bilo gde u svetu gde žive Srbi. Ona ne pita sa koje si strane Drine. Ona kaže ko si – naveo je Dodik.

Podsetio je i na poruku Aleksandra Vučića iz 2023. godine da srpski narod može da živi u mnogo zemalja, ali da ima jednu zastavu.

– To možda najbolje opisuje suštinu politike koja ne traži da bilo ko ruši granice, nego insistira da granice ne mogu da ponište identitet – naveo je Dodik.

Na kraju je poručio da patriotizam ne sme da se završi podizanjem zastave.

– Ako deci ostavimo samo trobojku, a ne ostavimo im zemlju u kojoj žele da žive, nismo završili posao – poručio je Dodik.

Kolumnu je završio rečima:

– Živela Srbija. Živela Republika Srpska.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi